Ljudi danas najčešće oboljevaju od autoimunih bolesti, zbog čega skoro svaka druga žena ima problem sa štitnom žlezdom, a muškarci sve češće pate od steriliteta, ističe travarka Jela Garić iz Novog Sada, te dodaje da su najčešći razlog tome paraziti koji, prave „kuršlus“ u našem organizmu i uzrokuju probleme s autoimunim bolestima, ali se sumnja da učestvuju i u razvoju kancera, alergija, astme, multiple skleroze, policističnih jajnika, anemije, nesanice, Alchajmerove bolesti, autizma, epilepsije. Biljke koje čiste telo od tih neprijatelja su: divlji pelin, crni orah i karanfilić, a one se nalaze u antiparazitnom programu koje naša sagovornica pravi, a po receptu svetske naučnice dr Hilde Klark. Sve ovo samo je uvod u svet lekovitog bilja kojim smo manje-više okruženi, a koji imaju lekovito dejstvo o kome ni ne razmišljamo.
– Parazite unosimo svakodnevno, kroz voće i povrće, dok ga u mleku ima najviše, a meso, naročito piletinu i ribu, uvek treba zamrzavati pre upotrebe – objašnjava Garić i upozorava da žene u sebi imaju i do kilogram parazita, a muškarci i više.
Ipak, četiri biljke koje se mogu koristiti kao osnova za lečenje svih bolesti jesu neven (koji možete uzgajati u saksiji), hajdučka trava, rastavić i kopriva pred kojom se, veli Jela, treba pokloniti. Međutim, svaka biljka koja raste ispod 700 metara nadmorske visine nema ni valjanu boju, ni miris, a kamoli lekovito dejstvo.
– Recimo, šumska brusnica je dobra za kancere, bubrege i urinarne infekcije, ali ona se nalazi samo unutar borovih šuma, i to na nadmorskoj visini višoj od 1.200 metara. Takođe i šumska borovnica, koja je jedina biljka koja leči čoveka od glave do pete jer ima dosta gvožđa i magnezijuma u sebi, može se naći samo po planinama – dodaje naša sagovornica i navodi i šumsku jagodu koja je dobra za čišćenje krvi.
Jasno je da je nemoguće izdvojiti jednu biljku i reći da je ona „ta“, ali mnoge kojima smo okruženi dobre su za određene stvari. Đumbir je, na primer, dobar antivirusni lek i koristi se pri lečenju HIV-a, ali ne sme da se konzumira ukoliko osoba ima kamen u žuči. Majčina trava je za smirenje, ali ga trudnice ne smeju koristiti jer izaziva kontakcije materice, baš kao i čičak.
Nema virus kog biljke ne pobeđuju
Koronavirus je, mnogi veruju, način na koji je priroda rešila da odgovori čovečanstvu koje sve manje vodi računa o njoj. Međutim, poznavaoci lekovitog bilja znaju kako od prirode i napraviti lek protiv vladajućeg virusa, ali i kako izlečenog čoveka vratiti u normalu nakon što mu lečenje korone ošteti druge organe.
– Ljudi koji su se izlečili od korone svakodnevno me zovu jer im je oštećena jetra – upozorava Garić. -Davali su im silne antibiotike da spreče koronu, pa su poremetili rad jetre, za šta je dobra sikavica. Sad se uspešno oporavljaju. Međutim, da ne bismo dobili koronu, ili ako je u pitanju tek početak upale pluća, onda uključimo ehinaceu i kapi za pluća, antivirusni čaj i za tri dana sve se sanira. U mojoj porodici, kad je krenula korona, odmah smo uključili antiparazitni program s kurkumom, a napravila sam i antivirusni preparat od 50g ruzmarina i 50g kleke.Sve to se isitni i samelje, pa prelije domaćom rakijom. Tako se drži pet do šest dana, procedi se i pije se dvaput dnevno jedna čašica rakije.
– Ehinacea je jedna od tri veoma važne biljke, ali gubi sposobnost jačanja imuniteta ako se koristi duže od dve nedelje i ne sme se upotrebljavati ako osoba ima autoimuno oboljenje. Druge dve vrlo značajne biljke jesu lincura koja rešava sve probleme krvne slike, pravi jednak odnos između leukocita i eritrocita, podiže gvožđe i rešava stomačne probleme, dok je sikavica ta koja leči jetru i koristi se protiv trovanja – predstavlja nam Jela Garić biljno „sveto trojstvo“.
