Ljiljana Vulić iz Starog Laništa kod Jagodine se sa asurdžijskim zanatom susrela pre 40 godina kada se udala i doselila u ovo pomoravsko selo. Staro Lanište nekada je bilo poznato po proizvodnji predmeta od ševara. Skoro svaka kuća je pravila asure koje su se prodavale širom bivše Jugoslavije. Mnogi su od ovog zanata živeli, a nekima je to bio dodatni posao od koga su mogli dobro da zarade. Danas u Starom Laništu asurdžija je malo, svega dvadesetak, u selu od oko 400 stanovnika.
– Moj svekar Časlav Vulić je radio asure tako da sam ja njemu pomagala i polako učila od njega tajne ovog zanata. Prvo sam cepkala ševar, a kasnije sve radila, od početka do kraja. Najteža je seča ševara. Ova barska biljka se seče jula i avgusta, posle se suši, stavlja se na tavan gde postoji provetravanje da bi se dobro osušilo. Ševar raste na močvarnim područjima i blizu vode. Ima ga kod nas u Starom Laništu, zatim u selu Čepure kod Paraćina, dok se ranije išlo do Smederevske bare – seća se jedna od retkih žena asurdžija.
Ševar dobar i za heklanje
Kada se iseče, ševar se rasprostre, svaki prut posebno i nekoliko dana se suši. Zatim se okrene, pa se suši sa druge strane. Strujanje vazduha je jako bitno da ne bi došlo do pojave buđi. Onda se poveže u snopove i skladišti se na tavanu. Nakon sušenja, ševar se seče na trake određenih dimenzija koje se pre pletenja potapaju u vodu i tako postaju elastične da se ne bi lomile prilikom pletenja.
– Asure pravim sada, kad je zima, jer sam leti zauzeta poljoprivredom. Učila sam da tkam na razboju koji je star više od 100 godina. Čuvamo ga kao uspomenu na pretke i njihov rad, a tkam na drugom, starom dvadesetak godina. Radim asure svih dimenzija, odnosno širine razboja. Asure se najviše kupuju leti, jer ih ljudi koriste da zaštite terasu ili letnjikovac od sunca i vetra. Takođe, asure se koriste i kao prostirke umesto tepiha. Ljudi ih stavljaju i ispod kreveta protiv geopatogenog zračenja. Zatim pravim cegere, zembilje, kao i razne ukrasne predmete od ševara kao što su vaze, saksije, podmetači, korpe za voće – napominje Ljiljana.
Ljiljana kaže da je kroz njene ruke prošlo više hiljada ukrasnih i upotrebnih predmeta.
– U zadnje vreme počela sam i da heklam od ševara. Suprug Toplica mi je napravio iglu, a pošto znam da heklam, htela sam da vidim da li je to moguće i sa ševarom. Prvo ga iscepkam na tanke listiće, pa ga potopim da omekša, a onda pletem činije za voće, korpice za jaja, podmetače i ukrase za zid – kaže ova vredna žena.
Ljudi se vraćaju prirodnom i domaćem
I Ljiljanin muž i deca znaju da prave asure, ali se ne bave time.
– Pomažu mi kada treba, najčešće muž i sin kada sečemo ševar, jer je to težak posao, zatim me voze na razne etno manifestacije širom Srbije. Gde god odem, ljudima je interesantno, a mnogi kupuju, jer žele da imaju nešto od prirodnih materijala. Letos me je u mom selu posetila jedna porodica iz Sombora koja je bila u jagodinskom Akva parku. Čuli su za mene pa su došli i kupili nekoliko stvari. Srećna sam bila što su došli baš kod mene u selo da kupe prijateljima poklone – kaže Ljiljana koja ima i fejsbuk stranicu preko koje je kontaktiraju zainteresovani kupci.
Lepe i zdrave rukotvorine
– Asure su uvek aktuelne. Često ih koriste ljudi u kući gde je neko oboleo od astme. Asure su antialergijske i koriste se umesto tepiha. Mogu i tanke zavese da se naprave od asure, a kada mi se unuk rodio napravila sam od ševara nosiljku za bebe i on je u njoj izašao iz porodilišta. Napravila sam torbu za mamu i nosiljku za bebu – kaže Ljiljana.
Tkanje na razboju i pravljenje predmeta od ševara Ljiljani nekako dođe kao terapija protiv stresa.
– Dok radim lepo se osećam. Opušta me ovaj posao, ispunjava me. Meni je to i razbibriga, a i korisno je. Kada nešto volite da radite, onda to i nije teško – kaže Ljilja.
Piše: Jelena Lukić
