Jedno od često postavljanih pitanja početnika, ali i dilema višegodišnjih pčelara je – u kojem delu košnice uzimiti pčelinje zajednice. Prema mišljenju nekih pčelara, pčele treba da su i tokom zime u plodišnom nastavku, tamo gde im je i mesto. Drugi pak tvrde da je u gornjem delu košnice toplije, jer tamo odlazi vruć vazduh, i da ih zato treba tu uzimiti. Pošto i jedni i drugi imaju argumente, najsigurnije je izbor prepustiti samom pčelinjem društvu.
Duša pčelinje zajednice je njena matica i ona određuje celokupna zbivanja u košnici. Ako je matica mlada i vitalna, vrlo brzo će otpočeti obnovu svoje porodice i za novo leglo će joj biti potrebno dosta vazduha, pa će se i uzimiti bliže letu, u donjem delu košnice. Starija, opreznija i zimljivija matica povući će se, a i svoje sledbenike, u gornje delove, jer su oni daleko od hladnog vazduha koji prodire kroz leto.
Zato pčelar treba da sledi prirodu i da, što je više moguće, u svom radu bude u skladu sa njom, a nikako protiv nje. Tu nam može od dragocene koristi biti iskustvo nekadašnjih generacija pčelara koji su pre više stotina godina, težeći da obezbede stanište pčelama, jednostavno kopirali prirodno stanište.
Vrškare su jedno takvo rešenje. Pozanto je da se u toku jeseni pčelinje gnezdo nalazi u donjem delu, dok je u gornjem delu hrana. Tokom zime pčele troše hranu iz mednih venaca iznad klubeta. Toplota koju ono odaje ide naviše, delom se gubi, dok jedan njen deo ostaje akumuliran u zagrejanoj masi meda. Time se hrana priprema za upotrebu ali, što je najvažnije, ona održava toplotnu stabilnost čitavog sistema. Znamo da je med temperaturno vrlo „troma“ materija: kada ga zagrevamo treba dosta vremena da primi toplotu, ali se isto tako i teško hladi. Zahvaljujući ovoj osobini, nagle promene temperature ne utiču bitno na pčelinju zajednicu. Trošeći hranu, pčele se lagano kreću odozdo nagore. Pri kraju zime i u rano proleće donji delovi saća ostaju prazni, a čitava zejdnica se nalazi u gornjem, toplijem, delu.
Zadatak pčelara je da spreči prekomerno strujanje vazduha u košnici i time odlazak toplote iz nje. Posebne izolacije i oblaganja u našim klimatskim uslovima nisu neophodne. Jedno merenje sprovedeno digitalnim termometrom poslednjeg dana februara u 13 sati u srednje jakoj zajednici pokazalo je da je spoljašnja temperatura bila + 7,3 °C, na drvenoj podnjači bilo je čak + 20,1, a u leglu čitavih – 35,9 °C.
Naučno istraživanje sa ciljem određivanja razvojnih perioda pčelinje zajednice i njihove zavisnosti od temperaturnih uslova sprovela je grupa istraživača iz Latvije, koji su pratili temperaturu u košnicama i temperaturu vazduha u okolini Rige tokom čitave godine, sa merenjima na svakin 15 minuta. Elektronski senzori povezani sa kompjuterima bili su iznad legla, pod mednim vencima. Utvrđeno je šest perioda: prvi, od početka kalendarske godine do 21. marta, sa prirastom legla u klubetu i njegovim pomeranjem nagore za hranom, drugi, od 21. marta do 18. aprila, kada je intenzivni razvoj lega uz zamenu zimskih pčela, treći od 18. aprila do 23. avgusta, koga karakteriše uzgoj legla i sakupljanje hrane, četvrti u narednih 30 dana do 22. septembra, kada uzgajanje legla ulazi u završnicu, peti je prelazni period ka zimovanju i traje do 10. novembra i poslednji, šesti, kada su tokom 51 dana pčele u klubetu i bez legla. U svim periodima uzgoj legla bio je u tesnoj vezi sa promenama temperature vazduna okoline, osim u trećem periodu, kada je povećenje temperatura imalo negativan uticaj.
Jedna od nedoumica prilikom uzimljavanja je i šta raditi sa saćem u telima koja nam trenutno nisu potrebna. Odlaganjem u skladišta, ako ih imamo, dovodimo ih u opasnost da budu umoljčana. Rešenje nam ponovo nudi vrškara. Saće u vrškarama se nikada ne umoljča. Razlog je jednosatvan: dok je vreme hladno, voskov moljac, kao i pčele, miruje, a sa otopljenjem pčele moraju da prelaze preko saća da bi stigle do leta i samim tim ga čuvaju. Ako nepotrebno saće postavimo na podnjaču, odnosno u donje delove košnice, ono će biti sačuvano, ali time dobijamo i na boljoj zaštiti pčela od hladnih zimskih vetrova koji duvaju u leto.
Poslednjih godina vremenske prilike tokom zime su bile vrlo prevrtljive. Događa se često da iz košnica pčele pohrle napolje radi pročista čim zasija zubato zimsko prepodnevno sunce, ali i da mnoge stradaju jer je temperatura vazduha još uvek niska. Tu će od koristi biti upravo ovi, donji nastavci sa saćem koji ih udaljavaju od leta i varljivih sunčevih zraka.
Dejan Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