Ništa manje važna nije ni kurkuma koja s crnim biberom i mirođijom (moračem), a u kombinaciji sa sikavicom, čisti jetru od teških metala, naročito nakon hemoterapije. Za lečenje kancera, astme, tuberkuloze i raznih infekcija odlična je i kleka, čije se bobice jedu 20 dana, dok se za žene u klimaksu preporučuje konzumiranje konopljašice.
– Recimo, od začinskog bilja je sve dobro i sve su to jake biljke koje ne smemo da koristimo u većim količinama, zato možemo u vidu začina. Origano, majčina dušica, majoran, mirođija, selen, biber, začini su koje uvek treba imati u kući – naglašava travarka.
Iako sve naoko deluje jednostavno i lako, pa se mnogima može učiniti da može sam iz prve da napravi lek od neke biljke, time ipak ne može da se bavi neuk čovek. Važno je znati koje se biljke za šta koriste, u kojim količinama i intervalima, u kombinaciji s kojim drugim biljem, ali i lekovima koje prepišu lekari nakon što uspostave dijagnozu. Tako većina greši pri konzumiranju žalfije koja sme da se pije jednom dnevno, a mora da se kuva tri minuta (dakle, ne smemo se nalivati čajem, niti ga praviti tako što ćemo smesu samo preliti vrelom vodom). Ili, kopriva sme da se pije pet dana, pa dva dana pauze, i to uz C vitamin kako bi vezala gvožđe, dok se glog pije samo 21 dan u mesecu.
Kako bi se neko i priučio tom zanatu, pre svega mora da ga voli. To je slučaj i s Jelom Garić koja se bavi lekovitim biljem više od tri decenije. Odrastajući uz baku koja je uvek pravila meleme od bilja, prvenstveno za potrebe porodice, naša sagovornica se priseća svih saveta i lekcija koje je pomno upijala kao dete, a koje je iskoristila kasnije kada je odlučila da svoj život posveti tom pozivu.
Integrativna medicina je budućnost lečenja
– Za neke bolesti zvanična medicina, pak, nema leka, ali alternativna ima. Recimo, dnevno tri čaše soka od slatkog kupusa sređuje nivo trombocita u krvi, dok je za leukocite zadužen čaj od kamilice – tvrdi travarka iz Novog Sada Jela Garić. – Trebalo bi da se radi na integraciji zvanične i alternativne medicine, jer ne može samo jedna da leči. Zvanična mora da pruži dijagnozu, to ne može da radi alternativna.
Kako bi se čovek izlečio i svoj organizam održao čistim i zdravim, važno je uključiti zvaničnu, ali i alternativnu medicinu koja podrazumeva korišćenje preparata na biljnoj bazi. Po mogućstvu, preventiva je svakako najvažnija, ali sveukupno gledano, najbolji rezultati mogu se postići takozvanom intergrativnom medicinom koja je budućnost lečenja. Stoga je važno vratiti se prirodi, podsetiti se na to da nas je ona stvorila, kao i da nas čuva sve dok i vodimo računa o njoj.
– Baba me je svuda vodila i pokazivala mi trave: „Sve gorke i žute trave su za stomak, jer kad povraćaš bude gorko i žuto. Bog nam je sve pokazao da bismo mi znali. A sve mirišljave i većinom ljubičaste trave su za smirenje, da te opiju, i to su majčina dušica, matičnjak, kamilica…“ Kad sam bila mala, sve sam upijala: podiže mi listove i pita me na šta mi liče. „Plućnjak je trava broj jedan za pluća, kao i sve bljutave trave koje nemaju miris i ukus, a sluzave su da oblože pluća.“ Onda mi je pokazala sikavicu, na listu ima šare kao zmija šarka, to je lek protiv svih otrova. Pa legnem kao dete i razmišljam o tome. Najbitnija je ta ljubav – priseća se baka Jela koja sad ima 70 godina i razmišlja kako bi joj godio odmor, ali kad vidi koliko je svet i dalje traži, žao joj je da ne pomogne.
I još jedna veoma važna stvar kada je reč o preparatima od lekovitog bilja…
– U ovom poslu ima nerealnih ljudi! Kad sam čula da je jedna žena kupila 100 grama čaja za 4.000 dinara, nisam mogla da verujem. Ne postoji tako skupa biljka… Ti možeš naplatiti svoje umeće, ali nema tog umeća koje toliko košta na 100 grama. Čaj ne može koštati više od 300-400 dinara – odgovara naša sagovornica.
