Jednogodišnje, dvogodišnje, lukovičaste i žbunaste biljke, penjačice i drveće – sve biljke mogu da imaju začinska i lekovita svojstva, a u većini slučajeva upotrebljavaju se listovi, ali i drugi biljni delovi kao što su koren, cvet, seme, plod, a retko i kora drveta.
Neke vrste začinskog i lekovitog bilja otrovne su za konzumiranje, te je zbog toga pre njihove konzumacije potrebno proveriti da li su dozvoljene za ljudsku i životinjsku upotrebu. Takođe, pre nego što biljke upotrebite u medicinske svrhe obavezno se posavetujte sa lekarom, radi utvrđivanja da li je upotreba bezbedna za zdravlje.
Organska proizvodnja začinskog i lekovitog bilja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija u procesu proizvodnje. Pod pojmom lekovito bilje iz organske poljoprivrede smatra se:
– sakupljeno samoniklo bilje – za samoniklo lekovito i začinsko bilje smatra se da je iz organske proizvodnje ako je sakupljeno na ograničenom prostoru, uz poštovanje svih zakonskih odredbi u pogledu sušenja, skladištenja, etiketiranja i transporta, u skladu s principima organske poljoprivrede;
– neprerađene ili osušene lekovite biljke proizvedene po principima organske poljoprivrede – plantažna proizvodnja začinskog i lekovitog bilja;
– proizvodi od lekovitog bilja višeg stepena prerade dobijene preradom sirovina koje su proizvedene po principima organske poljoprivrede – npr. etarska ulja.
Začinsko i lekovito bilje vrlo je pogodno za gajenje u skladu s principima organske poljoprivrede iz nekoliko razloga – lako se gaji, lepo izgleda i u mnogim slučajevima nema problema sa napadom štetočina i bolesti.
Pored toga, gajenje začinskog i lekovitog bilja povećava raznovrsnost bašte, što je jedno od načela organskog sistema proizvodnje, a mnoge vrste privlače korisne insekte koje imaju ulogu predatora, ili pak dolaze na šarenolike cvetove da uživaju u polenu i nektaru.
Pčele privlači boražina, medunika, žalfija, timijan i nana, korisni insekti najviše vole neven, komorač, hajdučku travu, maslačak, anđeliku i korijander, dok leptire i moljce privlači lavanda i potočnjak.
Izbor biljnih vrsta za gajenje
Sadite biljke po sopstvenom ukusu, birajte ih zbog mirisa, listova, kulinarskih svojstava ili jednostavno zbog lepote. Začinsko i lekovito bilje možete mešati i sa cvećem, žbunjem i povrćem, što su poželjne kombinacije u uslovima organske poljoprivrede.
Biljke koje podnose senku
Začinske i lekovite biljke kojima prija hladovina uspevaju u blizini žbunova ili pored drveća. To su sledeće biljke: ivica, metiljka, patuljasti gavez, zelenika, ljubičica, medunika, lazarkinja, ljiljan i naprstak.
Biljke koje podnose sušu
Lekovite i začinske vrste koje podnose sušu izgledaju odlično kad rastu na potpuno osunčanom mestu i na dobro ocednom zemljištu, te ih zbog toga treba sejati u deo bašte koji je prirodno suv. Ove biljke jednako dobro uspevaju u saksijama i u bašti. Da bi zemljište pri osnovi biljaka ostalo suvo, oko biljaka je poželjno staviti šljunak. Za sušne predele preporučuju se čubar, morač, korijander, lan, pelin, lavanda, ruzmarin, žalfija, timijan, čempresolika santolina i kari.
Biljke za vlažna zemljišta
Začinsko i lekovito bilje kome prija vlažno zemljište najbolje uspeva na prirodno močvarnim mestima, a takve sredine možete napraviti i na svom gazdinstvu formirajući jezerca oko kojih ćete sejati željene biljke. Tokom leta potrebno je da održavate nivo vode u jezercetu. Vlažno zemljište pogoduje sledećim vrstama: arnika, odoljen, selen, uskolisna bokvica, velebilje, konopljuša, suručica, vodena metvica i valerijana.
