Razvoj vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, koji je poslednjih decenija više nego primetan, doprineo je neminovno i širenju vinske kulture kod nas. Iako Srbija još uvek nije dostigla standarde u tom pogledu koji važe u drugim evropskim zemljama, pomaci se i te kako osećaju. Degustacije, radionice, obuke, brojne vinske manifestacije – samo su neki od načina za obogaćivanje znanja iz oblasti vinske kulture i vinarstva uopšte.
U vinskom svetu pojavili su se neki novi trendovi, koji i kod nas polako uzimaju maha. Dobri poznavaoci, poštovaoci ili ljubitelji vina teže da iskoraknu izvan uobičajenih okvira i svojim nepcima prirede ugođaj time što će degustirati takozvana velika vina. Doskora broj takvih ljudi kod nas bio je mali, ali su nivo znanja, popularnosti i polemika o vinu veoma porasli, pa se sve češće priča o njima, i degustiraju velika vina.
Pitanje koje se logično nameće jeste šta su to velika vina i šta ih čini takvim, kao i da li su to vina za svakoga i za svaki dan.
-Mnogo je faktora od kojih zavisi kako ćemo proizvesti vino. Svaka sorta grožđa je jedinstvena. Svako zemljište, klima, mikrolokacija, odnosno teroar, priča je za sebe. Godina berbe, nega i posvećenost vinogradu, kao još jedan od faktora, samo su deo celokupnog postupka kojim težimo da stvorimo savršenstvo. Sve su to neraskidive veze, uslovljene vremenskim prilikama, a znanje, ljubav i posvećenost vinogradara i vinara krajnja je nit koji ih spaja. Proizvođač je taj koji želi verno da prikaže teroar u čaši, jedinstvene karateristike podneblja i sorte. Njegovo umeće uticaće na utkanost svih komponenti u celinu, želeći da stvori harmoniju, skladnost. A degustator uvek traga upravo za tim, za jasno izraženim i dobro usklađenim aromama ukusa i mirisa koji ostavlja dugotrajan trag i nakon popijene čaše – kaže Ljubica Radan iz Vinske akademije Srbije.
Prema njenim rečima, ljubitelj božanskog pića traga za vinima u kojima nijedna komponenta ne sme da štrči, koja su kao svila dok prolaze niz nepca i pri tom ostavljaju utisak ispunjenosti i zadovoljstva. To su vina koja odražavaju nijanse, umešnost, iznenađenje.
-Reč je vinima o kojima se dugo priča, razmišlja, koja vas stalno mame na još jedan gutljaj. Vina koja su glavne zvezde među vrhunskim stručnjacima, a njihovi tvorci pravi heroji. Njihova cena često prevazilazi želju za kupovinom, ali istinski znalac i ljubitelj i nju zanemaruje. Ovakva vina nisu za svakoga, ali ni za svaki dan. Piju se kad ih poželite, u momentima koji su vama važni. Onda kada ste raspoloženi i spremni da samo o vinu govorite i mislite, jer ona ostavljaju nezaboravan utisak, koji bi bio šteta propustiti – objašnjava Radan.
Takvo iskustvo i doživljaj onima koji žele da ga dožive, priređuje i Vinska akademija Srbije (www.vinskaakademija.com) kroz ciklične degustacije na oglednom polju Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima.
– Krug ljubitelja se širi i postaje sve zanimljiviji – kaže Ljubica Radan. – Velika vina konzumiraju istinski ljubitelji, željni da osete tu magiju aroma ukusa koji se prepliću, otvaraju i otkrivaju razne tajne čuvane godinama.. Ovakvih vina nema u velikom broju i ne proizvode se svake godine, ali onda kad se usaglase priroda i ljudska posvećenost, stvara se magija zvana veliko vino. Struktura ljudi koji vole velika vina je različita, ali uz njih svi postaju jedno. U pitanju su ljudi različitih profesija, koje povezuje ljubav prema vinima. Tematika nikad ne zalazi u teške priče, a sa svakom čašom osmeh postaje neizostavan deo svake degustacije.
Kako kaže naša sagovornica, sve glasnijom pričom o vinu, podizanjem novih zasada vinograda, osnivanjem novih vinarija, prati se trend popularnosti božanskog pića, koji ne samo da dobija na značaju, već postaje, napokon, nova moda, posebno među mladima. O vinu pričaju svi, a u njima počinje da uživa većina, ne samo oni kojima je to posao, već i oni koji su uvek voleli vina, ali nisu imali ni gde ni kad o njima nešto više da nauče.
Z. M.
Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.
