Uspeh kalemljenja dosta zavisi od pripremljenosti podloge i kalem-grančice. Podloge se pripremaju odstranjivanjem bočnih grančica 10 do 15 centimetara od zemlje. Kod jabučastih vrsta koje uglavnom sporije rastu one se ostavljaju do pred samo kalemljenje, da bi na podlozi bilo što više listova značajnih za intenzivnije debljanje podloge. Na koštičavim vrstama grančice se uklanjaju ranije da bi se sprečila prevelika bujnost podloge.
Važno je i da se kora lako odvaja. Zbog toga podloge treba redovno navodnjavati i okopavati, da bi se obezbedila dobra cirkulacija sokova. Tamo gde ne postoji mogućnost zalivanja, 20 do 30 dana pre kalemljenja treba nagrnuti podlogu u donjem delu, da bi kora postala nežnija i lakše se odvajala. Odgrće se pred kalemljenje. Pre kalemljenja podloga se dobro izbriše da bi se odstranile čestice zemlje i druge nečistoće, jer se tako manje tupi nož i ne prljaju preseci. Čistoća preseka je važna za uspeh kalemljenja.
Ne treba zanemariti ni kvalitet kalem-grančica. One treba da budu zrele, sa vidljivim razvijenim pupoljcima. Uzimaju se sa periferije krune, a pupoljci sa njihovog srednjeg dela, jer su tu najkvalitetniji. Vršni delovi kalem-grančice su nezreli pa ih treba odbaciti, dok su pupoljci u njihovoj osnovi sitni, tako da ni njih ne treba uzimati.
Radi se po oblačnom vremenu
Stručnjaci navode da postoji određeni redosled kalemljenja u rasadnicima. Prvo se kaleme bademi, kajsije i šljive, zatim kruške, trešnje i višnje, pa breskve. Posle koštičavog voća kaleme se jabuke na vegetativnim podlogama i dunje, i na kraju jabuke na divljoj jabuci. Koštičavo voće, koje ranije završava vegetaciju, treba prvo kalemiti.
Postupak kalemljenja na spavajući pupoljak je jednostavan. Na podlozi, na željenoj visini, napravi se kalemarskim nožem prvo horizontalni, pa ispod njega uspravan rez, dug oko tri centimetra, tako da zajedno formiraju slovo “T”. Sa prethodno pripremljene kalem-grančice skine se pupoljak sa delom kore i vrlo malo drveta. Rez za skidanje pupoljka sa kalem-grančice počinje na oko dva centimetra ispod i oko centimetar iznad pupoljka. Tupom stranom kalemarskog noža podigne se kora na podlozi, na mestu gde je napravljen ”T” rez, i zatim umetne pupoljak ispod kore. Pupoljak se uvek drži za lisnu dršku da se ne bi isprljao presek.
Postavljeni pupoljak se uveže, od gore prema dole, odnosno vezivanje se obavlja centimetar iznad i dva centimetra ispod pupoljka, tako da budu prekriveni preseci na podlozi. Prilikom vezivanja treba blago stegnuti, da bi pupoljak što bolje nalegao na podlogu. Kao vezivo mogu da se koriste kalemarske gumice, traka od polietilenske folije, traka od streč folije, pravougaone gumice sa kopčom.
Prilikom kalemljenja poštuje se čistoća rada. Preseke na pupoljku i podlozi ne treba dodirivati rukom. Takođe, kada je nož oštriji, rez je gladak, a spoj pupoljka i podloge i srastanje su bolji. Dobro jeda se radi po oblačnom vremenu. Ukoliko su preseci na pupoljku i podlozi kratko izloženi suncu i vetru, manje je njihovo isušivanje, pa je prijem kalemova bolji. Najbolje je da se kalemljenje u najtoplijem delu dana prekine, i nastavi kada su temperature malo niže.
