Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Lopardinčani složno brinu o svom selu i ne prodaju dedovinu

Lopardinčani složno brinu o svom selu i ne prodaju dedovinu

227

Lopardince, kod Bujanovca, je selo dobrih domaćina. O seoskoj infrastrukturi podjedanko dobro brinu kao i o svojim okućnicama. Čuvaju je i uče mlade naraštaje kako da život u svom rodnom mestu učine lepšim i sadržajnijim. Svoje aktivnosti na uređenju sela gotovo redovno započinju čišćenjem seoskog kanala koji sa obližnjih planinskih obronaka odvodi svu vodu u podnožje. Iako se za ovaj posao stalno prijavljuju jedni te isti ljudi, oni koji su zauzeti poslom i ne mogu da im se pridruže redovno im za vreme radova obezbeđuju raznovrsne ponude. Zahvaljujući ovakvom odnosu koji godinama grade između sebe oni su u centru sela pre desetak godina organizovani crkvenim odborom uspeli da sagrade predivno zdanje crkve Svetog Đorđa sa kapelom.

Podjedanko brinu i o Manastiru Svetog Arhangela iz 14. veka, inače metoha Manastira Hilandara, koji se nalazi na oko tri kilometra od sela. Ovu svetinju oni redovno pohode na svaki veliki praznik, dok se 26. jula, na seoskoj slavu Gorešnjak, organizuje zakuska za sve prisutne.

Lekoviti kamen

Na ovaj dan mnogo žena koje imaju problem sa začećem dođu da se provuku ispod lekovitog kamena koji se nalazi u blizini manastira. Tu je i lekovita voda koja izvire iz jednog drveta, ali i devojčin kamen gde je u vreme Turaka život izgubila devojka iz njihovog sela. Legenda kaže da nipošto nije htela da se uda za Turčina, a kada je na konju uspela da pobegne stigla je pred ovaj manastir gde je sebe usmrtila bacivši se na kamen na kome se i danas vide otisci konjskih kopita. Svake godine ovo mesto sa učiteljima pohode i đaci iz seoske škole.

U ovom selu prirodni priraštaj je u porastu, pa su porodice sa dvoje dece retkost. Zbog toga je i mesna zajednica ovog sela predvođena Goranom Kostićem ove godine zajedno sa meštanima i donatorima prikupila novac za obnovu fasade na školi koju od prvog do četvrtog razreda pohađa trideset i troje učenika i sedam predškolaca. Iako ih na ovoj školskoj zgradi staroj 96 godina čeka puno posla, oni se nadaju da će obnoviti i njen krov koji im je u ovom trenutku prioritet.

“Prošle godine naša Mesna zajednica je uz pomoć meštana za svaku novorođenu bebu u selu prikupila po pedeset hiljada dinara, a po sto hiljada za mladence koji su pravili svadbu.”, priča predsednik ove mesne zajednice Kostić.

Potrudili su se da starijoj deci omoguće i odlazak na okolne seoske turnire u fudbalu. U njihovom selu radi i ogranak folklornog ansambla “Soko” iz Bujanovca.

– Žao nam je što u selu nemamo objekat u kome bi naša deca mogla da održavaju svoje sportske aktivnosti i bave se folklorom, ali i salu za sastanke članova Mesne zajednice.To bi nam mnogo olakšalo rad – kazuje Kostić.

U ovom selu niko ne prodaje svoju imovinu i ako se to i desi onda se prodaja obavi između samih seljana. Ohrabrujuća okolnost je i ta što se na svoja ognjišta vraćaju ljudi iz inostranstva. Međutim, kažu da je njihov najveći problem što mladi ljudi u Opštini Bujanovac nemaju gde da rade jer u zadnjih tridesetak godina nije otvoreno ni jedno preduzeće, ali je zato katanac stavljen na dvadesetak.

Tekst:  Gordana Nastić

Foto: Goran Kostić i Gordana Nastić