Po proizvodnji kupine naša zemlja je visoko pozicionirana u svetu. Ova vrsta se najviše gaji u zapadnoj Srbiji, odnosno u okolini Valjeva, Podrinju i Mačvi, potom u južnoj Srbiji, ali i u drugim područjima. U sortimentu dominiraju „čačanska bestrna“ i „torn fri“, a zatim „blek saten“, „dirksen tornles“ i novije sorte „loh nes“, „čester tornles“, „tripl kraun“ itd.
U poslednje vreme dolazi do čestih oscilacija u proizvodnji. Jedan od razloga za to je otežan plasman plodova u izrazito rodnim godinama i pad cena, zbog čega su proizvođači bili u dilemi da li da zasade krče ili ne. S druge strane, bilo je i perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka pa je ova vrsta nekontrolisano sađena, često i u neodgovarajućim uslovima.
Šta odgovara kupini
Pravilan izbor položaja za podizanje zasada kupine neophodan je uslov za njeno rentabilno gajenje, stoga što je više gajenih sorti osetljivo na rane jesenje i zimske mrazeve, sušu, visok nivo podzemnih voda i na suve, jake i hladne vetrove. Prema navodima stručnjaka, u našoj zemlji najbolji uslovi za gajenje kupine su između 200 i 600 metara nadmorske visine. Prednost se daje blago nagnutim, odnosno terenima sa nagibom od oko pet stepeni, i to srednjim delovima nagiba. Niži delovi se izbegavaju jer mogu biti prevlažni, a viši suvi.
Nisu dobri ni položaji poput uskih dolina i kotlina, uvala, i oni koji se nalaze u neposrednoj blizini visokih šuma. U takvim uslovima kupina je slabo osvetljena, zbog čega se izdanci izdužuju, donji delovi ogoljavaju, obrazuju duge i tanke grančice, a može doći i do prevremenog opadanja listova. Takođe, suši se i veliki broj zametnutih plodova, pogoršava im se ukus i sastav. Za nove zasade biraju se položaji koji su zaklonjeni od dominantnih vetrova. Posebno su nepovoljni hladni i suvi zimski vetrovi koji kada traju više dana mogu prouzrokovati smrzavanje izdanaka ukoliko nisu prekriveni snegom.
Ovoj vrsti ne odgovaraju visoke temperature, naročito za vreme sazrevanja plodova i ako duže traju. One smanjuju vlažnost u zemljištu i vazduhu, usporavaju rast mladih izdanaka, ubrzavaju sazrevanje plodova, otežavaju razvijanje rodnih pupoljaka za narednu godinu, odnosno utiču na smanjenje prinosa i kvalitet plodova. Kupina najbolje uspeva tamo gde su leta svežija, a zime blaže.
Savremena proizvodnja bez navodnjavanja moguća je jedino u oblastima sa više od 800 milimetara padavina godišnje, od kojih je više od 50 odsto pravilno raspoređeno u toku vegetacije. Suša, posebno ako je praćena ekstremno visokim temperaturama, može prouzrokovati velike štete – smanjenje prinosa i kvaliteta plodova, sušenje izdanaka koji nose rod, pojava ožegotina… Letnje suše bolje podnose rane sorte kupine.
Ova vrsta ne podnosi višak vlage u zemljištu. U uslovima kada se pojavi višak vode u zoni korena više dana,a da pri tom ona ne otiče, kupina slabo napreduje, suši se i propada, a izložena je i napadu zemljišnih štetočina.
Kako se navodi u literaturi, za proizvodne zasade ne odgovaraju zemljišta koja sadrže više od 60 odsto gline, jer su slabo propustljiva za vodu i vazduh, dok peskovita sa više od 70 odsto peska slabo zadržavaju vodu i siromašna su hranljivim materijama. Nisu dobra ni krečna zbog nedostatka gvožđa i magnezijuma, što je uzrok hloroze listova i smanjenja rasta izdanaka.
Ne treba zapostaviti značaj pretkultura jer proizvođači koji su kupinu sadili na mestima gde su gajeni krompir, paradajz, paprika, jagodaste voćke i vinova loza suočavali su se sa problemima oboljenja korena i lista. Kao pretkulture preporučuju se okopavine, a posebno leguminoze (pasulj, grašak, boranija). Kada su u pitanju krčevine šuma i jako zakorovljena zemljišta, najmanje tri do četiri godine posle krčenja ne treba ih koristiti, odnosno sve dok se ne očiste i ne odmore. Na njima prvo treba gajiti okopavine i biljke za zelenišno đubrenje.
