Još u Homerovo vreme Grci su cenili smilje kao odličan lek za rane, a u narodnim pesmama pominje se kao lep i mirišljav cvet za kićenje devojaka i momaka. Devojčicama su davana imena Smilja, Smiljana ili Smiljka.
Smilje (Helichrysum sp.) je višegodišnja biljka koja pripada porodici Asteraceae, a obuhvata više od 600 različitih vrsta rasprostranjenih u celom svetu, a najpoznatija je Helichrysum italicum – primorsko smilje. To je niži grm, sa sitnim cvetovima žute boje i specifičnim prijatnim, blago oporim mirisom. Neizostavna je vrsta kamenjarskih pašnjaka i prirodno je rasprostranjena u zemljama Sredozemlja (Kipar, Grčka, Hrvatska, Italija, Francuska, Španija, Alžir, Maroko). Najpoznatije prirodno nalazište je na Korzici. Samoniklo raste na krševitom području, siromašnom peskovitom zemljištu ili na plitkim zemljištima napuštenih poljoprivrednih površina. Odgovara mu izloženost suncu, što određuje aromatična svojstva, a ona određuju njegovu primenu, kao i drugih vrsta lekovitog i aromatičnog bilja – u farmakološke svrhe, kozmetičkoj industriji i kulinarstvu.
Podnosi sušu
Primorsko smilje raste u obliku grma visine 30 do 70 centimetara. Na razgranatim stabljikama naizmenično su raspoređeni uski i šiljasti listići čvrste kutikule koji su s lica zeleni, a s naličja sivozeleni, prekriveni sitnim dlačicama. Donji listići pri osnovi su skupljeni u rozetu. Deblja kutikula listova i guste dlačice na naličju osiguravaju mu prilagođenost na sušne uslove staništa, čime ga svrstavaju u kserofitsko bilje. Na vrhu stabljike koja je takođe prekrivena dlačicama, cvetići su skupljeni u prepoznatljive žute cvasti koje cvetaju od maja do kraja jula. Zadržavaju svoju žutu boju posle cvetanja i sušenja, zbog čega su pod nazivom ”besmrtno cveće” u antičkoj Grčkoj korišćeni za izradu venaca. Svaka stabljika završava cvetovima – ujednačene su visine, jer su drške gornjih cvetova kraće, a donjih duže.
Biljka je dvodoma. Muški cvetovi su neugledni, cevastog oblika. Posle oplodnje brzo sazrevaju. Plod je sitna roška (achenium). Seme je duguljasto, crno, sitno, a jedan gram sadrži 3.300 do 3.700 zrna. Podzemni izdanak je razgranat, duboko prodire u tlo. Iz drvenastog vretenastog rizoma svake sezone razvija se više stabljika koje nose cvet. Brži protok vode osiguran je širim provodnim nitima u morfologiji ksilema, čime su biljke prilagođene na sušu.
Podnosi visoke letnje temperature krša i kamenitih terena, neophodni su joj intenzivni sunčevi zraci, a i oštrije zime zbog čega se prirodno nalazi i na višim nadmorskim visinama. Uspešno raste na lakom propusnom karbonatnom zemljištu. Dobro podnosi sušu i minimalnu količinu mineralnih materija. Može da raste i na plodnijim dubljim zemljištima, s dovoljnom količinom kalcijuma. U uzgoju bi trebalo da se izbegavaju zemljišta kiselije pH reakcije, s većom količinom vlage i teška zemljišta. S druge strane, uzgoj je moguć i na plitkom, kršnom stenovitom zemljištu. U ovakvim slučajevima, tlo varira svojom dubinom od nekoliko centimetara do nekoliko metara i nalazi se samo u pukotinama stena. Priprema plitkih stenovitih zemljišta uključuje mehanizovano usitnjavanje uz pomoć drobilica, koje stene pretvaraju u šljunak, koji ima krupnoću agregata od 2 do 75 milimetara. Na taj način stvara se supstrat pogodan za obradu i održavanje plantaže. Iako je relativno otporno na bolesti i štetočine, u uzgoju mogu da se pojave gljivične bolesti i lisne i štitaste vaši, štitasti moljac, kalifornijski trips, lisni mineri i gusenice moljaca.
Smilje se uzgaja kao višegodišnja biljka u periodu od pet do osam godina. Podizanje zasada dobro je planirati posle kultura koje za sobom ostavljaju tlo s manje korova. Najbolje je kao predusev uzgajati leguminoze, koje se uklanjaju krajem avgusta.
Priprema zemljišta uključuje oranje krajem leta ili početkom jeseni i kultivaciju posle oranja na jesen ili u proleće, zavisno od toga hoće li se obavljati jesenja ili prolećna sadnja. Osnovno đubrenje prilikom oranja u skladu s rezultatima analize tla može da uključi 200 do 400 kilograma po hektaru mineralnog NPK đubriva (“tri petnaestice”), a prihrana u sledećim sezonama tokom jeseni ili ranog proleća obuhvata oko 200 kg/ha istog đubriva. U slučaju organske proizvodnje, stajsko đubrivo se takođe ne preporučuje, jer ako je lošijeg kvaliteta, može da dođe do pojave nepoželjnih korova.
