Насловна ВЕСТИ Kukuruz ne vredi sejati do 25. aprila

Kukuruz ne vredi sejati do 25. aprila

503

Iskusniji poljoprivrednici tvrde da ne vredi sejati kukuruz pre 25. aprila, ali do tada sve pripreme moraju da budu završene. Posle dubokog oranja, u jesen ili proleće, zemlja se najpre obradi tanjiračom, zatim i setvospremačem, kako bi bila rastresita, kakva ovoj kulturi odgovara.

Bez izuzetka, mnogi hvale jesenje duboko oranje, jer se zemljište, u toku zimskih meseci, bolje pripremi. Kad je sve obavljeno, i, prema proceni poljoprivrednika, zemlja dovoljno zagrejana, pristupa se setvi. Uz upotrebu mehanizacije, nove sorte kukuruza seju se na 10, 15 centimetara razmaka, a imućniji zemljoposednici već imaju mašine koje rade uz GPS uređaje.

Ne tako davno, ovakva oprema bila je u rangu naučne fantastike: umesto pluga za 12 brazdi, traktori su vukli jednobrazni ili dvobrazni plug, tako da je ceo posao trajao znatno duže i za poljoprivrednu porodicu ili zemljoradničku zadrugu predstavljao celodnevni, a ponekad i celonoćni rad. Ondašnji traktori bili su ne samo manji nego i manje stabilni, pa, ako bi traktor skliznuo u razor, to bi se obično završilo prelomom ruke za traktoristu.

Upravo u sezoni priprema za setvu počinjala je i sezona pune pripravnosti na svim odeljenjima hirurgije i ortopedije u bolnicama, zbog povreda poljoprivrednika na radu. 

Pre pojave traktora, plug su vukli konji ili volovi, zavisno od podneblja. U Banatu su to obično bili konji, jedan ili dva. Priprema zemlje za setvu zahtevala je mnogo rada, a odlaganja nije smelo da bude. Odavno su poljoprivrednici zapazili da kukuruz mogu da zaseju i ranije nego što je običaj, ali, tako zasejan jednostavno neće nići pre nego što dovoljno otopli jer je u pitanju ipak biljka poreklom iz toplijih krajeva.

Nekadašnje sorte, prema predanjima, sejane su u razmaku od najmanje pola metra i odlikovale su se većim klipovima od današnjih. Ceo posao obavljan je ručno, ljudskom radnom snagom. Uz odgovarajuću pripremu i povoljne vremenske prilike, poljoprivrednici su mogli da se nadaju dobrom rodu, premda je kao i uvek prisutan rizik, naročito od suše u doba kad se naliva zrno. Ova situacija se nije izmenila do danas uz svu mehanizaciju.

Ova kultura nije autohtona evropska vrsta, zajedno sa paradajzom i krompirom stigao je iz Amerike. U svojoj staroj domovini tretiran je kao sveta biljka starosedelaca obe Amerika i pripada grupi namirnica koje su praktično iskorenile glad u Evropi. Od kukuruza i kukuruznog brašna spremaju se ukusna jela, koja su pod različitim imenima ušla u jelovnike.

Izvor: Agroklub.rs

Foto: Pixabay