Pešići će ove jeseni na pola hektara u Rutoškim lukama imati tridesetak tona kupusa i sve što proizvedu prodaju na njivi. Zbog kvaliteta, kupaca ne manjka. Mogli bi da prodaju i više ali za veću proizvodnju fali im radna snaga.
Supružnici Radojko i Biljana Pešić iz Rutoša najveći su proizvođači kupusa u novovaroškom kraju, gde se povrtarske kulture gaje uglavnom na okućnicama, za sopstvene potrebe. Na parceli ispod puta koji od Kokinog Broda vodi za Pribojsku banju, zasadili su proletos 25.000 komada rasada koji su proizveli sami.
- Gajimo srpski melez i bukurešt, koji se sve više traži jer ima tanku lisku i dobar je za kišeljenje. Seme iz poljoprivredne apoteke sejemo oko Đurđevdana u leje kao za luk, a gotov rasad u njivu oko Vidovdana. Poštujući običaj prve glavice sečemo za sebe početkom oktobra i ostavljamo za krsnu slavu Svetu Petku. Nakon što proslavimo kreće i prodaja, obično oko Lučindana. Sečemo ga isključivo po porudžbini na dan isporuke – priča nam Radojko.
Proizvodnjom kupusa Pešići se bave nešto duže od dve decenije. Na istoj parceli seju ga svaku drugu godinu, kako bi se njiva prestrnila i odmorna kasnije dala veći rod.
- Na parcelu sa koje skinemo kupus sadimo pšenicu i zob za ovce, a trenutno imamo dvadesetak grla. Sledeće godine sejaćemo ga u njivu koju smo nedavno požnjeli, površine oko 70 ari i za nju će nam trebati oko 40.000 sadnica. Svojevremeno smo pod kupusom imali i po hektar, gajili i golubarac ali smo od njega odustali jer se u našim krajevima slabo pokazao i malo se traži – kaže Radojko.
Poznati su povrtari. Svojevremeno su proizvodili i po tonu i po crnog luka i sejali šargarepu „na veliko“. Pešići su gajili i papriku na 30 ari i u jednom kolu „skidali“ po četiri tone ali su odustali nakon što im je jedne godine rana septembarska slana obrala rod. Imali su i šumske jagode pod folijom i malinu na 30 ari.
- Ne može se na sto strana, pa poslednjih godina gajimo samo kupus i to na površini koju možemo porodično da obradimo. Najstarija ćerka se udala i živi u Americi, dok je ostalo troje dece u Beogradu na fakultetu i u srednjoj školi. Pomognu kada im obaveze dozvole, ali većinu poslova ja i supruga obavljamo sami. Sve teže je naći i radnike, pogotovo one koji znaju posao, a nekada smo ih u sezoni imali desetak. U sličnim problemima su i drugi, ali se ne žalimo. Mora dosta da se radi ako hoće da se zaradi, a u kupusu smo našli računicu. Uzimajući u obzir uloženo isplativiji je od drugih povrtarskih kultura – kaže Radojko.
UDARNIČKI
Radojku poljoprivreda nije jedini posao. Za mlekaru iz Sastavaka kod Priboja uslužno otkupljuje mleko širom novovaroške opštine, pa Biljana u njivi sama odrađuje veći deo posla.
- Fizički mi je najteže sečenje. Dnevno znam da sama, dok je Radojko na poslu, pripremim i po 500-600 kilograma za prodaju. A svaku glavicu treba očistiti, izneti iz njive, izmeriti i spakovati u džakove – priča Biljana.
Tekst i foto: Željko Dulanović
