Hiljadama godina načinom života pčele zadivljuju čoveka. Tako sićušna bića, a toliko složenog i složnog ponašanja, one nikada nisu ostavljale naučnike ravnodušnim, ali im nisu ni otkrile sve svoje tajne.
Italijanski pčelar princ Čezi još davne 1625. godine načinio je crtež pčele kakvu je video pod mikroskopom, a pre jednog stoleća naučnoj javnosti predstavljen je prvi studiozni naučni rad o ponašanju pčela, Nobelovca Karla Ritera fon Friša.
Sasvim je razumljivo da jedna tako brojna, po mnogo čemu jedinstvena zajednica životinja kakva je pčelinja, mora da poseduje neki način komunukacije među članovima. Posmatrajući tokom leta, posebno u vreme medobranja, izvađeni ram iz košnice, mnogi pčelari zapazili su da se neke pčele, upravo prispele s paše, čudno vrte u krug. Ako su to polenarice s tovarima jarke boje, onda je takva igra na saću posebno uočljiva.
Šta je uzrok ovakvog ponašanja? Obavljajući eksperimente sa pčelama, profesor Friš ustanovio je da se radi o posebnom načinu komuniciranja. Za posmatranje je koristio košnice sa zastakljenim oknima, a pčele koje su dolazile na izvor hrane, hranilice, obeležavao je bojom, upravo na način kako se danas obeležavaju matice.
Utvrdio je da izviđačice, izletnice koje su pronašle izvor hrane, po povratku u košnicu položaj hrane saopštavaju ostalim pčelama u košnici, krećući se u krugovima po saću. Pri tome su uočene dve vrste igre: u krugovima i u obliku broja osam. Izvodeći svoju igru one trepere zadnjim delom tela, dok ih ostale pčele kao hipnotisane slede u kruženju, dodirujući ih antenama.
Postavljajući hranilice na razna mesta došlo se do zadivljujućih zaključaka. Ukoliko je izvor hrane bio na udaljenosti manjoj od sto metara, kretanje na ramu bilo je u obliku kruga. Pčela se kretala u jednu stranu, a kada bi zatvorila krug, okretaala se i na isti način, trepereći, išla u drugu. U ovom slučaju brzina treperenja zatkom bila je 9 do 10 pokreta u toku 15 sekundi.
Pomeranje hranilice na udaljensti preko stotinu metara uslovljavalo je i promenu vrste pčelinje igre. Sada se ona izvodila u obliku broja osam. Pčela je, trepereći zatkom, izvodila jedan deo kruga, a potom, prolazeći preko sredine, išla drugim krugom, zatvarajući petlju. U odnosu na horizontalu ova putanja podseća na položenu osmicu ili na elipse koje se dodiruju, određujući središnju liniju dodira.
I brzina treperenja zatkom bila je različita. Na udaljenosti od 200 do 500 metara pčele su izvodile od 8 do 9 pokreta tokom 15 sekundi. Udaljenostima od pola kilometra odgovaralo je šest pokreta, a za daljinu od jednog kilometra od četiri do pet pokreta zatkom, za isto vreme.
Zanimljivo je da pčelama za udaljenost hrane od košnice nije važno koliko je to daleko u prostoru, već koliko treba leteti do nje. Slično potrošnji goriva kod automobila, koja zavisi ne samo od kilometraže već i od uslova puta, vetra i uspona, i pčele interesuje koliko će energije potrošiti da bi do hrane došle. Informacije koju one daju treperenjem u direktnoj su vezi s potrošnjom šećera u hemolimfi pčele, pčelinjoj krvi.
Igrom na saću pčele saopštavaju ostalim izletnicama kojim smerom treba da se kreću. Središnja linija putanje zaklapa s horizontalom ugao koji odgovara uglu između položaja Sunca i putanje koja vodi ka hrani. Bez obzira na to da li je sunčan ili oblačan dan, pčelinja orijentacija nepogrešivo se vodi spram Sunca.
Ako je izvor hrane u pravcu Sunca, središnja linija biće orijentisana vertikalno. Ukoliko je do hrane potrebno leteti tako da Sunce bude sa desne strane, tada je središnja linija otklonjena za toliko stepeni ulevo. U slučaju da je izvor hrane na takvom mestu da je potrebno da pčela leti, držeći Sunce s leve strane, ugao središnje linije povećava se, otklanjajući se sada u desno. Konačno, ako se do hrane stiže tako da pčeli Sunce ostaje iza leđa, središnja linija okrenuta je vertikalno na dole.
Zaista zadivljujuće. Ne kaže se bez razloga „pametan kao pčelica”, zar ne?
Prof. Dejan Kreculj
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
