Насловна АРХИВА Летња паша се не пропушта

Летња паша се не пропушта

966
Foto: Pixabay

Временске прилике током пролећа (април, мај) биле су лоше на већини подручја, па су воће, уљана репица и багрем слабо медили. Ништа боља ситуација није била ни у јуну, чак су многи пчелари у Војводини, па и у узој Србији, морали да прихрањују друштва шећерним сирупом и погачама. Наиме, све резерве хране у кошницама биле су потрошене.

Какав ће бити преостали део сезоне, која у јулу и августу још траје, зависи од правилног организовања и сеобе пчела, јер се још може искористити паша на медоносном биљу, и то не само једна.

Спречити пренасељеност

Приликом сеобе пчелињака на неко подручје првенствено треба водити рачуна о пренасељености, јер ако је више кошница смештено на једном месту, мањи су изгледи за остваривање добрих приноса меда. Осим тога, повећава се опасност од грабежи и болести пчела и легла.

После избора одговарајућег места, тражи се писана дозвола од власника земљишта и потврда ветеринарске инспекције или пчеларске организације да у том крају нема заразних болести. На тај начин избегавају се евентуалне притужбе и казне.

Foto: Pixabay

Паша на сунцокрету

У већем делу земље јул и август представљају последње месеце праве пчеларске сезоне. Сунцокрет почиње да цвета првих дана јула, а меди крајем прве и у другој декади. Највише га има на пољима Војводине, Мачве, Шумадије… Због тога најјача друштва обавезно треба преселити у близини ове биљке .

По свему судећи, сунцокретова паша трајаће дуже него обично. Добри резултати могу се очекивати од нових хибрида, који су и претходних година дали задовољавајуће приносе меда. Међутим, стручњаци упозоравају на то да је јаке заједнице најбоље доселити када почне цветање.

Пре селидбе прикупљају се подаци о површинама под овом медоносном биљком, у полупречнику од три километра. У тој зони кошнице се распореде тако да просечно једна и по „дође“ на хектар. Поставе се са свих страна њиве, што омогућује и успешну оплодњу сунцокрета, и највећи унос нектара.

На планинским ливадама

Некада је селидба на планинске пашњаке и ливаде, због неприступачности, представљала велике тешкоће. Данас то није случај. Мреже локалних путева покриле су и ова подручја. Све више има оних који кошнице премештају на Пештерску висораван, Златибор, Копаоник, у околину Власинског језера, на Хомољске и Соколске планине, где су ливадске траве одлична паша током јула и августа.

Наиме, друштва на ливадама и пашњацима сакупе и до 25 килограма меда за врцање и велике количине цветног праха, изузетног квалитета. Уз то, најбољи су услови за производњу матичног млеча, саћа, негу ројева, припремање заједница за зиму и замену матица.

С. Поробић

Добро јутро број 543 – Јул 2017.