Izbor biljaka zavisi i od temperature područja, te se u skladu sa tim biraju određene začinske i lekovite vrste.
Biljke vrlo otporne na niske temperature – odoljen, beli slez, lincura, kim.
Biljke otporne na niske temperature – oman, kamilica, lavanda, selen, crni slez.
Biljke srednje otporne na niske temperature – vranilovka, estragon, morač, lan.
Biljke osetljive na niske temperature – bosiljak, čubar, mirođija, majoran, matičnjak.
Biljke za staze – odaberite niske biljke koje uspevaju u suvim uslovima kao što su vrkuta, korzikanska metvica, puzavi čubar i puzavi timijan.
Biljke za povrtnjake – plodnije zemljište kakvo je u povrtnjacima prija lisnatim biljkama kao što su krbuljica, korijander, čubar i mirođija. Najbolje je sejati ih u proleće, direktno, kada se zemlja dovoljno zagreje.
Biljke u saksijama – mnoge vrste začinskog i lekovitog bilja veoma dobro uspevaju u saksijama. Koriste se saksije različitih veličina na čije dno je potrebno staviti malo kamenja, a preko toga, saksiju do vrha napuniti odgovarajućim supstratom. Za ruzmarin supstrat je potrebno pomešati sa sitnim šljunkom ili peskom radi boljeg oceđivanja, jer ruzmarinu odgovara siromašno zemljište. Odnos šljunka/peska i zemlje je 1:5. Biljke u saksijama je potrebno često zalivati, naročito u vreme letnjih žega, kada se zalivaju svaki dan.
Bilje pogodne za žive ograde – to su sledeće biljke: šimšir, dupčac, podubica, gorska metvica, ruzmarin (sorta Rusmarinus officinalis),lavanda (Lavandula anguistofolia).
Gde gajiti začinsko i lekovito bilje
Prilikom zasnivanja proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, proizvođač mora ispoštovati prostornu izolaciju zemljišnih parcela i prerađivačkih pogona od mogućih izvora zagađenja.
Tako se proizvodnja može odvijati na parcelama koje su udaljene najmanje 50 metara od saobraćajnice, odnosno 20 ako je parcela odvojena živom ogradom ili drugom fizičkom pregradom u visini najmanje 1,5 m. Radi zaštite od drugih zagađivača (industrijski objekti) parcela mora biti na određenoj udaljenosti koju određuje inspektor za organsku proizvodnju i zavisi od konkretnih uslova kao što su položaj terena, vetrovi i slično.
Ukoliko proizvođač istovremeno proizvodi lekovito i začinsko bilje po metodama organske i konvencionalne proizvodnje, mora da obezbedi razgraničenje između dva useva u širini najmanje 10 ili 5 m ukoliko između njih postoji živi pojas ili fizička prepreka u visini najmanje 1,5 m. Proizvođač je dužan da vodi odvojene knjige polja za obe proizvodnje, a u delu konvencionalne proizvodnje ne sme se gajiti GMO.
Začinsko i lekovito bilje raste i uspeva u različitim uslovima, od nekoliko saksija poređanih duž prozora pa sve do bujne bašte. Prilikom baštenskog gajenja, najbolji rezultati postižu se planiranom grupisanom setvom biljaka prema njihovim potrebama za uspešan rast.
Setva i sadnja lekovitog i začinskog bilja
Za direktnu setvu koriste se adaptirane klasične ili specijalne sejalice. Setvom semena na stalno mesto proizvodi se samo mali broj lekovitih i začinskih vrsta kao npr. kantarion, komorač, kamilica.
Zasnivanje kulture preko rasada je najčešći metod. Rasad se za višegodišnje vrste proizvodi u letnjem periodu u otvorenim lejama. Iz rasada se proizvodi matičnjak, timijan, angelika, ehinacea, origano, odoljen. Nedostatak ovog načina razmnožavanja je dug period od početka proizvodnje rasada do prvog roda – više od godinu dana. U proizvodnji jednogodišnjih vrsta praktikuje se zimska proizvodnja rasada i letnje rasađivanje na stalno mesto. Ovaj način je zastupljen kod vrsta koje imaju sitno seme kao što su bosiljak, majoran i dr.