Prilikom podizanja plantažnog zasada važno je da se koristi deklarisan i kvalitetan sadni materijal. Zatim sledi sadnja u martu, ili na jesen tokom oktobra. Najjednostavnije ju je obaviti mašinski, te se ona prilagođava prema postojećoj mehanizaciji. Za rasade sađene u redove na razmake 0,7 h 0,4 metara neophodno je obezbediti 35.000 biljaka po hektaru, dok u redovima na razmacima 0,6 h 0,3 m trebalo bi da se posadi 55.000 biljaka po hektaru. Poželjno je da se mladi zasad zaliva u fazi podizanja, kao i u početnoj fazi rasta biljaka, iako smilje nema veće zahteve za vlagom. Novopodignutim zasadima neophodni su povoljni uslovi za rast i jačanje grmova. Zato se korovi uklanjaju, a neretko su izrazit problem. Međurednom kultivacijom smanjuje se njihova pojava u zasadima, a ujedno omogućuje i razbijanje pokorice tla. U prvoj sezoni uzgoja, kultivacija se obavlja više puta zavisno od pojave korova, dok se stariji zasadi u sezoni kultiviraju najčešće dva puta.
Iz semena i rasada
Razmnožava se generativno semenom i vegetativno pelcerom, ili deljenjem busena. S obzirom na to da se direktna setva ne preporučuje, važno je da se proizvede kvalitetom rasada, što podrazumeva uzgoj tokom leta u hladnim klijalištima. Prilikom ručne setve, za jedan kvadratni metar hladnog klijališta potrebno je oko 0,5 g semena, čija je klijavost 50 odsto. Sa hladnog klijališta površine 1 m² može da se dobije 300 do 400 sadnica.
Za proizvodnju 1 ha sadnica neophodno je oko 150 m² hladnih klijališta, ili 60 g semena. Rasad smilja mže da se proizvede i direktnom setvom semena u kontejnere, što olakšava postupak. Ovakav rasad posle 90 dana spreman je za sadnju na poljoprivrednim površinama.
Proizvodnja rasada vegetativnim razmnožavanjem iz pelcera može da se odvija u zaštićenom prostoru tokom četiri do pet nedelja. Važno je da su za pelcere odabrani sezonski izbojci s dovoljno odrvenelim baznim delom. Na gornjem delu pelcera dubine od 4 do 6 cm potrebno je ostaviti oko četiri listića, radi fotosinteze. Ostali se uklanjaju zbog usvajanja energije za stvaranje korena. Posle kosog reza, pelceri se stavljaju u pripremljen supstrat. Prethodna primena hormona za ukorenjivanje zavisi od tipa proizvodnje. Pelcerima je neophodno dovoljno vlage i svetlosti, uz zaštitu od prejakog sunčevog zračenja. Mikrorazmnožavanje u in vitro uslovima najkvalitetniji je i najsigurniji način razmnožavanja koji se preporučuje u komercijalnoj proizvodnji.
U mladim zasadima ne može da se postigne prinos koji se očekuje između treće i osme godine. Proizvodnja smilja postaje ekonomski opravdana tek posle treće godine uzgoja. Tokom prve sezone važno je orezivanjem ojačati bazne delove grmova, čime će se u sledećim podstaći bujnost i kvalitet zasada, koji određuju željene prinose.
Prinos se vezuje za proizvodnju sušenog cveta i etarskog ulja. Košenje obuhvata rez stabljika sa cvastima, ali ono do odrvenelih baznih delova grma sprečava dalji rast biljke. Na većim površinama mehanizovano košenje specijalizovanim ili prilagođenim mašinama je od velike koristi, dok se na manjim praktikuje ručno košenje grmova. Prilikom proizvodnje sušenog cveta, košenje se obavlja kada je trećina cvetova u punom cvetanju.
Prinosi variraju zavisno od starosti zasada i ekoloških uslova mikrolokaliteta. Inače, prinosi svežeg cveta u punoj zrelosti zasada kreću se od 7 do 8 tona po hektaru, od kojih se dobije od 3,5 do 4 t/ha suvog cveta.
Postupak sušenja kojim se cvet konzervira dehidracijom može da se obavi prirodnim putem ili u sušarama. U prostorijama za sušenje neophodna je dobra cirkulacija vazduha, a smilje bi trebalo da bude u tankom sloju na mrežama s drvenim okvirima, jer ako je stavljeno u debljem sloju može da dođe do truljenja ili samozapaljivanja. Važno je da se ne meša i prevrće, da ne bi došlo do nepoželjnog loma. Prilikom prirodnog sušenja, cvetovi ne smeju da budu direktno izloženi sunčevim zracima, pristupu sitnim životinjama i pticama. Sušenje u sušarama je brže u odnosu na prirodno sušenje. Smilje se suši na temperaturama od 35 do 40 Celzijusovih stepeni.
