НЕРОДНОСТ ВОЋАКА МОЖЕ ДА СЕ ЛЕЧИ
Дешава се да појединачна стабла или цели воћни засади не рађају, слабо рађају, или алтернативно рађају. Узроци неродности воћака су различити:
- неповољни природни услови,
- лош избор сорти,
- неодговарајуће сорте опрашивачи,
- предубока садња,
- претерана бујност итд.
У случају погрешног избора положаја, недостаци се тешко отклањају. У случају погрешног избора опрашивача, проблем се решава прекалемљивањем одређеног броја стабала подесним сортама опрашивачима. Предубоко посађене воћке слабо рађају, поготово ако су тешка земљишта. У том случају треба око сваке воћкице откопати земљу у виду левка или чиније све до кореновог врата.
У нас је честа појава неродности воћака због превелике бујности. Међутим, превише бујне воћке могу рађати, ако им се се смањи бујност. То се може постићи прстеновањем дебла или рамених грана, парањем коре дебла или савијањем грана.
Прстеновање дебла или рамених грана
Ово је стара помотехничка мера, помоћу које се успорава бујност воћака, поготово код јабуке и крушке. Прстеновање се врши на деблу или раменим гранама. На деблу се око 10 cm испод прве рамене гране или на раменим гранама при основи, изреже кора у виду прстена све до дрвета 0,5 до 1 cm, у зависности од пречника дебла, односно рамених грана. Обавља се у првој половини маја, око шест недеља пре почетка диференцирања цветних зачетака у пупољцима. Исецање коре може се извести и у виду спиралног прстена што се сматра мање ризичним од кружног исецања.
За прстеновање грана се користи техника затезања жице око грана, услед чега се жица благо усеца у ткиво коре.
У последње време примењује се и подсецање жила оштрим ножем. За јабучасте воћне врсте користи се коси нож, а за коштичаве вертикални нож. Најбоље је да се то уради у новембру или почетком децембра, а у пролеће крајем фебруара и почетком марта. Подсецање жила могуће је и у току вегетације, пред образовање цветних зачетака у трећој декади јуна или крајем јуна. У том случају препоручујем да се ради на 50 до 60 cm од реда и да ову меру обавезно прати интензивна фертиригација.
Овом помотехничком мером се задржавају хранљиве материје у круни, чиме се родне гранчице боље снабдевају хранивима и боље је њихово диференцирање.
Парање коре, савијање грана, проређивање цветова или плодова
Дешава се да дебло заостаје у порасту у односу на круну стабла, јер се на њему ствара дебљи слој плутастог ткива које отежава секундарно дебљање ткива дрвета дебла. Да би се отклонила та разлика у порасту дебла и круне, праве се резови воћарским или калемарским ножем дуж дебла. Резом се засеца ткиво коре и плуте неколико пута до дрвета, 25 до 30 cm дужине, почев од основе скелетних грана па наниже. На овај начин се олакшава пораст дебла.
Савијање грана је исто веома добра помотехничка мера, помоћу које се смањује бујност и успоставља бржа родност воћака. Изводи се тако што се прво јаче, а затим и слабије гране савијају и везују за ниже гране. Гране се могу савијати и помоћу врећица напуњених песком или земљом, или везивањем камења, комада бетона или гвожђа за гране.
Проређивање цветова и плодова је редовна и веома важна помотехничка мера која се редовно примењује код већине воћних врста, а поготово код јабуке и брескве. На мањим површинама и када је у питању мањи број стабала могуће је радити ручно проређивање плодова, али када је у питању већа површина онда се то мора радити хемијским путем. У неких сорти јабуке је честа појава да стабла у појединим годинама рађају обилно, а потом у појединим годинама почињу да рађају нередовно. У годинама са великим приносима се добија доста неквалитетна јабука са изузетно малим процентом квалитетних плодова. Да би стабла умерено рађала сваке године, неопходно је проређивање плодова. Иако се резидбом покушава направити равнотежа између раста и родности, ипак је ова мера недовољна, па се у појединим годинама мора прибећи проређивању плодова. Овом помотехничком мером добијају се квалитетнији плодови, отклања алтернативно рађање, олакшава берба и остварују знатно бољи финансијски резултати.
Правилна круна, квалитетна резидба
Правилно формиран облик круне је основни предуслов за извођење квалитетне резидбе. Зато је важно на време развести гране. Што су гране под отворенијим углом, боља је осветљеност круне, воћке пре пророде, брже се успоставља равнотежа између вегетативног пораста и родности и лакша је резидба и берба плодова.
