Ovim rečima Tomići iz Jarkovca, sela u opštini Sečanj, pozdravljaju sve dobronamerne ljude. Ova porodica svoje prve korake u pčelarstvu napravila je davne 1961. godine, kada je Vladimir skinuo sa grane svoj prvi pčelinji roj. Ni sam Vladimir nije znao da će pčelarstvo postati njegova ljubav i strast, da će toliko zavoleti ta mala predivna bića i da će mnogo godina nakon toga napraviti temelje na koje se do dana današnjeg dograđuju spratovi. U rad sa pčelama uključio je i svoju suprugu Božanu. Njegova vizija bila je da uči, prisvaja znanja i široko ih deli i prenosi svojim najbližima. Vremenom, Vladimir je došao do 390 pčelinjih zajednica na kojima je marljivo i predano radio do poslednjeg dana života. Znao je Vladimir da uporedi pčelarstvo sa sportskom disciplinom, a kako vreme prolazi njegovi naslednici, sin Zlatomir i snaja Biljana, u potpunosti razumeju tu njegovu poruku – „U ovom „sportu“ pobeđuju znanje i disciplina, čovek se takmiči sa sobom od juče da bi sutra znao još više i mogao da odoli svim izazovima, kojih je sve više i više“.
Uprkos svim izazovima
Zlatomir i Biljana, druga generacija pčelara u porodici, nastavili su da proširuju svoj pčelinjak, te sada imaju 650 pčelinjih zajednica. Uspeli su da nasleđenu armiju oprašivača i letećih farmaceuta skoro udvostruče i da ih održavaju uprkos svim izazovima.
– Kada sam pre 17 godina iz grada došla da živim u malo selo, Jarkovac, nisam ni slutila da će se roditi takva vrsta ljubavi i strasti prema pčelama i pčelinjim proizvodima. Suprug i ja svu svoju snagu usmeravamo na građenje zdravih temelja bavljenja pčelarstvom za našu decu. Ćerka Anđela ima 16 godina i zajedno sa petnaestogodišnjim bratom Vladimirom i nama dosta je angažovana oko pčela. Samoinicijativno i bez imalo straha deca, kada im to slobodno vreme dozvoli, idu sa nama u pčelinjake, ne plaše se uboda pčela i učestvuju u svim radovima u toku sezone – priča Biljana.
Zlatomir Tomić kaže da su u pčelarstvu godine sve teže i teže ali i da uvek postoji nada da će ona naredna godina biti bolja.
– Izazovi su razni, svaka godina je priča za sebe. Drago mi je što pčelari imaju podršku države koja nas prati kroz razne podsticaje i subvencije. Inače, proizvodna godina 2020. bila je izuzetno „slaba“ u svakom smislu. Na to su uticali mnogi faktori, od ljudskih do vremenskih. Tokom pandemije virusom korona potražnja za našim proizvodima bila je veća, bar kada su u pitanju med i pčelinji proizvodi. Kada klimatski i pašni uslovi pogoduju, jako smo srećni i zadovoljni – objašnjava Zlatomir.
Brendirane tegle kao garancija kvaliteta
Svoj asortiman proizvoda porodica Tomić je sa pčelinjaka u svom izvornom i nepromenjenom obliku upakovala u lepu ambalažu. Tu su razne vrste medova, mešavina meda i lekovitog bilja, zatim mešavine meda i drugih pčelinjih proizvoda, propolis kapi, propolis sprej, melemi na bazi propolisa, matični mleč, perga, sapuni, ukrasne sveće na bazi pčelinjeg voska, kreme, medenjaci.
– Med pakujemo u tegle Saveza pčelarskih organizacija Srbije, vođeni idejom da med spakovan u brendirane tegle zaista daje potrošačima dodatnu garanciju i sigurnost da su kupili čist proizvod, a ne falsifikat. Do tegle Saveza može doći samo pčelar, a ne nakupac ili trgovac. Ulažemo u ambalažu, u propagandni materijal, važno nam je da naši potrošači budu zadovoljni. Naši proizvodi su prethodnih godina osvojili 24 medalje i tri pehara za kvalitet, kako u našoj zemlji, tako i u regionu. Priznanja nisu izostala ni na prošlogodišnjem novosadskom Poljoprivrednom sajmu, i ako on nije održan u formi na koju smo navikli, objašnjava naša sagovornica i dodaje da su oni do sada bili učesnici na mnogobrojnim sajamskim manifestacijama, kako u zemlji tako i u regionu i da je štand Tomićevih uvek prepoznatljiv, pleni vedrinom, zdravljem i ljubavlju.
Zlatomir je predsednik Pčelarskog društva „Banataska Matica“ u Sečnju i predstavnik regije Banat u Izvršnom Odboru SPOS-a.
– Kroz SPOS pčelari mogu da se edukuju putem časopisa „Srpski pčelar“ ali i predavanja, mogu ući u standard dobre pčelarske prakse. Samim otvaranjem Pogona „Naš med“ došli smo do realnih otkupnih cena koje nikada nisu bile veće u našoj zemlji. Apelujem na sve pčelare Srbije da se učlane u SPOS jer zajedno smo jači – poručuje Zlatomir.
Ni pčelarima ne teku med i mleko
Kao rezultat višedecenijskog rada i iskustva, Tomići su 2013. godine došli na ideju da započnu i proizvodnju hrane za pčele, pogača i sirupa za prihranu pčela. Osnovali su firmu Apis Plus doo koja se bavi proizvodnjom hrane za pčele i satnih osnova, prodajom rojeva, pčelinjih društava, pčelarske opreme i pčelinjih proizvoda. Registrovali su proizvodnju, uveli HACCP standard, dobili veterinarski broj i vođeni idejom da sve što rade prvenstveno za svoje pčele s ljubavlju prezentuju i šire u određenom krugu potrošača. Kako kažu, koriste vrhunske sirovine. Svi njihovi proizvodi su ispitani i kontrolisani od strane akreditovanih laboratorija u zemlji. Ambalaža i pakovanja su takođe netipični,veoma inovativni i zanimljivi.
– Dve godine nakon registrovanja proizvodnje kupili smo i mašinu za proizvodnju hladno valjanih satnih osnova za svoje potrebe, kako bi došli do njihovog što boljeg kvaliteta. Unapredili smo naše pčelarsko poljoprivredno gazdinstvo aparatom za prikupljanje pčelinjeg otrova. Kovid virus je, kako sam rekao, doveo do povećane potražnje za medom i drugim pčelinjim proizvodima ali je zato zabeležena slabija potražnja opreme za pčelarstvo – kaže Zlatomir.
Konstantnim razvojem i nadogradnjom znanja i iskustva, puni elana i entuzijazma, spajajući tradicije i inovacije, Tomići žele da novim idejama pomeraju granice pčelarstva u regionu. Ipak podsećaju da u pčelarstvu ne teku med i mleko i kažu da je teško biti pčelar jer je pčelarstvo grana poljoprivrede koja je niskoprofitabilna i visokorizična
