Насловна РАЗНО Kukuruzu predstoji zaštita od korova

Kukuruzu predstoji zaštita od korova

733

Kukuruz koji je u Pčinjskom okrugu posejan na skoro 10.000 hektara nalazi se u fazi 2 do 6 listova u zavisnosti od vremena setve. Nada Lazović Đoković, svetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS, ističe da je kukuruz posejan van optimalnih vremenskih uslova i nikada ovako rano. Upućen je apel proizvođačima da ne kreću tako rano sa setvom, prvenstveno zbog zemljišta koje je siromašno azotom, tj humusom koji se kreće ispod 2,5%, kao i zbog mogućnosti pada temperature i obilnih kiša u maju mesecu.

– Savetovali smo da seju srednje rane i srednje kasne hibride kako bi izbegli visoke temperature u vreme cvetanja, odnosno oprašivanja – kaže Lazović Đoković.

Međuredna obrada i prihrana

Sada ratarima, po njenim rečima, predstoje mere zaštite od korova i to međuredna obrada i prihrana. Izbor herbicida nakon nicanja kukuruza zavisi prvenstveno od strukture i veličine korova, ali i od razvojne faze kukuruza – broja listova. Poljoprivredni proizvođači treba da znaju da se broje svi listovi kukuruza. U prvim fazama razvoja 2 do 3 lista, paralelno sa porastom useva, kao problematični korovi mogu se pojaviti palamida, ambrozija, gorušica, tatula i drugi širokolisni korovi.

– Preporuka je da se primene herbidici koji deluju na većinu najproblematičnijih širokolisnih i uskolisnih korova u kukuruzu. Kritičan period zakorovljenosti se kreće od razvijena dva, četiri lista pa do 10, 12 listova. Nakon razvijenih 10 do 12 listova kukuruz zatvara redove, zasenjuje ih i korovi koji niknu u tom razdoblju ne nanose mu veliku štetu.

– Prvo međuredno kultiviranje kukuruza u fazi 3 do 4 formirana lista se obavlja na dubini od šest do osam centimetara zbog još uvek slabo razvijenog korena. Druga kultivacija se obavlja kada biljka ima 7 do 9 listova i bolje razvijen korenov sistem, a da ne bi došlo do njegovog oštećenja dubina obrade treba da bude nešto plića, 4 do 6 centimetara – naglašava Lazović Đoković.

Može se obaviti i treća kultivacija ako za tim ima potrebe i ako dozvoljavaju vremenski uslovi. Međuredna kultivacija najčešće se obavlja kultivatorom čiji su radni organi u obliku pačije noge, a sastavni delovi mašine su i depozitori za veštačko đubrivo. Takođe, obavlja se i zagrtanjem, posebno kod druge kultivacije i na područjima gde duvaju jači vetrovi. Radna tela podese se tako da nagrnu zemlju prema redu kukuruza sa ciljem da zatrpaju zemljom mlade korove u redu, te ojačaju stabilnost stabljike.

Većina današnjih kultivatora je opremljena dodacima za primenu đubrenja, pa se uz kultivciju sprovodi prihrana kukuruza. Obavlja se u jednom ili dva prohoda prilikom međuredne kultivacije kako bi se istovremeno provetrilo zemljište i unelo đubrivo.

– Kada je reč o azotnim đubrivima, uvek je bolje rasporediti ih na više obroka budući da se ovaj element brzo gubi u zemljištu. Prihranu ne treba obavljati rasipačima “odoka” jer tada đubrivo pada na biljku, može je oštetiti, posebno ako uđe u njeno srce pa nakon toga padne kiša – podvlači Lazović Đoković.

Dodaje da je standard da se prihranom biljci da sve što nije predsetveno u prvoj prihrani, bilo u obliku KAN-a ako se ide površinski, ili kombinacijom KAN/Urea/UAN ako se inkorporira u zemlji, da ne dođe do isparljivosti. Bolje je izbeći da granule padaju unutar stabla kukurza, da ne “progori” konus rasta.

– Druga prihrana najčešće se obavlja folijarno, sa najviše do četiri odsto rastvora uree, u zadnjem mogućem prohodu dodavati i mikro – elemente kao što su cink, selen, bakar – savetuje na kraju Vranjski savetodavac.

Tekst i foto: Gordana Nastić