Ose i stršljenovi su izuzetno nasrtljivi u svojim pljačkaškim pohodima na pčelinja društva.
Društva iznemogla od varoe ili oslabljena iz nekog drugog razloga lak su plen, pa štetočine, ako ih je veći broj, mogu da unište pčelinju zajednicu.
Pored zaraznih bolesti i parazita, medonosne pčele, kao i druge životinje u prirodi, imaju i svoje neprijatelje. To je veći broj štetočina, a s jeseni posebno su izraženi napadi osa, leptira medojeda, kao i miševa i rovčica.
Ose i stršljenovi su izuzetno nasrtljivi u svojim pljačkaškim pohodima na pčelinja društva. Već od kraja leta, a posebno tokom jeseni, broj im se naglo povećava, i tada pokušavaju na sve načine da prodru u košnicu. Kod jakih društava stražari ih uglavnom onemogućavaju u tome. Društva iznemogla od varoe ili oslabljena iz nekog drugog razloga lak su plen, pa štetočine, ako ih je veći broj, mogu da unište pčelinju zajednicu.
Stoga je potrebno osinja i stršljenska gnezda uništavati čim se otkriju, što ranije – to bolje. Nekada su za to korišćena razna sredstva, najčešće vatra, što je dovodilo u opasnost od požara. Danas se upotrebljavaju sprejevi protiv insekata, čiji spektar delovanja najčešće obuhvata i njih. Pri tome se treba dobro zaštititi od eventualnog kontranapada. Da bi se postigao najbolji efekat, uništavanje se sprovodi noću jer su tada svi insekti u gnezdu.
Ako se ne otkrije gnezdo, dobri rezultati postižu se i mamcima. Široko je rasprostranjen način sa flašom do pola napunjenom pivom ili sokom od groždja. Miris vrenja ove mase privlačan je samo za ose, dok je odbojan pčelama. Ose ulaze u flašu odakle ne znaju da izađu, tu se i udave. Povremeno je potrebno flaše prazniti.
Jedna od jesenjih štetočina na pčelinjaku je i leptir mrtvačka glava, nazvan po žutoj šari na telu, leđima, koja podseća na crtež lobanje sa gusarske zastave. On se ređe zapaža na pčelinjacima, jer mu je kretanje vezano za sumrak i noć. To je vrlo krupan i težak leptir, sa relativno kratkim krilima i dugim antenama. Telo mu je oko 5 centimetara dužine, a raspon krila je oko 13 centimetara.
Bilo da je u potrazi za hranom ili parenjem, aktivan je od sumraka sve do posle ponoći. U to vreme, može se videti kako obleće oko košnica i često sleće na leto, pa i neometano ulazi. Kada se uznemiri, u potrazi za hranom ili parenjem, hitro se kreće, kruži i odaje karakterističan kreštav visoki glas koji podseća na alarmni signal radnih mašina. Izvori svetla, sijalice, uznemiruju ih, posebno mužjake, koji srljaju ka njima i tada krešte. Ženka leptira uglavnom napada košnice. Uvlači se kroz leto i hrli ka ćelijama sa nepoklopljenim medom. Tu, u ulicama među saćem, obično i završava svoj pljačkaški pohod. Uznemirene pčele je napadaju, ubadaju i grizu. Ostaci ubijenog leptira ili ostaju među saćem mumificirani propolisom, ili ga, ako je bliže letu, izbacuju iz košnice.
Protiv ovih štetočina se može najefikasnije boriti držanjem jakih društava. Za njih nije problem da likvidiraju neprijatelja. Ako se primeti veći broj leptira i njihova češća pojava na prostoru pčelinjaka, potrebno je sniziti leta, ne suziti. Kod LR košnica na leto dolazi letvica sa prorezom – njen položaj određen je godišnjim dobom. Tokom leta letvica se uklanja. Međutim, za zaštitu od leptira treba postaviti letvicu tako da njeno prisustvo ne ometa pčele u prolaženju a da je visina prolaza smanjena. To je obična ravna letvica, široka koliko i uobičajena letvica, ali je debljine tolike da zajedno sa podmetačima od 6 milimetara čini debljinu standardne letvice. Podmetača ima tri: dva bočno i jedan u sredini, koji sprečava da usled deformacije drveta dođe do začepljenja prolaza u sredini. Veličinu od 6 milimetera najlakše je proveriti pomoću šablona, a to je obična spiralna burgija tog prečnika.
Sa dolaskom hladnih dana pčele sve više vremena provode zbijene oko preostalog legla, a na izlete se odlučuju tek u najtoplijem delu dana. Spremaju se za nastupajuću zimu. Ali, ne osećaju samo one da se zima približava – i ostale životinjice koje žive na pčelinjaku pokušavaju da sebi pronađu pogodno mesto za zimovanje. To su, pre svega, rovčica i miš, a košnica im je veoma pogodno mesto za to s obzirom na to da se oni hrane pčelama, ali neće odoleti ni medu i vosku. Zato, kada se ove štetočine uvuku u košnicu, tu ostaju do kraja zime, vršljajući po noj, prljajući je i, što je najgore, uznemiravajući pčele u vreme kada se one nalaze u klubetu. Pčelinja zajednica koja ima ovakvog neželjenog gosta tokom zime teško će prezimeti, u proleće će ući veoma slaba, ako ga uopšte i dočeka.
Rešenje za ovaj problem već je uobičajeno: u vreme kada se sa polja obere kukuruz, na leta se postavljaju limeni češljevi. Time se sprečava da se štetočine uvuku u košnicu. Mana češljeva je što se njima drastično smanjuje prostor za kretanje pčela, a tokom kasne jeseni, u blagim zimama i rano s proleća mnoge polenarice gube svoj dragoceni prah koji kroz tako suženi otvor teško unose u košnicu – šarene loptice polena ostaju na letu i tu propadaju. Drugi nedostatak češljeva je opasnost da se tokom zime majušni otvori zapuše otpalim mrtvim pčelama i voštanim trunjem, pa se tako smanjuje dotok vazduha i remeti mikroklima. Ipak, u poređenju sa štetom koju miš može da napravi, ovo je mnogo manja opasnost. Pomenuta letvica na letu sprečiće ne samo leptira, već i miševe i rovčice da se domognu pčelinjeg gnezda.
Dejan Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