Proizvodnja sadnica
Proizvodnju sadnica kupine ožiljavanjem vrhova izdanaka u rodnim zasadima treba izbegavati zbog nemogućnosti potpune zdravstvene kontrole sadnica. Takođe, teško je očuvati sortnu čistoću, otežana je i primena agrotehničkih mera u zasadu, a posebno berba plodova. Zbog toga ovaj posao treba raditi u posebnim matičnjacima.
U toku avgusta ili septembra dovoljno izrasli izdanci i bočne grane se povijaju i njihovi vrhovi vertikalno postavljaju u iskopane jame, dubine 10–15 centimetara, a zatim zagrću rastresitom zemljom koja se blago sabije i zalije sa 2–3 litara vode. Ovaj postupak se ponavlja nekoliko puta jer izdanci i bočne grane nemaju isti porast. Vrhovi izdanaka se zagrću slojem zemlje 7–10 centimetara i potrebno je da budu u vertikalnom položaju.
Kada se sadi
Uspešnost proizvodnje u velikoj meri zavisi i od vremena i same tehnike sadnje. Ova vrsta se može saditi od oktobra do aprila, ako je zemljište pogodno za rad i ako su temperature iznad nule. U južnim krajevima zemljište se ne zamrzava dublje, a proleće je najčešće sušno, pa se preporučuje jesenja sadnja, dok se u hladnijim područjima ovaj posao odlaže za proleće.
Kako navode pojedini stručnjaci, iskustva naših proizvođača ukazuju da je najpovoljnije rastojanje za sadnju u sistemu špalira za sorte „čačanska bestrna“, „torn fri“ i „dirksen tornles“ tri metra između redova, a metar i po u redu. Ukupno za hektar zasada po ovom sistemu treba 2.200 sadnica kupine. Potrebno je da redovi budu širi od mašine koja se koristi u međurednoj obradi. Takođe, umesto klasičnog rastojanja os 3 h 1,5 metara, primenjuje se i sadnja na 3 h 0,5 metara, odnosno dve sadnice po dužnom metru. Iz svakog posađenog korena ostavljaju se po dva najbolja izdanka za rod, umesto tri do šest kod klasičnog sistema. Na ovaj način dobija se sklop od četiri snažna izdanka po jednom dužnom metru.
Puna pažnja mora se posvetiti izboru i pripremi sadnica. One su kvalitetne kada ispunjavaju određene uslove: da je koren na preseku beo i svež, žilice duge oko deset centimetara i zrakasto raspoređene, nadzemni deo dug najmanje 20 centimetara. Važno je i da sadnica ima vidljiv vegetativni pupoljak – budući izdanak.
Nije poželjno da se sadnice obezbeđuju iz proizvodnih zasada jer mogu biti inficirane prouzrokovačima raznih boleti. Najbolje je da se kupuju isključivo deklarisane i sertifikovane iz registrovanih matičnih zasada koji su pod kontrolom nadležnih državnih institucija za zaštitu bilja. Ukoliko se ne mogu odmah posaditi, sadnice treba utrapiti do momenta podizanja zasada. One koje su neadekvatno čuvane, odnosno koje su bile dugo na otvorenom prostoru, izložene suncu, vetru i nižim temperaturama, slabije se primaju.
Sačuvati kvalitet plodova
Kupina se bere u više navrata i u jednom zasadu berba traje 30–40 dana. Posle svake berbe zasad mora da ostane čist, odnosno da je bez suvih, trulih ili na drugi način oštećenih plodova.
Određivanje prave zrelost je važno jer se ona direktno odražava na promenu boje plodova prilikom smrzavanja. Prema navodima stručnjaka, ova vrsta se bere u tehnološkoj zrelosti, odnosno kada plod ne daje otpor beraču prilikom otkidanja sa peteljke. Optimalna zrelost se određuje po karakterističnoj crnoj boji plodova, čvrstoći i ukusu mesa. Sorte sa čvršćim plodovima potrebno je brati u punoj, a sa mekanim nešto pre pune zrelosti. Najbolji se beru za potrošnju u svežem stanju i duboko smrzavanje, a ostali za preradu.
Ovaj posao se radi pažnjivo da se plodovi ne zgnječe i da iz njih ne iscuri sok. Da bi se sačuvao kvalitet, holandezi s ubranim kupinama odlažu se u hlad špalira, pod nadstrešnice ili na druga promajna mesta. Neophodno je i da se blagovremeno dopreme od zasada do prerađivačkih kapaciteta ili mesta prodaje.
