Od Svetog Ilije sunce sve milije – narodna je mudrost koja odražava početak laganog smiraja prirode i neumitnog puta u zimu. Na pčelinjaku aktivna sezona medobranja je završena i to pčelinja društva osećaju po smanjenom unosu. Dani kraćaju i sunce sve niže na horizontu prelazi svoj put, što je jasan znak pčelaru da mora preduzeti sve potrebne radnje da bi svoja društva kvalitetno pripremio za prezimljavanje.
Da bi zimovanje bilo uspešno, potrebno je obezbediti dovoljno zdravih pčela i ostaviti dosta dobre zimnice. Sada je trenutak da se upotpune rezerve pčelinje hrane. Ukoliko u košnici nema dovoljno kvalitetnog meda, ovaj nedostatak treba nadoknaditi prihranom sirupom od konzumnog šećera. Bitno je da se prihrana završi dok je u društvu letnjih pčela, koje će ionako biti zamenjene, a ne dopustiti da naporni posao prerade sirupa rade zimske pčele i time se iznuruju i skraćuju svoj vek.
Medljika ne valja za zimu
U svakom pčelinjem društvu potrebno je da se nađe petnaestak kilograma kvalitetnog meda. Treba da bude raspoređen u okvirima na kojima će se nalaziti pčelinje klube, a njegova lokacija već se lako može utvrditi pogledom na plodište. Med treba da bude svetao, nikako medljika jer ona sadrži izuzetno mnogo mineralnih materija, što je čini kvalitetnom za ljudsku upotrebu, ali je za zimovanje pčela pogubna. Vari se sa velikim ostatkom, što u zimskim mesecima predstavlja nerešiv problem. Poznaje se po tamnoj boji i pčele je ne poklapaju. Ako medljike nema mnogo, prihranjivanjem šećernim sirupom u težinskom odnosu dva dela šećera na jedan deo vode, u količini od četiri do pet litara, obezbediće se hrana za bezbedno prezimljavanje.
Mnogi pčelari koriste, a praksa pokazuje da su u pravu, vitaminske preparate, aditive za pčele – kod nas odavno poznate pod nazivom „forsapin“. To je potpuno bezopasna materija i njena uloga je da pospeši opšte stanje pčelinje zjednice, poput aditiva koji se koriste u drugim granama stočarstva. Sada, kada se pčele pripremaju za zimovanje, on je višestruko koristan. Pre svega pozitivno utiče na opšte stanje svih radilica koje se nalaze u košnici, u boljoj su kondiciji pa kvalitenije ishranjuju maticu, koja više zaleže, ali i leglo, čineći svoje naslednice vitalnijim, a one su te koje trebe da dočekaju proleće. Znači – više kvalitetnijih pčela za zimu. Ko ima mogućnosti, može da spravlja sirup sa surutkom, zamenjući vodu ovom biološki vrednom namirnicom.
Kod košnica nastavljača potrebno je osloboditi sav prostor pčelama uklanjanjem matične rešetke. Mnogi mladi pčelari u dilemi su da li treba uzimljavati u gornjem ili donjem nastavku košnice. Pčelariti treba u skladu sa prirodom, nikako ne raditi protiv nje zbog nekih svojih hirova. U Langstrot-Rutovim košnicama dovoljan prostor za jednu pčelinju zajedinicu su dva nastavka. Njih treba dati pčelama da posednu. Ako su matica i njena zajednica vitalniji, biće im potrebno više svežeg vazduha i ona će svoje gnezdo približiti letu. Slabija, starija ili zbog nekog drugog, samo pčelama znanog razloga zimljivija matica i njeno društvo povući će se u gornje telo gde je toplije. Ne valja da činimo nikakvo nasilje nad ovim majušnim bićima – ona ipak najbolje znaju gde će im biti najbolje.
Zaštita od voskovog moljca, uklanjanje varoe
Izrazito slaba pčelinja društva neophodno je pripojiti jačim. Medišta sada nisu potrebna pa ih valja ukloniti i zaštititi od voskovog moljca. Za pčelare koji u medištima koriste isključivo devičansko saće, gde se nikada nisu izlegle pčele, ovaj posao je lak jer su moljcu omiljeni zalogaj upravo satovi sa obiljem kokona.
Legla je sve manje i zato se mora pristupiti radiklanom uklanjanju varoe. Krajem leta i početkom jeseni ona kreće u pohode, pa je ima na pčelinjacima gde nije zapažana u znatnijem broju. Seobe sa paše na pašu izuzetno pogoduju njenom širenju. Zato sada treba tretirati košnice nekim od preparata, a registrovanih kod nas ima više vrsta. Zbog rezistencije parazita, potrebno je uvek koristiti drugi, bez obzira što smo prethodnim bili zadovoljni.
Leta na košnicama treba suziti jer u bespašnom periodu, a posebno kada se sprovodi prihranjivanje sirupom, velika je opasnost od grabeži. Široka leta više nisu potrebna, vrućina nema, a ne treba zaboraviti ni na ose. Klopke sa flašama sa pivom odlična su zaštita.
prof. D. Kreculj
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
