Mineri lista jabuke su još jedna porodica insekata koji haraju po ovim voćkama, a pripadaju grupi defolijatora biljaka. Štetu na listovima prave gusenice, čiji se celokupni razvoj odvija ispod epidermisa, u parenhimu lista koji ih štiti od nepovoljnih klimatskih prilika, ali i od hemijskih preparata. Na napadnutim listovima vide se mine, različite po obliku i specifične za svaku vrstu.
Piše: Svetlana Mujanović
Usled napada ovih štetočina, odnosno obrazovanja „mina“ na listovima, smanjena je asimilativna površina, što iscrpljuje voćke, one imaju slabiji prirast, u tekućoj vegetaciji daju plodove lošijeg kvaliteta, dok je u narednoj sezoni umanjena rodnost, jer je formiranje rodnih pupoljaka slabije. Napadnute voćke podložnije su izmrzavanju i napadu drugih štetnih organizama.
Odrasli mineri su sićušni leptiri koji sami nisu štetni. U našim proizvodnim uslovima žive četiri vrste, koje imaju po tri do četiri generacije tokom godine. Da li su se uselili u voćnjak najlakše se otkriva pomoću feromonskih klopki, koje se postavljaju u zasadu. Iako u suštini nije važno koji miner pravi štetu, nije naodmet da se, već na prvi pogled na minu, prepoznaju.
Gusenice minera okruglih mina (Leucopteras citella) oštećuju sprovodne sudove, a nastale mine su ovalne i smeđe boje. U okviru mina vide se koncentrični krugovi (izmet gusenica), a epidermis je izdignut. Kada završi razvoj, gusenica se svilenkastim koncem spušta, kako bi našla pogodno mesto gde će se preobraziti u lutku, zaštićenu kokonom. Listovi, koji su više oštećeni, prevremeno opadaju. Ukoliko je napad jači, kokon prave i na peteljkama ploda. Štetočina prezimi kao lutka u paučinastom belom kokonu ispod kore drveta, i na drugim skrovitim mestima.
Tačkaste mine na listu jabuke, smeštene najčešće između sprovodnih sudova, nastaju usled aktivnosti minera tačkastih mina (Lythocolletis blancardella). Jaja polaže pojedinačno na naličje listova, a gusenice se, čim se ispile, ubušuju ispod epidermisa i hrane se biljnim sokovima. U početku su mine sitne, zelenkaste i teško se uočavaju. Starije gusenice hrane se parenhimom lista, i prave svetle, tačkaste mine. Napadnuti listovi dugo ostaju zeleni, jer gusenice ne oštećuju sprovodne sudove. Tokom vegetacije generacije se prepliću, pa se istovremeno na jednom listu mogu naći svi razvojni stadijumi ove štetočine. Miner prezimi u stadijumu lutke u minama u opalom lišću.
Mineru belih mina (Lithocolletis corylifoliella) uz jabuku, osladile su se i kruška i dunja. Iz jaja položenih pojedinačno, na lice lista, pile se gusenice koje se ubušuju u list. Jedna ženka u proseku položi 40 – 50 jaja. Gusenice se hrane ćelijskim sokovima, kasnije mezofilom. Mina je nepravilnog oblika, a zbog podizanja epidermisa dobija srebrnasto beličastu boju. Ova štetočina prezimi u stadijumu odrasle gusenice u mini u opalom lišću.
Miner zmijolikih mina (Lyonetia clerkella) prezimi kao odrasli leptir u pukotinama kore i na drugim skrovitim mestima. Ženke legalicom prave zareze na naličju lista, kako bi ubacile jaje ispod epidermisa. Gusenica pravi vijugavu, usku minu, koja se proteže od središnjeg nerva po čitavoj liski. One za ishranu uvek traže neoštećeno tkivo, pa se hodnici mine vrlo retko ukrštaju, a odrasla gusenica, u potrazi za zdravim, neoštećenim liskama, prelazi na drugi list. Kada završi razvoj, nitima spaja dve tačke na naličju lista i formira beličasti kokon.
Najbolja zaštita od ovih štetočina je preventiva. Sakupljanjem i uništavanjem opalog lišća, obradom zemljišta, može se smanjiti broj minera koji prezime u minama u opalom lišću. S obzirom na to da neke vrste minera prezimljavaju na voćkama, na smanjenje brojnosti prezimljujućih formi utiče se primenom preparata na bazi mineralnog ulja u fazi mirovanja, do bubrenja pupoljaka. Što se tiče hemijskih mera zaštite tokom vegetacije, one se sprovode u okviru zaštite jabuke od jabukinog smotavca, najznačajnije štetočine ove voćke.
