Loš kvalitet voćnih sadnica ne može se nadoknaditi agrotehnikom. Zbog toga ne treba zanemariti savet stručnjaka da se one kupuju samo u specijalizovanim rasadnicima. Prilikom odabira obratite pažnju na njihovo zdravstveno stanje. Ne smeju imati znakova bolesti niti mehaničkih oštećenja. Koren i nadzemni deo treba da budu dobro razvijeni. Nije poželjno da su starije od dve godine. Ako se opredelite za one koje imaju prevremene grančice, već u drugoj godini možete očekivati značajniji rod.
Od kupovine do sadnje sa sadnicama valja postupati oprezno. Njihov koren se mora zaštititi od isušivanja slojem sitne zemlje ili peska. Iz ovog tzv. trapa vadi se i za sadnju priprema samo onoliko sadnica koliko se može posaditi u naredna dva do tri sata. Svaka od njih sepojedinačno priprema. Sve povređene, sasušene i polomljene žile se skraćuju do zdravog dela, a duže na 15 do 20 centimetara tako da presek bude što manje kos da bi rane lakše zarasle. Korisno je da se neposredno pre sadnje koren potopi u smešu goveđeg stajnjaka i ilovače. Na taj način će se poboljšati kontakt korena sa zemljom, odnosno ožiljavanje i ukorenjivanje sadnica, a samim tim i njihov prijem.
Veličina rupa za sadnju zavisi od kvaliteta i prethodne pripreme zemljišta. U svakom slučaju, one moraju biti dovoljno široke i duboke da bi koren zauzeo što prirodniji položaj.
Sadnja maline i kupine
JESEN IMA PREDNOST
Nije dobro da se sadi kada je zemlja previše suva ili previše vlažna, kada je smrzla ili je temperatura ispod nule
Malina se može saditi od novembra do aprila. Jesenja sadnja se preporučuje za suvlje i toplije krajeve i na lakšim zemljištima. Prijem sadnica je bolji ako se odmah posle vađenja iz rasadnika posade na stalno mesto. Tamo gde to nije moguće, treba ih utrapiti u kanale koji se prave na mestima gde se ne zadržava voda. Sade se isključivo sortno čisti, zdravi i zreli izdanci, iz registrovanih matičnih zasada. Dobra sadnica ima debljinu olovke, dosta očuvanih pupoljaka i mnogo svežih i sitnih žilica. Malina se sadi u brazde u koje se pripremljene sadnice raspoređuju neposredno pred sadnju, vodeći računa da ne dođe do isušivanja žilica. Sade se oko 3 do 3,5 centimetara dublje nego što su bile u matičnjaku. Zbog osetljivosti pupoljaka na korenu treba voditi računa da se zemljište previše ne gazi prilikom sadnje.
I za kupinu važi isto pravilo – jesenjoj sadnji uvek treba dati prednost. Nije dobro da se sadi kada je zemlja previše suva ili previše vlažna, kada je smrzla ili je temperatura ispod nule. Naročito se mora voditi računa o tome da sadnice ne budu duže izložene vetru, suncu ili mrazu, jer je koren vrlo osetljiv. Prilikom njihove nabavke vodi se računa o tome da su proizvedene u matičnim zasadima, propisano upakovane i deklarisane. Sadi se slično kao malina. Sadnja ne sme biti plitka, jer se sadnica lako isuši, ali ni preduboka, jer je otežano izbijanje novih izdanaka i usporen prijem.
Postupak prilikom sadnje vrlo je značajan za budući razvoj voćke. Prvi korak je nagrtanje rastresite zemlje u rupu do visine gde će biti korenov sistem. Potom se postavlja voćna sadnica tako da koren bude pravilno raspoređen na sve strane. Greške se ne smeju praviti prilikom određivanja dubine sadnje. U slučaju kada je previša duboka, prijem je slabiji, voćke su kržljavije i slabije rađaju. Nije dobra ni suviše plitka sadnja jer su takva stabla izloženija suši, slabije se razvijaju, a tokom obrade veća je mogućnost da se ošteti koren. Stručnjaci često napominju da se voćke sade na istu dubinu na kojoj su bile u rastilu. To se lako određuje po boji kore: deo koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje.
Kada se sadnica postavi na pravilnu dubinu, na žile se motikom nagrne rastresita zemlja koja se dobro nagazi. Ukoliko u toku pripreme zemljišta nisu dodavana đubriva, onda se preko zemlje stavlja 5 do 10 kilograma dobro zgorelog stajnjaka i na njega sloj zemlje. Na kraju se sve dobro nagazi i oko posađene sadnice napravi mala humka od zemlje. Ako se laganim povlačenjem rukom sadnica ne može iščupati, značida je sadnja dobro obavljena.
Jesen je pravo vreme da se razmišlja i o zaštiti voćnjaka od nepovoljnog dejstva vetra. Stručnjaci preporučuju da zaštitni pojas čini više redova različitog drveća – klen, jasen, breza, lipa, hrast, bagrem… Izabrane vrste se sade tako da stabla bliža udarima vetra budu niska, potom viša i u poslednjem redu najviša. Zahvaljujući razvijenom stablu i velikoj lisnoj masi, udare vetra efikasno može da ublaži i orah. Uz to, plodovi ove voćne vrste i drvo su vrlo cenjeni i deficitarni na tržištu, pa se može ostvariti i ekonomska korist.
S. Malinović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
