Lan je odličan izvor biljnih vlakana pa pomaže zdravlju debelog creva, a lanena sluz kao prirodni lubrikant smanjuje pojavu zatvora. Laneno seme je bogato zasićenim masnim kiselinama i jedan od najboljih izvora omega-3 masnih kiselina, odlično je u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova, kao i za regulisanje nivoa holesterola, a pomaže i u regulisanju krvnog pitiska. Ove semenke sadrže masnoće koje su temelj za izgradnju mozga, pa je dobro da majke tokom trudnoće i dojenja uzimaju jednu kašiku lanenog ulja dnevno.
Kako ga koristiti?
Semenke lana mogu biti smeđe ili zlatnožute boje i uvek su u obliku suze. Bez obzira na boju, imaju istu nutritivnu vrednost i blag orašast ukus koji neće narušiti ukus hrane, ali će i u maloj količini pozitivno uticati na celokupno zdravstveno stanje. Imaju veliku energetsku vrednost, 100 g ovog semena sadrži oko 534 kalorija. Laneno seme reguliše i nivo šećera u krvi i pruža duži osećaj sitosti, a sve zahvaljujući visokom sadržaju vlakana. Istovremeno, ubrzava metabolizam i sadrži veoma malo kalorija kada se konzumira u preporučenoj dozi. Jedna kašika semenki lana ima svega 35 kalorija, ali u sebi ima 2 grama dijetetskih vlakana, koja će svakako pozitivno uticati na gubitak kilograma.
Kako najbrže i najbolje iskoristiti sve koristi lanenog semena?
Pomešajte samleveno seme s medom, pospite ga preko supe, čorbe, salate ili glavnog jela ili ga razmutite u vodi i soku i popijte. Prepečeno celo zrno lana takođe možete pomešati s medom ili dodati u musli. Obratite pažnju na to da ga dobro sažvaćete i unesete veliku količinu vode, kako biste ubrzali razgradnju semenjače. Čaj se dobija prelivanjem sirovog semena lana vrućom vodom, tada će se ispustiti sluzave materije u nju i posle možete popiti čaj. Kašičica mlevenog lana može se dodati u šolju probiotskog jogurta ili kefira i popiti pola sata pre obroka.
Laneno ulje je vrlo lekovito, a dobija se hladnim ceđenjem semenki lana. Koristite ga kao dodatak jelima ili za prelivanje salata ali nemojte ga termički obrađivati. Ono ne sadrži lignine ni celulozu.
Staro seme bolje klija
Svi baštovani koji u ishrani koriste laneno seme, a imaju slobodnu leju-dve, mogu sami da ga proizvedu. Ako nemate seme, ne očajavajte, kupite ga u prodavnici zdrave hrane i ne brinite ako nije sakupljeno ovog jula jer, što je seme lana starije, to ima bolju klijavost. Gaji se u plodoredu i na istu površinu vraća posle više godina, jer osetljiv je na mnoge parazite i štetočine, a zbog niske stabljike korovi ga lako savladaju. Najbolje pretkulture su mu zrnene mahunarke i strne žitarice.
Ako se lan gaji kao ozima biljka parcela se, posle skidanja preduseva, uzore ili leja izašovi prvo na dubinu od desetak centimetara, a do sredine avgusta i na punu dubinu od 20 do 25 cm. Početkom septembra sledi predsetvena priprema. Ukoliko se prethodni usev ukloni kasnije, tada su dovoljni samo duboko oranje i predsetvena priprema.
Za lan zemljište ne treba direktno đubriti stajnjakom, jer to može dovesti do poleganja i produžiti vegetaciju. Zato je bolje stajsko đubrivo uneti pod pretkulturu. Količina hraniva prvenstveno će zavisiti od plodnosti zemljišta, a na okućnici se ne razlikuje od količina koje su potrebne povrću. Kada su u pitanju mineralna đubriva, stručnjaci su izračunali da je po hektaru neophodno uneti 80 do 100 kg azota, oko 120 kg fosfora i oko 140 kg kalijuma, a unose se, osim azota, sva u osnovnoj obradi, dok se polovina azota unosi u osnovnoj obradi, a ostatkom se biljke prihranjuju u proleće. Jari lan ima kratku vegetaciju, pa se sva hraniva mogu dati u osnovnoj obradi i pripremi zemljišta za setvu. Dobro je koristiti azotna đubriva u kojima se azot nalazi u amonijačnom obliku ili ureu, jer se takva đubriva bolje vežu na zemljište i duže deluju. Uljani lan ima dužu vegetaciju, pa mu se mora osigurati više hraniva, posebno fosfora i kalijuma.
Ozimi lan se seje u drugoj polovini septembra, a žanje u junu, a jari seje u martu, čim se zemljište dovoljno prosuši, a žanje u julu ili početkom avgusta. Ako se biljke čupaju ručno, tada ih valja ostaviti polegnute jedan dan da se ukrute, kako bi se lakše pokupile i odnele na mesto na kojem može da se skida seme. Razlikuju se četiri stepena zrenja – zelena, ranožuta, žuta i puno zrenje. Lan za ulje čupa se na prelazu žute u puno zrenje. Najčešća štetočina lana kod nas je buvač, koji u kratkom vremenu može naneti velike štete mladom usevu. Pojavljuje se čim mlade biljke niknu, a brojniji je kada je vreme toplo i mirno. Za suzbijanje ove štetočine treba koristiti dozvoljene insekticide.
Laneno ulje kao noćna krema
Omega-3 masne kiseline, kojima je laneno seme bogato, popravljaju zdravlje kože jer mogu da smanji akne, ublaže upale, ekceme, pomognu čišćenje pora, ubrzaju zarastanje opekotina od sunca, umanje bore na licu… Lan je dobar i za nokte i kosu. Redovnom upotrebom lanenog ulja sprečava se cvetanje krajeva kose, kao i listanje i lomljenje noktiju. Masaža lanenim uljem podstiče i ubrzava cirkulaciju, a povećava se tonus i glatkoća kože. Redovnom upotrebom može u potpunosti zameniti noćnu kremu. Laneno ulje se leti preporučuje i kao blaga zaštita od sunca.
Ukras vrta koji ne traži puno pažnje
Postoje i dekorativne vrste lana koje se sade u baštama. Najrašireniji su običan- cvetni lan i have lan. Dekorativni lan je višegodišnja, žbunasta biljka, cvetovi su uglavnom plavi, ali postoje vrste i s ružičastim, belim i žutim cvetovima, s malim, pravilnim laticama. Biljka voli osunčana mesta, na kojima se smenjuju kišni i sušni periodi. Običan, cvetni lan. zbog plave boje cvetova često se naziva i nebeski lan. Ima male, okruglaste cvetove, prečnika 3 do 3,5 cm koji cvetaju neprekidno tokom celog leta. Može da se sadi u grupi, ili zajedno s ostalim višegodišnjim cvetnim biljkama, a brzo ispunjava prazan prostor. Have lan ima malo krupnije cvetove od običnih, u prečniku do 4 cm. Oni su jednostavni, s pet latica, a mogu biti ružičaste, crvene, bele ili plave boje. U cvećarstvu se koriste i druge vrste.
Piše: Svetlana Mujanović
