Trešnje su, uz jagode, omiljeno prolećno voće mnogih. Ali, sve ih ređe jedemo zbog visokih cena na pijacama i prodavnicama. Prve su uvek najskuplje, ali se cena na tržištu stabilizovala, pa je čak i niža nego prethodnih godina. Živoslav Karaklajić, voćar iz Brestovika kaže za RTS da cena nikad nije bila niža, da se sa trešnjom nešto desilo i da bi neko iz Ministarstva trebalo da to objasni. Napominje da su cene duplo manje nego prethodne godine.
Živoslav Karaklajić je gostujući u Jutarnjem programu rekao da je rod dobar, ali da cena nikad nije bila niža.
„Prosto je tužno danas imati trešnje. Ne radi izvoz, nešto se dešava. Pijace su vam prepune kvantaške, veoma mali broj otkupljivača radi na otkupu, nešto se desilo.
Prema njegovim rečima, pre berbe svi stručnjaci iz Ministarstva hvale trešnju, malinu, hvale sve.
„Neko iz Ministarstva sad treba da izađe i da kaže šta se desilo. Mi obični ljudi to ne znamo. Kad pozovete nekoga da glasa za vas, vi sad treba da ga pozovete i kažete mu šta se desilo. Ako ne krene izvoz biće katastrofa, i sada je već katastrofa“, ističe Karaklajić.
Berba kilograma, napominje, košta i do 80 dinara, a „trešnja vam se vrti od 50 do 120, 130 dinara“.
Na pitanje kako je to kada se uporedi sa prethodnom godinom, kaže da je to užasno.
„To su duplo manje cene, i više od duplo manje. Trešnja se kratko bere. Ne daj bože neka kiša, trešnja sva ispuca. To voće je skupo, dosta lekovito i zdravo. Specifična voćna vrsta i ove godine veoma jadna vrsta“, kaže Karaklajić.
Navodi da berača ima, ako se to korektno plati.
„Ljudi koji su dugo u poslu oni su obezbedili berače još proletos ili zimus“, navodi Karaklajić.
Grocka ima 7.540 hektara registrovanog voća.
„Najviše ima bresaka i nektarina. Pogubna je činjenica da živimo na obali Dunava, a da nemamo vodu za navodnjavanje. Vi morate da se izborite sa voćnom vrstom koja trpi sušu. Vi ne možete tu da imate mnogo jabuka koja je zahtevna sorta, nego nešto što zavisi više od neba. Grocka je stotinama godinama ‘najvoćarskije’ mesto u Srbiji. Danas je zovu srpska Kalifornija, ali sve više mislim da je to zaboravljena opština što se tiče voćarstva“, dodaje Karaklajić.
Napominje da prve kruške stižu krajem juna, a jabuke u julu, da ima ranih i poznih sorti.
„U Grockoj ne postoji voćna vrsta koje nemate. Nikad neće ova država da razmisli da li treba da uvozi krompir i nektarinu, da li mi imamo toliko para i potrebe da baš sada u ovom momentu narod jede tu nektarinu, a naša još nije stigla. Ja nisam taj koji odlučuje“, priča Karaklajić.
Navodi da će biti i za izvoz, a ako ga ne bude „biće kraj“.
„Rusija je naš tradicionalni partner za izvoz, ali ove godine nešto se tu desilo. Nismo mi jedina zemlja koja izvozi u Rusiju. Nema tu ljubavi bez interesa. Kad bude neki problem iz Ministarstva ćute, a ako bude dobra godina oni pričaju. Treba pomoći tom seljaku, malo ga usmeriti, pokrenuti, dati mu volje. Trenutno stanje nije neko veselo“, ističe Karaklajić.
Napominje da se u ovom trenutku ne može živeti lepo od voćarstva, ali da je prošla godina bila bolja.
Kaže da ima novih zasada, ali nema tako više mladih voćara.
„Na selu se ne živi tako lako. Ne vraća se narod tek tako. Da li je dete nekog ministra recimo da se bavi poljoprivredom. Na selu se radi 20 sati, puno je rada. Lepo je slikati se ispred zrelih trešanja. Ali oko njih ima mnogo muka, drhtanja, mrazeva, kiša, oplodnja. Potrebno je mnogo uloženog truda, znanja i novca“, zaključio je Karaklajić.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
