Bolest je prvi put identifikovana ranih 1940-ih na Obali Slonovače. Od tada se pojavljivala u mnogim zemljama Afrike, Bliskog istoka i Azije. U Evropi je zvanično prijavljena 2016. (Gruzija) i 2018. (Bugarska). U julu 2024. godine, zarazni virus Peste des Petits Ruminants (PPR) otkriven je i u Grčkoj i Rumuniji.
Ova virusna infekcija predstavlja značajnu pretnju za ovce i koze sa stopom zaražavanja koja dostiže i do 100% kao i stopom smrtnosti do 80%. Kuga malih preživara (PPR) predstavlja jednu od ekonomski najvažnijih bolesti životinja u oblastima koje se oslanjaju na male preživare kao način zarade. Procenjuje se da bolest svake godine prouzrokuje gubitak od 1,45 do 2,1 milijarde dolara. PPR ozbiljno utiče na proizvodnju mesa i mlečnih proizvoda, ali se ne prenosi na ljude što je takođe veoma značajan podatak.
Kuga malih preživara (PPR), poznata i kao kuga ovaca i koza, je veoma zarazna virusna bolest od koje oboljevaju domaći i divlji mali preživari (ovce, koze, mnoge vrste antilopa i drugi divlji srodnici domaćih malih preživara). Ovu bolest izaziva virus iz porodice Paramyxoviridae, roda Morbillivirus. Do nedavno, ovaj virus se zvao jednostavno virus kuge malih preživara PPR (Peste des petits ruminants virus), da bi 2016. naziv ovog virusa bio promenjen u morbilivirus malih preživara SRM (Small ruminant morbillivirus SRM). Međutim, ljudi koji rade na terenu ga i dalje nazivaju PPR.
Bolest se može prenositi direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ali i preko kontaminirane hrane ili vode, pa čak i putem vazduha. Zaražene životinje izbacuju virus u spoljašnju sredinu putem različitih izlučevina (suze, iscedak iz nosa, iskašljani sekret, urin, feces itd) i na taj način virus može sa obolelih preći na zdrave i osetljive životinje. To znači da se PPR prenosi kada životinje dođu u bliski kontakt jedna sa drugom. Životinjama je dozvoljeno da slobodno lutaju i baš to kretanje životinja može doprineti širenju bolesti.
Virus se sa obolelih na zdrave životinje može preneti i preko posuda za hranu, vodu, pašnjaka i predmeta poput obuće, odeće, veterinarskih instrumenata ili vozila za transport. Virus, međutim, ne može opstati dugo u spoljašnjoj sredini.
Ljudi se ne mogu zaraziti, ali mogu imati značajnu ulogu prenošenju bolesti. Mesta kao što su stočne pijace i sajmovi, mogu pogodovati širenju bolesti.
Od unošenja virusa u organizam, pa do pojave kliničkih znakova potrebno je 3-4 dana. PPR je povezan sa nizom kliničkih znakova bolesti uključujući iznenadnu povišenu telesnu temperaturu (39,5 do 41 °C koja može trajati 3-5 dana), dijareju ( proliv), suzni iscedak i serozni iscedak iz nosa, koji je prvo redak i providan, a zatim gust i žućkast, kašalj, otežano disanje, suva i naprsla sluzokoža usana i nozdrva. Na kraju životinja progresivno gubi na težini i uginjava. Kod blagih infekcija, samoizlečenje se javlja nakon 10-15 dana infekcije. Pošto je u pitanju virus ne postoji posebno lečenje tako da fokus mora biti usmeren na prevenciji bolesti, posebno na vakcinaciji. Karantin, ograničeno kretanje, čišćenje i dezinfekcija mogu se koristiti u sprečavanju širenja bolesti.
Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) su zajedno razvili Globalnu strategiju kontrole i iskorenjivanja PPR -a i postavili su za cilj iskorenjivanje bolesti do 2030. Dostupne su efikasne vakcine protiv PPR-a koje mogu da izazovu doživotni zaštitni imunitet kod vakcinisanih životinja.
Tekst: Irena Đenić Janić, diplomirani veterinar
