-Čim smo videli da reka Lepenica sa svoja dva kraka prolazi kroz plac, shvatili smo da je to naša priča – kaže Vera Lazović.
Na jednom kraku reke nalazi se vodenica stara više od 100 godina.
Razigralo se sunce i miluje travu umornu od letnjih vrućina. Zašušti poneki list, iz dremeža prene pčele i poziva na ples leptire zagledane u tek po koji oblačak našušuren kao da je od paperja. Ustalasala se Šumadija od lepote i zadovoljno pevuši o šljivama, jabukama i devojačkim snovima praćenim tihim uzdisajima. Put prolazi kroz voćnjake, bašte i njive ponosne na rod koji su izrodili. I tako sve do skretanja i table na kojoj piše „Ključ raja“. A tamo Lepenica raširila ruke i prigrlila imanje Lazovića. Pomešali se žubor reke i miris tek samlevenog brašna. Duša uronila u lepotu, vratila se svojim precima i sjedinila sa suštinom.
Ovakav osećaj imali su Lazovići, i Vera i Veljko, farmaceutkinja i arhitekta, kada su nadomak Mionice, kraj sela Ključ, videli imanje koje se tada prodavalo.
-Što je čovek stariji – to sve više teži da se vrati prirodi. Tako smo suprug i ja tražili neko mesto koje nije suviše udaljeno od Beograda. Osnovni orijentir bila je naša želja da imanje bude u blizini neke vode. Potraga je trajala 5-6 godina. Jedne večeri suprug je na Internetu pronašao mesto pod nazivom „Ključ raja“ nadomak Mionice. Ono što je video dopalo mu se i odlučili smo da pođemo i pogledamo o čemu se radi. Kada smo stigli na imanje na kojem je već začet seoski turizam, od tadašnjeg vlasnika smo saznali da je ono na prodaju. Čim smo videli da reka Lepenica sa svoja dva kraka prolazi kroz plac, shvatili smo da je to naša priča – sa osmehom i nekim neobičnim mirom na licu priča Vera Lazović.
Na jednom kraku reke nalazi se vodenica stara više od 100 godina. Kada su naši domaćini kupili imanje ona nije bila u funkciji. Kamenje za mlevenje žitarica bilo je staro i dotrajalo. Lazovići su prvo osposobili vodenicu što, kako kažu, nije bio nimalo lak posao jer malo ljudi zna koje kamenje joj odgovara i gde ga naći. Dolazeći na svoje imanje, prolazili su pored „Kumove vodenice“ , svratili, upoznali se sa vlasnicima koji su im počeli pomagati da osposobe svoju vodenicu. Tako je nastalo pravo prijateljstvo, kakvo se, kaže Vera, ne dešava često.
-Odlučili smo da meljemo samo žitarice iz organske proizvodnje. Vodenica je zaživela ali brašno od belog i žutog kukuruza i raži za sada meljemo samo za vlastite i potrebe naših prijatelja. Sada radimo na dizajnu ambalaže, tako da će ga uskoro biti i za prodaju. Jako nam je važno da naši prijatelji koji su koristili brašno iz vodenice za njega imaju samo reči hvale. Ponuda će uskoro biti obogaćena i brašnom od organske spelte – objašnjava Vera.
Kada se kroči na tlo „Ključa raja“, odmah je uočljivo da ovo imanje pruža mogućnost za jednu kompletnu, ali istovremno i kompleksnu priču. Zbog toga je ovaj bračni par odlučio da uskoro u centru svoga raja sagradi i kuću za stanovanje, kraj koje će obavezno biti i bašta sa organskim povrćem za sopstvene potrebe. Ali, kako najčešće biva, priča teče, kotrlja se i širi. Imanje je veliko, ima mesta i za celo etno-selo sa restoranom u kojem će se posluživati isključivo hrana pripremljena od namirnica iz organske proizvodnje. To je sasvim logično jer je ovaj deo Šumadije poznat po kvalitetnoj vodi, vazduhu i zemlji. Jela će biti karakteristična za ovaj kraj i krasiće ih jednostavnost. Ono što je već sada sigurno je da će gosti ovog etno-sela imati na raspolaganju pun komfor jer se na mestu nekadašnjih, prilično trošnih vajata, sada nalaze luksuzno opremljeni apartmani koji se u potpunosti uklapaju u prirodni ambijent, a počinju i pripreme za rekonstrukciju postojećeg restorana.
-Mi želimo turističku priču, a turistima su potrebni i kvalitetni sadržaji, posebno oni koji se odnose na različite aktivnosti. Pošto se uz zdravu hranu neminovno vezuje i zdrav način života, odlučili smo da napravimo bazen, sportske terene i staze za šetnju, trčanje ili brzo hodanje, šta kome odgovara. Idemo korak po korak i verujemo da će „Ključ raja“ turistima svoje kapije otvoriti već naredne sezone – priča naša sagovornica.
U „organsku priču“ Vera je ušla posmatrajući svog starijeg sina, pobornika zdravog načina života, koji podrazumeva zdravu ishranu, bavljenje sportom, boravak na čistom vazduhu. Vremenom je shvatila šta ova životna filozofija podrazumeva, tako da je i sama promenila svoje životne navike. Svoje iskustvo sada želi da podeli sa ljudima koji cene iste vrednosti.
Lazovići žele da na imanju naprave i dućan u kojem će pored svog brašna prodavati i gotove prozvode drugih proizvođača organske hrane. A da bi cela ova priča zaživela, kažu domaćini, potrebna je podrška okruženja, pre svega proizvođača organske hrane. Već postoji i ideja da vodeničari ovog kraja osnuju zadrugu da bi lakše plasirali svoje proizvode.
J.B.
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
