Spiroheta borrelia, koja izaziva lajmsku bolest, u telo ulazi ubodom krpelja koji u svom trbuhu sadrži ovu bakteriju. Zbog toga sve letnje aktivnosti – boravak u prirodi, na travi i u šumi, mogu da budu jako opasni ako se na vreme ne obrati pažnja na eventualne promene na koži. Prema istraživanjima naših epidemiologa, njihova aktivnost je najveća u junu.
Prva faza bolesti karakteristična je po crvenim prstenovima na mestu uboda i ako prođe neopaženo, može lako da se dogodi da pacijent uđe u drugi stadijum, tokom kojeg se infekcija širi na ceo organizam.
– Lajmska bolest je sistemska infekcija kojoj mogu da podlegnu apsolutno svi. Naš najmlađi pacijent imao je samo šest meseci, a najstariji 85 godina. Zajedničko im je to da ih je negde, neosetno, ubo krpelj i preneo ovu zaraznu bakteriju – rekla je epidemiolog dr Radmila Dmitrović, koja se ovom bolešću bavila od samog početka, od kada je 1987. godine registrovan prvi pacijent u bivšoj Jugoslaviji.
Bakterija koja izaziva ovu bolest u krvi kprelja dospeva preko krvi glodara, kojom se ovi insekti hrane. Krpelji se hrane samo nekoliko puta u životu i dok prelaze iz faze larve u fazu lutke, isisaju krv glodara koja, ako je zaražena bakterijom, čini da se krv krpelja zarazi. Posle toga, dovoljan je ubod u kožu čoveka da bi se bakterija prenela u organizam.
Nisu svi krpelji zaraženi ovom bakterijom. Prema istraživanjima naših epidemiologa, oko 30 odsto krpelja u Beogradu ima u sebi ovu opasnu bakteriju. Pri Gradskom zavodu postoji i Savetovalište za lajmsku bolest, gde mogu da se dobiju sve neophodne informacije i saveti.
Prvi stadijum bolesti obično prolazi neopaženo i to je najopasnije. Od presudnog je značaja da se pacijent koji posumnja da je posle uboda krpelja zaražen ovom bakterijom na vreme javi lekaru, jer postoji propisna terapija koja sprečava da bolest pređe u drugi stadijum, koji je mnogo opasniji. U drugoj fazi, bakterija napada koštani i nervni sistem – odlazi na zglobove, srce i nerve.
Ova bolest spada u red relativno skoro otkrivenih. Bakterija je prvi put izolovana tek osamdesetih godina prošlog veka. Kao najbolji vid prevencije preporučuje se samokontrola, tj. pregled sopstvenog tela posle dužeg boravka u prirodi, da bi se na vreme otkrila eventualno prisustvo krpelja na koži. Dok mili po koži, krpelj se ne oseća, a retki su oni koji osete njegov ubod. Ako se pronađe, neophodno ga je odstraniti. Najefikasnija je primena pincete, čiji se vrhovi prislone uz samu kožu da bi se on u potpunosti izvukao. Ne sme da se pritisne njegov trbuh, jer je u njemu bakterija, koja bi zbog pritiska sama „uletela“ u organizam. U svakom slučaju u kojem samoinicijativno vađenje krpelja iz kože ima sumnjiv ishod, najbolje je posetiti lekara. Kada se počne s terapijom, važno je da pacijenti sami ne prekidaju i ne određuju doze i količine propisanih lekova.
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovu bolest kao još jednu sa „crne liste nasleđa za 21. vek“. Ipak, istraživanja sprovedena u Brukheven nacionalnoj laboratoriji na Long Ajlendu u Njujorku, dovela su naučnike nadomak vakcine protiv ove veoma teške i opasne infekcije izazvane lajmovom bakterijom, koju uglavnom prenose krpelji, buve ili obadi.
