NERODNOST VOĆAKA MOŽE DA SE LEČI
Dešava se da pojedinačna stabla ili celi voćni zasadi ne rađaju, slabo rađaju, ili alternativno rađaju. Uzroci nerodnosti voćaka su različiti:
- nepovoljni prirodni uslovi,
- loš izbor sorti,
- neodgovarajuće sorte oprašivači,
- preduboka sadnja,
- preterana bujnost itd.
U slučaju pogrešnog izbora položaja, nedostaci se teško otklanjaju. U slučaju pogrešnog izbora oprašivača, problem se rešava prekalemljivanjem određenog broja stabala podesnim sortama oprašivačima. Preduboko posađene voćke slabo rađaju, pogotovo ako su teška zemljišta. U tom slučaju treba oko svake voćkice otkopati zemlju u vidu levka ili činije sve do korenovog vrata.
U nas je česta pojava nerodnosti voćaka zbog prevelike bujnosti. Međutim, previše bujne voćke mogu rađati, ako im se se smanji bujnost. To se može postići prstenovanjem debla ili ramenih grana, paranjem kore debla ili savijanjem grana.
Prstenovanje debla ili ramenih grana
Ovo je stara pomotehnička mera, pomoću koje se usporava bujnost voćaka, pogotovo kod jabuke i kruške. Prstenovanje se vrši na deblu ili ramenim granama. Na deblu se oko 10 cm ispod prve ramene grane ili na ramenim granama pri osnovi, izreže kora u vidu prstena sve do drveta 0,5 do 1 cm, u zavisnosti od prečnika debla, odnosno ramenih grana. Obavlja se u prvoj polovini maja, oko šest nedelja pre početka diferenciranja cvetnih začetaka u pupoljcima. Isecanje kore može se izvesti i u vidu spiralnog prstena što se smatra manje rizičnim od kružnog isecanja.
Za prstenovanje grana se koristi tehnika zatezanja žice oko grana, usled čega se žica blago useca u tkivo kore.
U poslednje vreme primenjuje se i podsecanje žila oštrim nožem. Za jabučaste voćne vrste koristi se kosi nož, a za koštičave vertikalni nož. Najbolje je da se to uradi u novembru ili početkom decembra, a u proleće krajem februara i početkom marta. Podsecanje žila moguće je i u toku vegetacije, pred obrazovanje cvetnih začetaka u trećoj dekadi juna ili krajem juna. U tom slučaju preporučujem da se radi na 50 do 60 cm od reda i da ovu meru obavezno prati intenzivna fertirigacija.
Ovom pomotehničkom merom se zadržavaju hranljive materije u kruni, čime se rodne grančice bolje snabdevaju hranivima i bolje je njihovo diferenciranje.
Paranje kore, savijanje grana, proređivanje cvetova ili plodova
Dešava se da deblo zaostaje u porastu u odnosu na krunu stabla, jer se na njemu stvara deblji sloj plutastog tkiva koje otežava sekundarno debljanje tkiva drveta debla. Da bi se otklonila ta razlika u porastu debla i krune, prave se rezovi voćarskim ili kalemarskim nožem duž debla. Rezom se zaseca tkivo kore i plute nekoliko puta do drveta, 25 do 30 cm dužine, počev od osnove skeletnih grana pa naniže. Na ovaj način se olakšava porast debla.
Savijanje grana je isto veoma dobra pomotehnička mera, pomoću koje se smanjuje bujnost i uspostavlja brža rodnost voćaka. Izvodi se tako što se prvo jače, a zatim i slabije grane savijaju i vezuju za niže grane. Grane se mogu savijati i pomoću vrećica napunjenih peskom ili zemljom, ili vezivanjem kamenja, komada betona ili gvožđa za grane.
Proređivanje cvetova i plodova je redovna i veoma važna pomotehnička mera koja se redovno primenjuje kod većine voćnih vrsta, a pogotovo kod jabuke i breskve. Na manjim površinama i kada je u pitanju manji broj stabala moguće je raditi ručno proređivanje plodova, ali kada je u pitanju veća površina onda se to mora raditi hemijskim putem. U nekih sorti jabuke je česta pojava da stabla u pojedinim godinama rađaju obilno, a potom u pojedinim godinama počinju da rađaju neredovno. U godinama sa velikim prinosima se dobija dosta nekvalitetna jabuka sa izuzetno malim procentom kvalitetnih plodova. Da bi stabla umereno rađala svake godine, neophodno je proređivanje plodova. Iako se rezidbom pokušava napraviti ravnoteža između rasta i rodnosti, ipak je ova mera nedovoljna, pa se u pojedinim godinama mora pribeći proređivanju plodova. Ovom pomotehničkom merom dobijaju se kvalitetniji plodovi, otklanja alternativno rađanje, olakšava berba i ostvaruju znatno bolji finansijski rezultati.
Pravilna kruna, kvalitetna rezidba
Pravilno formiran oblik krune je osnovni preduslov za izvođenje kvalitetne rezidbe. Zato je važno na vreme razvesti grane. Što su grane pod otvorenijim uglom, bolja je osvetljenost krune, voćke pre prorode, brže se uspostavlja ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti i lakša je rezidba i berba plodova.