Osim direktnom setvom i preko rasada, neke biljne vrste proizvode se vegetativnim putem, kao npr. estragon – stolonima, a perunika rizomima. Sadni materijal se sadi u jesen ili rano proleće u otvorene brazde.
Primena đubriva u organskoj proizvodnji lekovitog i aromatičnog bilja
Osnovu đubrenja u organskoj poljoprivredi lekovitog i aromatičnog bilja čini upotreba stajnjaka, tečnog stajnjaka i komposta, zajedno sa prirodnim organsko-biološkim dodacima.
U tom pogledu, stočarska proizvodnja u kombinaciji sa proizvodnjom lekovitog i aromatičnog bilja predstavlja sastavni deo organskog gazdinstva, da bi se formirao zaokružen ciklus proizvodnje. Količina unetih organskih đubriva zavisi od karakteristika zemljišta i zahteva gajene kulture i mora biti identična količini gubitaka žetvom i mineralizacijom organske materije u zemljištu.
Lekovite i aromatične biljke koje se gaje zbog cveta prinosom iznose malo hraniva, pa se mogu uspešno gajiti i na manje plodnim zemljištima, uz minimalno đubrenje (npr. kamilica). Suprotno, neke kulture (pitoma nana, matičnjak) imaju visoke zahteve prema hranivima i treba ih gajiti uz bolju obezbeđenost hraniva.
Uopšteno, biljke koje se gaje za cvet i list imaju veće potrebe i povoljno reaguju na đubrenje azotom, začinske i lekovite biljke koje se gaje za koren povoljno reaguju na đubrenje kalijumom, a vrste koje se gaje za seme i plod najbolje reaguju na đubrenje fosforom.
Zaštita lekovitog i aromatičnog bilja
U organskoj proizvodnji, bolesti, štetočine i korovi suzbijanju se:
– pravilnim izborom vrsta i sorti;
– pravilnim plodoredom;
– odgovarajućom obradom zemljišta;
– podsticanjem populacija korisnih biljaka i životinja;
– uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem i malčiranjem zemljišta;
– primenom preparata koji su dozvoljeni u organskoj poljoprivredi.
Prilikom izbora vrsti i sorti, treba birati one koje su otporne ili tolerantne na bolesti i štetočine, a pravilnim plodoredom umanjuje se korovska flora i uzročnici biljnih bolesti i štetočine. S obzirom na to da ni jedan herbicid nema dozvolu za upotrebu u zasadima lekovitog i aromatičnog bilja, primena mehaničkih mera suzbijanja najrašireniji je metod suzbijanja korova.
Dozvoljena sredstva za zašitu lekovitog i aromatičnog bilja u organskoj proizvodnji su Azadirachtin, Piretrin, Kvazija, Rotenon i razna etarska ulja.
Osim navedenih, dozvoljena si u druga sredstva koja prvenstveno pojačavaju otpornost biljaka i sprečavaju širenje štetočina, kao što su različiti čajevi, ekstrakti, smeše, koji se spravljaju od različitih biljaka. Za borbu protiv gljivičnih bolesti u organskoj poljoprivredi koriste se sumpor, bakar i kalijumov sapun.
I same lekovite i aromatične biljke sadrže supstance koje čine osnovu specifičnih sredstava za zaštitu bilja koja se koriste kao ekopreparati u proizvodnji biljaka.
Berba i čuvanje začinskog i lekovitog bilja
Male količine začinskog i lekovitog bilja mogu da se beru tokom cele sezone rasta i da se koriste sveže. Berba većih količina zahteva drugačiji postupak. Kako god da odlučite, berite pažljivo i tako da biljke ne ostavite gole, odnosno nikad ne berite više od trećine biljke odjednom.
Ovo pravilo ne važi za biljne vrste kao što su gavez ili nana, one mogu da se orezuju do zemlje dva ili tri puta u toku sezone, bez bojazni da će im to smetati.
