Prema navodima stručnjaka, plemenite sorte kupine osetljivije su na niske zimske temperature nego malina. U nepovoljnim uslovima ova voćna vrsta počinje da izmrzava na temperaturama vazduha između minus deset i minus petnaest Celzijusovih stepeni. Tamo gde su zasadi pokriveni snegom i zaštićeni od suvih i hladnih vetrova, a vegetacija blagovremeno završena, kupina može da podnese i znatno niže temperature vazduha tokom zimskog mirovanja. Izdanke mogu da oštete i velika kolebanja temperature krajem zime i početkom proleća, naročito kod sorti koje ranije kreću.
U godinama kada su niske temperature vazduha bile ekstremne i kada su dugo trajale, ne treba žuriti s rezidbom. Najbolje je da se ovaj posao odloži za početak vegetacije. Nije dobro da se uradi ranije, zbog toga što, posebno u hladnijim područijima, postoji opasnost da usled čestih temperaturnih kolebanja u drugoj polovini zime jedan broj izdanaka izmrzne. Kada se izdanci odaberu ranije, odnosno pre pojave mrazeva, može se desiti da se uklone zdravi, a odaberu i vežu smrznuti.
U kupinjacima gde nije bilo oštećenja rezidba je uobičajena. Mlad, tek posađen zasad kupine uvek se orezuje u proleće. Izdanci se skraćuju na 20 do 30 centimetara iznad zemlje, u zavisnosti od njihove debljine. U isto vreme, odnosno neposredno pre kretanja vegetacije, najbolje kada pupoljci nabubre, počinje i rezidba rodnih zasada. Tada se odabiraju i vezuju izdanci koji će doneti rod.
Broj izdanaka koji se ostavljaju po biljci zavisi od sorte, sistema gajenja i bujnosti žbunova. Postoje mišljenja da je kod uspravno rastućih i slabije bujnih sorti dovoljno šest do osam izdanaka po žbunu, puzećih osam do deset, maksimalno dvanaest, a kod sistema žive ograde deset do petnaest. Međutim, praksa je pokazala da je kod intenzivnih zasada sa dominirajućim sortama ovog podneblja po ovom sistemu sasvim dovoljno tri do četiri, a u manje intenzivnim zasadima pet do šest izdanaka po jednom žbunu.
Izdanci koji su ostavljeni za rod vezuju se, vodeći računa o tome da se previše ne stegnu, niti da ostanu labavi pa da klize po žici. Suvišni se odstranjuju orezivanjem do zemlje, a odabrani i vezani prekraćuju na 20 do 40 centimetara iznad poslednjeg reda žice, odnosno na visinu 2-2,4 metra. Takođe, skraćuju se i bočne grane na tri pupoljka, odnosno na 25 do 30 centimetara, ili nešto duže ako su pupoljci međusobno udaljeni. Ako na izdanku ima više bočnih grana, sa kratkim rastojanjem između njih, obavlja se njihovo proređivanje sečenjem do osnove, tako da na svakih 10 centimetara dužine ostane naizmenično po jedna bočna grana. One koje su se na izdanku formirale suviše nisko treba ukloniti do osnove, da bi se izbeglo zasenjivanje koje direktno utiče na visinu prinosa i kvalitet ploda.
PROREDITI ŽBUN BOROVNICE
Borovnica donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a počinje da rađa druge godine posle sadnje. Po pravilu, rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob.
Jaka rezidba, koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana i pojedinih izrođenih izdanaka žbuna, te jakom prekraćivanju izdanaka, dovodi do znatnog smanjenja prinosa, povećanja krupnoće ploda i ranijeg zrenja. Ona se po pravilu izvodi svake šeste godine, radi formiranja mladog rodnog drveta. Jača rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova i na lošijim zemljištima, sa deficitom hrane i vlage.
Ukoliko se želi postići kasnije zrenje, rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopšteno govoreći, oštra rezidba borovnice se ne preporučuje, sem u slučajevima potrebe za jačom regeneracijom i obnavljanjem žbunova.
Slaba rezidba izvodi se svake godine. Sastoji se u sečenju i odstranjivanju starih i polomljenih grana. Od četvrte godine izvodi se umerena rezidba svake godine. Ona se sastoji od detaljnijeg čišćenja i proređivanja žbuna, da bi se obnavljao rodni potencijal. Rezidbu treba što više redukovati na nekoliko jačih rezova radi uštede radne snage, pri čemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove, ili do neke bujne bočne grane. Povijene bočne izdanke takođe treba uklanjati.
Kod sorti koje imaju sitan plod preporučuje se skraći vanje jednogodišnjih grančica koje donose rod na tri do pet pupoljaka, radi povećanja krupnoće ploda. Jačina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grančici, što zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva.
S. Malinović
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