Najlakše i najbrže formiranje oblika krune vitkog vretena pa i vretenastog žbuna je korišćenje visokokvalitetnog sadnog materijala sa prevremenim grančicama koje imaju otvorene uglove grananja. U zemljama sa razvijenim voćarstvom se obavezno koriste ovakve sadnice. Međutim, kod nas se pretežno koriste sadnice bez prevremenih grančica, tako da se javlja potreba za povijanjem grančica kako bi se brže formirao željeni oblik krune. Povijanje grana se vrši kod vitkog vretena i vretenastog žbuna, ali i kod formiranja piramidalnog oblika, poboljšane piramide, palmete i dr.
Najbolje je povijati mladare dok još nisu odrveneli. Neki preporučuju da se povijaju i starije grane, ali to treba izbegavati jer pri jačem vetru dolazi do njihovog očenjivanja. Takođe, imajući u vidu da skeletne grane kod sper tipova rastu pod oštrijim uglom, treba ih razvoditi na vreme. Ako se zakasni sa razvođenjem, često dolazi do lomljenja grana, ili se kasnijom rezidbom takve grane moraju vaditi u osnovi. Kod sper tipova je poželjan jači porast letorasta jer samo takva stabla mogu dati kvalitetne plodove. U sper tipova se ne preporučuje previše razvođenje, kako stabla ne bi zaostala u porastu.
Razvođenjem grana do željene krune
Praksa je pokazala da je najsigurniji način razvođenja grana rafijom, ali je ovaj način dosta spor, tako da se u poslednje vreme dosta koriste tegovi:
Mladari se sintetičkom rafijom vezuju ili za pobijeni kočić, ili direktno za deblo, ili za susednu skeletnu granu. Prilikom vezivanja treba ostavljati dovoljno slobodnog prostora na vezanom mestu da ne dođe do usecanja rafije i ona se ne sme ostaviti na stablu, jer kasnije može doći do usecanja i lomljenja grana. Dosta brži postupak je savijanje svih dužih mladara i njihovo zajedničko vezivanje za deblo. Ovde se mora obratiti pažnja da se mladari povijaju u pravcu njihovog porasta.
Tegovi za opterećivanje grana su od betona različite težine. U tegove se ubacuje po jedna savijena žica, kroz koju se provlači rafija, ili se koristi duža žica u vidu kuke, tako da se tegovi okače o mladare, ali često dolazi do usecanja žice tako da je bolje provlačenje rafije ili korišćenje štipaljki. Tegovi se mogu držati 15 do 20 dana pa zatim premeštati na sledeća stabla.
Povijanje mladara može se vršiti i korišćenjem samo štipaljki kada su mladari zeljasti i lako savitljivi i kada su dužine 15–20 cm, tako da se štipaljka stavi iznad mladara koji želimo da povijemo, fiksira na produžnici, a mladar se zavuče ispod štipaljke. Zato je bolje rešenje kada mladari završe svoj prvi intenzivni porast.
Dosta uspešno razvođenje mladara može se raditi i nešto čvršćim čačkalicama. One se prvo gornjim delom zabodu u produžnicu, a zatim se donjim delom zabodu u mladar i napravi otklon. Ovde je važno da donji deo čačkalice bude uboden u mladar pod što većim uglom.
Zelena rezidba
Zelena rezidba je dopunska mera koja je posebno značajna za bujne sorte voćaka i u savremenim zasadima u gustom sklopu. Njom se potencira porast mladara koji imaju povoljan raspored u kruni i ne zasenjuju unutrašnjost, a ograničava porast suvišnih, koji bi inače zimskom rezidbom morali da se uklone.
Ova rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Odstranjivanjem suvišnih mladara, odstranjuju se suvišni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune.
Zelena rezidba se posebno preporučuje za bujnije sorte jabuka, poput glostera, greni smita, melroze i sličnih. Ova rezidba dolazi do izražaja samo ako se izvede pravovremeno. Voćke se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula. Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Zbog smanjene vlage u zemljištu i visoke temperature vazduha, voćke intenzivno dišu. Zato je potrebno da se odstrani i jedan deo lišća pa se preostalo lišće normalnije snabdeva vodom i hranom.
Previše kasna zelena rezidba ne daje željene rezultate, kao ni odstranjivanje veće mase lišća.
Rezidba pred berbu trešnje
U nekoliko poslednjih godina radimo i zelenu rezidbu neposredno pred berbu trešnje. Njom se izbacuju pravi mladari na patrlj od 10 do 15 cm, da bi se na njima formirali rodni pupoljci za sledeću godinu. Ovom rezidbom kruna postaje osvetljenija, što je značajno i za obojenost i krupnoću plodova, jer se hranljive materije usmeravaju u plodove umesto u bujne mladare. Pored toga, smanjuje se i pucanje plodova i, kako smo primetili, posle takve rezidbe bolje se obrazuju rodni pupoljci za sledeću godinu.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