Најлакше и најбрже формирање облика круне витког вретена па и вретенастог жбуна је коришћење висококвалитетног садног материјала са превременим гранчицама које имају отворене углове гранања. У земљама са развијеним воћарством се обавезно користе овакве саднице. Међутим, код нас се претежно користе саднице без превремених гранчица, тако да се јавља потреба за повијањем гранчица како би се брже формирао жељени облик круне. Повијање грана се врши код витког вретена и вретенастог жбуна, али и код формирања пирамидалног облика, побољшане пирамиде, палмете и др.
Најбоље је повијати младаре док још нису одрвенели. Неки препоручују да се повијају и старије гране, али то треба избегавати јер при јачем ветру долази до њиховог очењивања. Такође, имајући у виду да скелетне гране код спер типова расту под оштријим углом, треба их разводити на време. Ако се закасни са развођењем, често долази до ломљења грана, или се каснијом резидбом такве гране морају вадити у основи. Код спер типова је пожељан јачи пораст летораста јер само таква стабла могу дати квалитетне плодове. У спер типова се не препоручује превише развођење, како стабла не би заостала у порасту.
Развођењем грана до жељене круне
Пракса је показала да је најсигурнији начин развођења грана рафијом, али је овај начин доста спор, тако да се у последње време доста користе тегови:
Младари се синтетичком рафијом везују или за побијени кочић, или директно за дебло, или за суседну скелетну грану. Приликом везивања треба остављати довољно слободног простора на везаном месту да не дође до усецања рафије и она се не сме оставити на стаблу, јер касније може доћи до усецања и ломљења грана. Доста бржи поступак је савијање свих дужих младара и њихово заједничко везивање за дебло. Овде се мора обратити пажња да се младари повијају у правцу њиховог пораста.
Тегови за оптерећивање грана су од бетона различите тежине. У тегове се убацује по једна савијена жица, кроз коју се провлачи рафија, или се користи дужа жица у виду куке, тако да се тегови окаче о младаре, али често долази до усецања жице тако да је боље провлачење рафије или коришћење штипаљки. Тегови се могу држати 15 до 20 дана па затим премештати на следећа стабла.
Повијање младара може се вршити и коришћењем само штипаљки када су младари зељасти и лако савитљиви и када су дужине 15–20 cm, тако да се штипаљка стави изнад младара који желимо да повијемо, фиксира на продужници, а младар се завуче испод штипаљке. Зато је боље решење када младари заврше свој први интензивни пораст.
Доста успешно развођење младара може се радити и нешто чвршћим чачкалицама. Оне се прво горњим делом забоду у продужницу, а затим се доњим делом забоду у младар и направи отклон. Овде је важно да доњи део чачкалице буде убоден у младар под што већим углом.
Зелена резидба
Зелена резидба је допунска мера која је посебно значајна за бујне сорте воћака и у савременим засадима у густом склопу. Њом се потенцира пораст младара који имају повољан распоред у круни и не засењују унутрашњост, а ограничава пораст сувишних, који би иначе зимском резидбом морали да се уклоне.
Ова резидба превасходно има задатак да обезбеди услове за образовање родних пупољака за наредну годину. Одстрањивањем сувишних младара, одстрањују се сувишни потрошачи воде и хране, а светлост и ваздух лакше продиру у унутрашњост круне.
Зелена резидба се посебно препоручује за бујније сорте јабука, попут глостера, грени смита, мелрозе и сличних. Ова резидба долази до изражаја само ако се изведе правовремено. Воћке се орезују по завршетку активног вегетативног раста, обично у другој половини јуна и почетком јула. Орезане воћке вишкове хранива користе за даљи развитак плодова и образовање родних пупољака за наредну годину. Због смањене влаге у земљишту и високе температуре ваздуха, воћке интензивно дишу. Зато је потребно да се одстрани и један део лишћа па се преостало лишће нормалније снабдева водом и храном.
Превише касна зелена резидба не даје жељене резултате, као ни одстрањивање веће масе лишћа.
Резидба пред бербу трешње
У неколико последњих година радимо и зелену резидбу непосредно пред бербу трешње. Њом се избацују прави младари на патрљ од 10 до 15 цм, да би се на њима формирали родни пупољци за следећу годину. Овом резидбом круна постаје осветљенија, што је значајно и за обојеност и крупноћу плодова, јер се хранљиве материје усмеравају у плодове уместо у бујне младаре. Поред тога, смањује се и пуцање плодова и, како смо приметили, после такве резидбе боље се образују родни пупољци за следећу годину.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