Prvo košenje u julu
Osim sušenog cveta, prinos smilja može da se meri količinom dobijenog etarskog ulja. Berba se obavlja kasnije u odnosu na onu za dobijanje suvog cveta. Najpogodnije vreme za berbu je kada je otvoreno 50 odsto cvetova u zasadu. Prvo košenje je u julu, a drugo do prve polovine oktobra. Košenjem u januaru sledeće godine pospešuje se bujnost zasada.
Destilacija se obavlja u što kraćem roku posle branja, najduže do jednog dana. Dužim stajanjem može da dođe do truljenja pokošenog materijala i pada kvaliteta prinosa. Očekivani prinosi etarskog ulja variraju od 8 do 12 kg/ha, a od približno 750 kg smilja u svežem stanju može da se dobije jedan kilogram destilata etarskog ulja. Destilacija vodenom parom odvija se u kazanima različitih kapaciteta. U njima se smilje stavlja na perforiranu podlogu, kroz koju se usled zagrevanja vode oslobađa vodena para, koja ekstrahuje etarsko ulje i sliva se u kondenzator. Voda s etarskim uljem se dekantuje u odvojenoj posudi, gde se ulje lakše izdvaja na površini vode. U destilovanoj vodi od koje je odvojen sloj ulja uvek su sadržane manje količine etarskog ulja – cvetne vodice (Aqua aromaticae), hidrolati. One takođe mogu da predstavljaju znatan prihod, jer imaju primenu u kozmetičkoj industriji (sapuna i mirisa). Etarska ulja čuvaju se na niskim temperaturama i na tamnom mestu. Važno je da su posude u kojima se otpremaju vakuumski zatvorene, da ne bi došlo do polimerizacije i gubitka kvaliteta.
Lekovito dejstvo
Kozmetička industrija je najveći korisnik skupocenog ulja smilja, koje se svake godine bere u ogromnim količinama. Za jedan litar ulja potrebna je čak tona svežih cvetova, jer smilje sadrži vrlo malo etarskog ulja (manje od 0,05 odsto). Stoga je njegova cena uglavnom visoka. U proizvodnji etarskog ulja koriste se cvetovi, a u fitoterapiji cela biljka.
U svom sastavu sadrži lekovite italodione, regenerirajuće neterpenske diketone, monoterpenske alkohole, monoterpene, estre, etarska ulja, gorke materije, bioflavonoide i arzanol. Ima redak hemijski sastav koji uključuje snažna protivupalna jedinjenja – alfa, beta i gama kurkumen, neril–acetat koji opušta mišiće i deluje protiv grčeva.
Iako je pogodno za korišćenje u slučaju mnogih bolesti, najpopularnije je kao sredstvo protiv bora, mrlja i drugih znakova starenja kože, zbog čega su ga Francuzi i nazvali immortelle, tj. besmrtno. Istraživanja jedne francuske kozmetičke kuće pokazala su da ova biljka smanjuje dubinske bore za 19 odsto, ukupan broj bora za 14, a naboranost kože za 38 odsto. Ustanovljeno je i da ulje ima izrazito antioksidativno dejstvo, koje najvećim delom duguje neril–acetatu.
Zaštita kože ogleda se u:
– snažnom delovanju protiv slobodnih radikala,
– uticaju na proizvodnju kolagena,
– podsticanju obnavljanja tkiva,
– poboljšavanju mikrocirkulacije, a time i detoksikacije,
– antiseptičkom delovanju.
U narodnoj medicini koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja. Deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača organizam. Upotrebljava se prilikom lečenja hematoma, proširenih i upaljenih vena, tromboze, popucalih kapilara, sportskih povreda, ožiljaka, keloida, strija, kožnih alergija, atopijskog dermatitisa, psorijaze, reumatoidnog artritisa. Podstiče izlučivanje želudačnog soka i žuči, deluje protivupalno. Pomaže u slučaju nadutosti i bolesti jetre.
Etarsko ulje smilja može da se koristi u terapiji začepljenih disajnih puteva, astme i bronhitisa. Pomaže u uklanjanju sluzi iz respiratornih organa i u eliminaciji dugotrajnog kašlja. Poznato je i po tome što pozitivno deluje na nervni sistem – smanjuje stres i napetost. Smatra se da pomaže i u izbacivanju teških metala iz organizma i u lečenju zavisnosti. Ulje smilja jedno je od najboljih sredstava protiv podliva i modrica, čak i onih koje sporije prolaze. Ostale bolesti u čijem lečenju ulje pomaže su flebitis, edem, problemi s cirkulacijom, Rejnoov fenomen, eritroza, cijanoza, Dipitrenova kontraktura i sindrom karpalnog tunela.
Prema Homerovom epu, grčki junak Odisej doživeo je brodolom i ostao zatočen na ostrvu. Kada se napokon vratio na feničansku obalu, upoznao je božanstvenu Nausikaju, lepu kraljevu kći. Tajna njene lepote bila je u izuzetnom ulju od cveta koji nikada ne vene, čak ni kada se ubere – smilja.
M.V.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
