Штрудле су неодољива посластица многобројних Војвођана, нарочито после недељног ручка. Реч је о укусном колачу који је помало компликован за направити, нарочито ако немате искуства у прављењу сличних ђаконија. Варијације могу бити многобројне, а међу најпопуларнијима су штрудла с маком и са орасима. Осим тога, прави се и са рогачем, сиром, какаом, циметом, воћним укусима попут вишње, малине, јабуке, различитим џемовима…
Породица Шешум из Новог Сада генерацијама уназад негује традицију прављења штрудли, а од 2005. године упустили су се у производњу ове домаће посластице, која је богато нафилована и чије тесто се топи у устима.
“Посао је најпре био оријентисан на породицу, а данас имамо и три запослена мимо наше породице. Свакодневно радимо, а у понуди имамо различите укусе мак, вишња, рогач, кокос и малина. Наш бренд је мак са штрудлом и по томе смо познати не само у Новом Саду, него и шире”, објашњава Милан Шешум.
Он додаје да њихова рецептура не садржи млеко нити јаја, те се због тога овај колач сврстава у посне. Као такав, може да “издржи” пет дана, а уколико се чува у фрижидеру и дуже. Занимљиво је да имају и комбинацију малина-мак, за оне гурмане који воле специфичне, освежавајуће укусе.
“Две трећине наше производње заснива се на штрудли с маком, а док преосталу трећину чине остали укуси. Требало би имати широк асортиман производа како би се заокружио процес производње штрудли. За добро штрудлу најважнија је добра рецептура, коју смо годинама дограђивали и усавршили. Такође, важне су квалитетне сировине. Мак не сме бити горак, не сме да се меље и да стоји, већ оног момента када се производи штрудла тада се и меље. Дозирано се ставља шећер и све остало, тако добијате квалитетан производ”, истиче наш саговорник.
Мак који они користе је искључиво домаћи, набављају га из Кисача. Просечно на месечном нивоу произведу између 300 и 400 килограма штрудли, а у овај процес укључено је укупно шест особа. Њиховим штрудлама се осим Новосађана, сладе и становници широм Војводине, а од недавно и Београда.
Ова посластица се више конзумира током јесени и лета, када ова вредна породица има много више посла, истиче наш домаћин.
“Купили смо две и по тоне мака, које лагерујемо, како бисмо безбрижно могли да радимо и осигурамо нашу производњу. Гледамо да мак купимо када му је најповољнија цена, а то је оног момента када се скине”, објашњава Шешум.
Текст и фото: Зорана Љубојев
Најстарији рецепт се чува у Бечкој државној библиотеци
Најстарији рецепт за ову посластицу датира још из 1696. године и чува се у Бечкој државној библиотеци. Верује се да су овај колач Аустријанцима оставили Турци 1683. године приликом повлачења након опсаде Беча. Попут италијанске пице, штрудла је првобитно била јело сиромашних, јер се у тесто могла умотати било која намирница. Као посластица, штрудла се раширила по средњој Европи у 17. и 18. веку, када је стигла и у Војводину, где је рецепт за домаћу штрудлу добио своју данашњу форму. Овај слаткиш је по типу теста и пуњењу другачији од немачке, аустријске и мађарске штрудле.