Ovo voće je veoma osetljivo i podložno brzom propadanju. Opadanje kvaliteta počinje praktično od momenta kada je ubrano. Prvo gubi čvrstinu, zatim otpušta sok, intenzivira se razvoj plesni i na kraju truli. Zbog toga su značajni i tehnološki postupci posle berbe, a usmereni su na zaustavljnje gubitka kvaliteta i propadanja plodova. To se postiže dubokim smrzavanjem u hladnjačama ili preradom plodova.
Koju sortu izabrati
Da li „čačanska bestrna“ ima plodove lošijeg kvaliteta pitanje je koje često zaokuplja proizvođače. Stručnjaci smatraju da se to dešava uglavnom zbog nepravilne agrotehnike i prevelikog opterećenja rodom. Kao opredeljujući činilac za gajenje ove sorte kod nas i u svetu navodi se njena otpornost na bolesti i niske temperature i ranije sazrevanje plodova. Čak i pri osrednjim merama nege zasada ostvaruje prinose od 25 pa i 35 tona po hektaru. Ima kraće vreme sazrevanja, tako da uspeva da iznese celokupan rod i kada se gaji na većim nadmorskim visinama.
„Čačanska bestrna“ sazreva od kraja jula do kraja avgusta. Razvija izuzetno krupne, izduženocilindrične, sjajno crne i čvrste plodove, sa izraženom aromom, dobre transportabilnosti. Zbog osobine da crna boja ploda prilikom prerade prelazi u crvenu, berbu i skladištenje je potrebno pravovremeno obavljati.
Kao ograničavajući činilac masovnijeg gajenja sorte „torn fri“ navodi se dužina vegetacionog perioda, vreme i trajanje berbe. U našim uslovima berba počinje relativno kasno, u avgustu, i uglavnom dugo traje, tako da nije redak slučaj da se obavlja i u oktobru. Često ne dozreva, naročito na visinama preko 600 metara i u godinama kada su leta i početak jeseni hladniji i kišovitiji. Zbog ove osobine dešava se da u neodgovarajućim vremenskim prilikama propadne veliki deo roda.
Za nedostatak ove sorte smatra se i osetljivost na niske temperature. Do izmrzavanja može doći u godinama kada mrazni period dugo traje i kada je bez snega. Osetljiva je na žutu rđu (Kuehneola uredinis Link. Artur), ljubičastu pegavost kupine (Septocita rubrorum) i sivu plesan (Botrytis cinerea). Zbog toga se preporučuje za područja u kojima vlada povoljni toplotni režim. Za sadnju ove sorte treba izbegavati više terene, rečne doline, dubodoline i mesta na kojima je učestala pojava mraza.
Poslednjih godina proizvođači sade i druge sorte, kao što su „loh nes“, „čester tornles“ i „tripl kraun“.
„Loh nes“ je prva evropska sorta bez bodlji, stvorena u Škotskoj. Ima srednje krupne, čvrste, sjajno crne plodove slatkonakiselog ukusa, sa izraženom aromom. Po osobinama ploda sorta je veoma slična divljoj kupini i koristi se za svežu potrošnju i za različite vidove prerade. Razvija poluuspravne izdanke, dugačke oko tri metra. Kasno cveta. Srednje kasno do kasno počinje da zri, zbog čega je treba gajiti na nižim i toplijim lokalitetima. Skromne je do umerene rodnosti. Osrednje je otpornosti na najznačajnije bolesti i štetočine kupine. Prema navodima stručnjaka, ovu sortu treba detaljnije ispitati u našim agroekološkim uslovima radi masovnijeg uvođenja u proizvodnju. Pojedina istraživanja ukazuju da i kod nje postoji problem vraćanja boje posle smrzavanja.
„Čester tornles“ je jedna od sorti kupine najotpornijih na niske temperature. Nastala je u SAD. Odlične je rodnosti i kvaliteta plodova. Plod je srednje krupan do krupan, težak pet do sedam grama, blage arome. Nema osobinu omekšavanja i gubljenja boje na suncu, kao ni posle berbe.
Kasno počinje da zri, slično „torn friju“, zbog čega treba biti obazriv prilikom izbora lokaliteta za njeno gajenje. Preporuka za brže uvođenje ove sorte u proizvodnju su kvalitet plodova i otpornost na različite biotičke i abiotičke faktore.
„Tripl kraun“ je sorta stvorena u Merilendu (SAD). Razvija srednje krupan do krupan plod, odlične arome i ukusa. Kasno sazreva. Pogodna je za svežu potrošnju i za različite vidove prerade. Odlikuje se visokim sadržajem rastvorljive suve materije. Kao nedostatak ove sorte smatra se osetljivost izdanaka na niske temperature, zbog čega treba biti posebno obazriv prilikom izbora lokaliteta za gajenje.
S. Malinović
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