Višegodišnje biljke ne berite pre nego što se prime, a to je tokom ili posle druge godine rasta. Slabije biljke nikad ne berite, već ih ostavite da narastu. Najjači ukus većina začinskog i lekovitog bilja dostiže neposredno pre otvaranja cvetova. Posle toga, ukus listova se menja jer biljka usmerava energiju na razvoj reproduktivnih organa. Ukoliko ne gajite biljku zbog cvetova ili semena, obavezno uklanjajte sve cvetove, čime ćete produžiti proizvodnju novih listova.
Bilje koje se suši treba brati sa što manje vlage, po suvom, toplom ali ne i previše sunčanom vremenu. Idealno doba dana je posle isparavanja noćne vlage, ali pre nego što sunce izazove isparavanje osetljivih etarskih ulja. To je sredina prepodneva, zavisno od klime i vremenskih uslova.
Da biste izbegli oštećivanje biljaka uvek koristite oštre makaze, a ono što oberete skupljajte brzo i odmah unesite u prostoriju da biste smanjili slabljenje ukusa i kvalitet.
Listovi i seme zadržavaju ukus kada se osuše, a ako se pravilno skladište, mogu da traju godinu dana. Pre samog sušenja odbacite sve obolele i oštećene biljne delove.
Postoje tri načina sušenja: biljke vezane u bukete, rasprostrte po ravnim površinama, a u prodaji su i specijalne električne sušilice. Za koji god način da se opredelite, najbolje je da svaku vrstu sušite zasebno, jer se ne suše za isto vreme. Biljke sušite na čistom, suvom, dobro provetrenom mestu, bez prašine i insekata i van dometa direktnih sunčevih zraka.
Ukoliko začinsko i lekovito bilje sušite u buketima, pravite male – onoliko biljaka koliko može da stane u šaku. Bukete okačite naopačke, a preko zrelih cvasti labavo vežite papirnu kesu ili novine, da biste sakupili seme.
Biljke za kuvanje koje se dobro suše su: lovor, nana, ruzmarin, žalfija, timijan. One koje se suše za ukrašavanje su ljoskovac, mak, kotrljan, češnjak, hajdučka trava.
Ukoliko sušite biljke na ravnoj površini, otkinite listove sa svake stabljike i poređajte ih u jednom sloju na predviđenu površinu. Krupnije listove povremeno okrenite, da bi sušenje bilo ravnomernije, a trule listove uklonite. Biljke su spremne za upotrebu kada postanu krute na dodir, a kada ih zgnječite treba da se mrve. Osušene biljke spakujte u posudu sa hermetičkim zatvaranjem (npr. staklene tegle), da biste sprečili da upiju vlagu iz vazduha, i stavite ih na zatamnjeno, prohladno, suvo mesto.
U specijalnim sušarama vreme sušenja se drastično smanjuje u odnosu na prirodne metode. Tako sušenje traje nekoliko sati, a u modernim postrojenjima nekoliko minuta. Postoji više tipova sušara: tunelske, sušare sa komorama i sa transportnim trakama. Temperatura u sušarama zavisi od tipa sušare, ali i od vrste koja se suši. Tako se aromatične vrste suše na 40 do 45 Celzijusovih stepeni, dok vrste koje sadrže alkaloide, tanine i sluzi mogu da se suše i na višim temperaturama (60-70 stepeni). U sušarama koje suše vrelim vazduhom temperature 200-1.000 ºC, sušenje traje svega 2-5 minuta.
Za biljke čiji listovi se ne suše dobro (bosiljak, peršun, komorač, vlašac) preporučuje se zamrzavanje. Njime se čuva ukus, ali ne i izgled biljaka. Pre zamrzavanje biljke operite, iseckajte i stavite u posudu za kockice leda, sipajte vodu i stavite u zamrzivač. Kada se kockice zamrznu, izvadite ih i stavite u plastičnu kesu ili kutiju i držite dok vam bilje ne zatreba. Jelu se dodaju pri kraju kuvanja, a naročito su pogodne za supe, paprikaše i sosove.
Na velikim površinama žetva lekovitog i aromatičnog bilja izvodi se mašinski.
Za žetvu vrsta koje se gaje radi korena koriste se prilagođene mašine za vađenje krompira i šećerne repe. Žetva lista ili herbe obavlja se više puta godišnje kosačicama sa samoutovarnim trakama kojima se žetva obavlja u jednom prohodu. Za žetvu cvetova koriste se samohodni kombajni ili nošeni berači, a žetva zrna, odnosno ploda odvija se običnim žitnim kombajnima.
