POVRĆE UGLAVNOM NIKAD NE ODBIJA VODU
S malim izuzecima, sve povrtarske vrste su uvek žedne. Iskusniji povrtari znaju da im se voda ne dodaje istim sistemima i u istoj količini tokom čitave vegetacije. Za početnike više detalja iz razgovora sa dipl. inž. Jovanom Knežević, savetodavcem za ratarstvo u PSSS Kraljevo.
– Kod povrća imamo karakteristične periode zalivanja koji se međusobno razlikuju – kaže dipl. inž. Knežević. – To su navodnjavanje rasada u klijalištima, pa posle rasađivanja povrća, u toku vegetacionog perioda i – dopunsko navodnjavanje.
Uslov za uspešnu proizvodnju
Navodnjavanje rasada u klijalištima za cilj ima nicanje i klijanje sitnog semena, i proizvodnju rasada koji se potom presađuje na stalno mesto. U većini slučajeva, zaliva se ručno, mada danas postoje efikasni sistemi za ovaj posao. U našim uslovima povrće se predsetveno ne zaliva, jer u tom periodu u zemljištu ima dovoljno vlage od zimskih padavina. Ipak, ukoliko je potrebno, može se obaviti u cilju povećanja zaliha vode.
– Navodnjavanje posle rasađivanja povrća je jedno od najvažnijih, prvenstveno zato što od toga zavisi uspeh proizvodnje – ukazuje inženjerka Knežević. – Od navodnjavanja u ovom roku zavisi broj biljaka po jedinici površine, a on, zna se, određuje prinos. S navodnjavanjem se ne prekida ni u vegetaciji. Njime se stvaraju povoljni uslovi za rast, razvoj i plodonošenje. Dopunsko navodnjavanje se praktikuje ukoliko ima potrebe za produženjem vegetacionog perioda, kako bi se pomerili rokovi berbe pojedinih vrsta povrća.
Razmak između dva zalivanja se razlikuje od jedne do druge vrste, a umnogome zavisi i od vremenskih prilika. Tako, rasađeni paradajz se prvi put zaliva odmah po rasađivanju, a zatim na svakih 10 do 15 dana, što zavisi od padavina. U proizvodnji paprike neophodno je obezbediti potrebne količine vode tokom celog vegetacionog perioda, a kritičan period je početak cvetanja i tada je voda najpotrebnija. Zaliva se malim normama u turnusima 4 do 7 dana.
Treba znati i kad stati
Kupus se zaliva u toku rasađivanja, pa potom peti dan po sađenju na stalno mesto. Razmak između dva zalivanja najčešće zavisi od tipa zemljišta. Na lakim se navodnjava na svakih 7 do 10, a teškim na 10 do 15 dana. Kada glavica kupusa dostigne dve trećine veličine karakteristične za sortu, prekida se zalivanje.
Potreba krompira za vodom za dužinu vegetacionog perioda od 120 do 150 dana je 500 do 700 mm, ukoliko je dobar raspored padavina. Najveće potrebe za vodom su u periodu zametanja krtola. S navodnjavanjem treba prestati na 30 dana pre vađenja krompira i to radi olakšavanja vađenja i sprečavanja pojave nekih bolesti koje se javljaju kasnije, u periodu čuvanja.
Krastavac je veliki potrošač vode, a traži i puno toplote pa se s navodnjavanjem počinje 10 dana posle setve i zalivanje se ponavlja na svakih 8 do 10 dana. Ako mu se uskrati voda, posledica suše se uočavaju na plodovima koji počinju da žute, pa je poželjno navodnjavanje započeti pre pojave prvih znakova žeđi. Prema nekim istraživanjima, korenasto povrće treba zalivati 3 do 6 puta u vegetaciji što zavisi od rasporeda i sume padavina u toku vegetacionog perioda. Lisnato povrće je veoma osetljivo na nedostatak vode i to u kritičnim momentima kao što je formiranje glavice kod zelene salate, dok je spanać nešto otporniji na sušu zahvaljujući dubljem korenovom sistemu koji koristi vlagu iz dubljih slojeva.
Crni luk, koji se među lukovima gaji na najvećoj površini, dobro podnosi sušu, pa se navodnjava po potrebi, a zalivanje se prekida 20 do 30 dana pre vađenja. Mahunarke, poput pasulja, boranije i graška, otporne su na sušu, ne zahtevaju velike količine vode, a navodnjavanje je najčešće samo kada se boranija i grašak gaje kao postrni (drugi) usev.
Piše: Svetlana Mujanović
