Lubenice su omiljena letnja poslastica. Koju sortu izabrati i kako ubrati najslađu, večita je dilema ljubitelja ovog voća. U oklopu kore lubenice kriju se sočne kriške, a njena vrednost se meri po tome koliko joj je srce slatko. U određivanju zrelosti lubenice postoje razne narodne metode i verovanja, ali često je potrebna i sreća. Za razliku od drugih plodova leta, zrelost lubenice ne može se proceniti takozvanom metodom odoka. Ili može? Samo treba znati male trikove.
Piše: Biljana Nenković
Najčešći način kojim kupci procenjuju zrelost lubenice je kuckanje prstima po kori. Iskusni tvrde da ne valja ako se čuje tup zvuk. Jak, zvonak zvuk znak je da je lubenica zrela. Lubenica treba da je slatka, a nad mesom da je kora tanka.
Hirurška dijagnoza najpouzdanija
Kad je malo kucneš, treba da zvoni kratko, tvrdi Nikola Pantović, jedan od prodavaca i proizvođača lubenica iz Radmilovića kod Knića i dodaje:
– Ženski bostan je uvek slađi. Ima pozadi širi kružić, ostatak od cveta. Najbolje je, ipak, kada neko preuzme ulogu hirurga, pa iseče trougao, za probu.
Još iskusniji dodaju da je suv zaperak u osnovi ploda siguran znak da se u njoj kriju slatke kriške. Kad deo lubenice koji je bio okrenut prema zemlji dobije svetložutu boju, a kora oko njega postane hrapava, lubenica je sigurno zrela i slatka.
– Kad birate lubenice, najčešće vam je potrebna sreća. Kao i dok ih gajite. Ako ne odreagujemo na vreme i ne uberemo ih u pravoj zrelosti, one postaju prozukle, pa vam je posle toga džaba kuckanje, okretanje i zagledanje sa svih strana – zaključuje Nikola.
Ovaj proizvođač bostana kaže da se u okolini Knića, posle duže pauze, lubenice ponovo gaje, i da novi zasadi niču svake godine. On ih uzgaja na 1,5 hektara.
Svake godine nove sorte
– Moja porodica je nekada gajila stare sorte, ali se sada svake godine pojavljuju nove i trenutno gajimo četiri. To su fantazija, karistan, talisman i livija – kaže Nikola. – Stižu fazno, tako da berba traje od kraja jula, pa do jeseni. Prosečan prinos kreće se od 30 do 50 tona po hektaru. Tako varira i cena. Nekad je isplativo, nekad i nije. Jedino što je garantovano da kupci uvek traže slatke i imaju nove metode procene.
Njegove kolege se slažu da je u odabiru lubenica najviše „kuckaša“. Ali, ima i mišljenja da je veća lubenica uvek bolja. Potom, da treba gledati i šare. Jedino je sigurno da je ohlađena lubenica omiljeno osveženje u vrelim letnjim danima. Iako je zbog slasti često poistovećujemo s voćem, ova biljka ipak spada u red povrtarskih kultura. Naime, pripada porodici krastavaca, u koju spadaju i tikve. Uzgaja se kao povrće i koriste se iste metode proizvodnje.
Bez obzira na tu malu zabunu, zanimljivo je da postoji oko 1.200 varijeteta lubenica koje se uzgajaju širom sveta. Postoje sorte sa žutim, belim ili roze mesom. Odlična je za hidriranje organizma, puna je vitamina B6, vitamina A i kalijuma. Bogata je i likopenom, koji se smatra moćnim antioksidantom. Srbija godišnje proizvede 250.000 tona lubenica i tako spada u male proizvođače.