За разлику од већине зимнице која се припрема у сезони, овај напитак се спрема током читаве вегетације, од првог до последњег воћа, већ како које сазрева. Одабере се велика тегла која можа херметички да се затвори. У њу се ставља по 100 грама сезонског воћа и 50 г шећера или меда, налије се румом тако да плодови огрезну и одложи у оставу на тамно место. Све док се не стави и последња тура воћа, не затвара се покопцем већ филтер хартијом и гумицом. Ако се користи шећер, тегла се мора чешће протресати да се шећер отопи. Ситно воће се ставља цело, с коштицом, а крупно се исече на коцкице. Напитак не сме да „ври“, јер тада постаје кисео. Треба да остане сладак, ароматичан, да мами мирисом као прави љубавни напитак. Две-три недеље после последње туре воћа уврне се поклопац и напитак остави да одлежи коју недељу. Послужује се у широким, плићим чашама или пак оним у којима се сервира мартини. Важно је да се уз напитак поједу и плодови. Гостима треба рећи да плодови из „љубавног напитка“ брзо делују, те да их конзумирају полако.
Текст: Светлана Мујановић