Popularne vrste začinskog i lekovitog bilja
Bosiljak
Ovo je lekovita, začinska i ukrasna biljka. U lekovite svrhe koriste se cvetna stabla, a kao začin – sveži listovi. U prehrambenoj i parfimerijskoj industriji koriste se etarska ulja. Bosiljak je biljka koja se koristi u medicinske svrhe, konkretno u slučaju želudačnih smetnji, manjka apetita, nervoze i nesanice. Kao međuusev odbija razne štetočine paprike, paradajza i povećava njihovu otpornost, i zbog toga poželjno je gajiti ga između redova pomenutih vrsta.
Najbolje uspeva na plodnom, lakom zemljištu. Toploljubiva je biljka i voli sunčani položaj i zahteva redovno zalivanje. Gaji se iz rasada na rastojanju 30-40 x 25-30 cm po dve biljke, ili direktnom setvom semena početkom maja na rastojanje 40-50 cm.
Kamilica
Koristi se cela biljka za kompostiranje, a cvast za čajeve, kao blago sredstvo protiv upale kože i sluzokože. U organskoj poljoprivredi čaj od kamilice koristi se za dezinfekciju semena pre setve, a privlači i insekte i pospešuje rast paradajza.
Zahteva zemljište neutralne do slabo alkalne reakcije, a uspeva i na siromašnim, zaslanjenim zemljištima. Za normalan razvoj potrebna joj je temperatura 20-30 ºC. Najviše vode zahteva u fazi klijanja, u početku razvoja stabla pa sve do cvetanja. Seje se u jesen, od kraja avgusta do sredine septembra, i u proleće, početkom marta, na razmak redova 10-15 cm. Posle setve zemljište treba povaljati, da bi se uspostavio bolji kontakt između semena i zemljišta.
Korijander
Ovo je začinska, lekovita i medonosna biljka. U bio-bašti je dobar za zaštitne pojaseve, takođe privlači insekte, a posebno pčele.
Zahteva plodna strukturna zemljišta, a ne podnosi kisela i glinovita. Potreba za vodom je izražena u fazi grananja, cvetanja i stvaranja plodova. Setva je sredinom marta, širokoredno 25-30 cm ili kao pojedinačne biljke.
Nana
Nana je višegodišnja začinska lekovita biljka od koje se koristi list, nadzemni delovi i etarsko ulje protiv bolova u stomaku, za dezinfekciju, a iz njega se proizvodi i čisti mentol koji ima baktericidno dejstvo. U bašti odbija kupusara i lisne vaši, te je nanu dobro gajiti uz kupus.
Pogoduju joj humusna, strukturna zemljišta i odgovara joj veća količina padavina. Do cvetanja se zaliva sa 20-25 mm nedeljno. Sadi se stolonima iz starog zasada, u jesen, u septembru, i u proleće (kraj marta ili početak aprila). Rastojanje je 5-15, a dubina 10-15 cm.
Ruzmarin
Ruzmarin je mirisan začin i veoma dekorativan žbun. Privlači korisne insekte i dobro je gajiti ga uz pasulj, boraniju, kupus, šargarepu, beli luk i žalfiju.
Ne zahteva mnogo hraniva i najbolja su baštenska zemljišta. Voli sunčano i toplo mesto i nema velikih potreba za vodom. Razmnožava se pomoću reznica, iz semena, direktnom setvom ili iz rasada. Sadnja je u proleće.
Žalfija
Žalfija je lekovita, začinska i medonosna biljka. Dobro se gaji uz voće, jagode i pasulj. Odbija puževe i leptira kupusara.
Uspeva na svim tipovima zemljišta, ali voli dosta hraniva. Toploljubiva je biljka i dobro izdržava dugotrajne letnje suše. Proizvodi se setvom semena u jesen, iz rasada u oktobru na međuredno rastojanje 70 x 40-50 cm u redu, vegetativno deljenjem bokora u jesen ili u rano proleće, i poleganjem stabla i ožiljenim reznicama.
B. Volčević
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
