Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Kruške iz Medenjače slatke kao med

Kruške iz Medenjače slatke kao med

125
Foto: AdobeStock

Porodice Gujanica i Miljević iz Bečeja, povezane kumstvom, pre pet godina zajedno su se upustile u proizvodnju krušaka. Prvu plantažu su podigli 2019. godine i ona je blizu punog roda. Godinu za godinom proširivali su površine pod kruškama, a danas ukupno imaju blizu 7.000 sadnica ove voćke, na četiri lokacije.

Najpre su sproveli ispitivanje tržišta, a pre same sadnje uradili su analizu kako bi znali da li je i tlo pogodno za uzgoj ove voćke. Pokazalo se da je deo Bečeja koji se zove Medenjača pogodan za voćarstvo, jer je tamošnje zemljište pomalo peskovito.

Zaštita u predsezoni, zalivanje u toku noći

– Očekujemo da ćemo na sve četiri lokacije imati ukupno petnaestak tona. Imamo voćnjake koji su dve, tri, četiri i pet godina stari. Kvalitet plodova je odličan. Većina je prva klasa, ali postoje i odstupanja, jer priroda je čudo. Prednost krušaka je što je mala razlika u ceni između plodova prve klase i onih za industrijsku prepadu. Uglavnom je ljudi kupuju za proizvodnju rakije. Naša strategija je takva da se ne vezujemo za jednog kupca, već su to uglavnom fizička lica iz Bečeja i okoline. Trenutno imamo više kupaca nego što možemo da proizvedemo krušaka. Nemamo problem sa plasmanom. Ukoliko cena bude kao prošlogodišnja, biće dobro, a ako bude veća biće još bolje. U proseku je viljamovka je lane bila oko 70 dinara kilogram, a očekujemo da će ove godine biti za 10 do 20 dinara veća – objašnjava Saša Gujanica.

Tokom izuzetno visokih temperatura, zalivali su noću i tako nadoknađivali dragocenu vlagu, koju sunce i toplota izvuku iz zemlje. Ulaganja i odricanja u podizanje zasada nisu bila mala. Voćnjak je pokriven protivgradnom mrežom i sistemom za navodnjavanje. Iskoristili su konkurs za mlade poljoprivrednike koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a deo sredstava su obezbedili sami.

– Prošle godine smo probali da cedimo sok od kruške i bio je fenomenalan. Ove godine smo probali da je sušimo i to nam se svidelo. Razmišljamo o tome da sledeće godine kupimo sušaru pa da krenemo i u tom pravcu. Zasad smo sok i sušenu krušku pravili samo za nas i naše potrebe. Dobar deo plodova prodamo u konzumnom stanju, a ostatak ide za rakiju – izjavila je za “Dobro jutro” Sonja Miljević.

Krušku, kažu naši sagovornici, nije jednostavno proizvesti, a najveći izazov je sama proizvodnja i borba protiv bolesti. U prvom redu protiv kruškine buve i rutave bube. Ove godine su krenuli sa preventivnom zaštitom u predsezoni, februaru i martu, i to se pokazalo kao uspešna metoda.

Strpljenje se isplatilo

– Berba kruške ove godine krenula je početkom avgusta i to sorte karmen. Dve nedelje kasnije na redu je bila sorta Santa Maria, a viljamovka je obrana pred kraj avgusta. Pakamsov trijumf smo brali krajem septembra. Vreme berbe određujemo tako što sa više lokacija uberemo po koji plod, presečemo ih i naspram zrenja semena određujemo kada ćemo krenuti da beremo. Ove godine jer berba poranila za desetak dana u odnosu na prethodne godine, zbog izuzetno visokih temperatura – pojasnio nam je Siniša Miljević.

Siniša dodaje da je proizvodnja kruške u Srbiji isplativa, ali potrebno je strpljenje jer se, kaže, do novca ne dolazi pet do šest godina kako započnete ovaj posao. On i kum planiraju da nabave i hladnjaču i tako dodatno unaprede svoju proizvodnju.

Slično iskustvo je i Tomislava Pajića, takođe proizvođača dobrih krušaka, iz Klenja kod Bogatića. Njegov voćnjak, veličine jednog hektara broji oko 800 stabala krušaka različitih sorti, među kojima dominira viljamovka. Sadnja nije bila gusta, već je razmak između stabala tri metara, a ovogodišnji rod našeg domaćina učinio je zadovoljnim, kako u pogledu količine, tako i u pogledu kvaliteta.

– Kruška zahteva dosta zaštite i to sam ove godine uradio na vreme. Berba je krenula već početkom avgusta kada sam brao Santa Mariu, a desetak dana kasnije viljamovku. Kada se ubere, kruška bi trebalo da stoji u gajbama desetak dana, da zri. Ne sme da se bere zelena, nego kad počne da mekša. Postoji jedna spravica koja se zabode u plod i pokazuje procenat šećera koji je prisutan. Velika je greška što ljudi beru krušku pre vremena i zelenu je stavljaju u hladnjaču. Kada je izvade, nije ni za šta – ističe Tomislav.

Za dobru rakiju – kombinacija sorti

– Za dobru rakiju od kruške poželjno je kombinovati sorte koje idu jedna uz drugu. Pa tako, na primer, viljamovka se najbolje slaže sa Santa Mariom, koju treba dodati u ukupnom procentu od 20 odsto, dok preostali udeo čini viljamovka.

Može viljamovka i sama da se pravi, ali pokazalo se da je rakija od mešanih sorti kvalitetnija, pitkija i ukusnija. Takođe, veoma je važno prilikom prepicanja u meku rakiju dodati i malo sveže kruške viljamovke. Tada se dobija izuzetna aroma. U ovom zanatu nema mnogo tajni, ako je neko privržen i hoće da radi, naučiće kako da dobije kvalitet – kaže Tomislav Pajić.

– Postupak pravljenja rakije sličan je kao i kod dunje, podrazumeva da su plodovi očišćeni, da se samelju, ali dodaje se 10 odsto vode. Zatim, šećera ide četiri odsto i na to posebno treba obratiti pažnju kako se ne bi izgubila aroma rakije.

Kada prepičem rakiju od kruške, ona bude 60 stepeni, a onda je razblažujem destilovanom vodom na 45 stepeni, odnosno 18 gradi, kako se to kaže. To možete raditi proizvoljno, po želji. Po mom iskustvu pokazalo se da je rakija najpitkija i ima najbolju aromu na toj jačini. Kada je gotova, rakiju sipam u staklenu ambalažu. Imam balone i tankove od rostfraja od 1.000 litara koje nikada nisam ni napunio. Vreme odležavanja svake rakije, pa i one od kruške, je godinu dana – kaže on.

Pre same pripreme, važno je da sudovi u kojima se pravi komina budu besprekorno čisti, da se prebrišu sirćetnom kiselinom koja neutrališe sve nečistoće. Ona je važna i za sam kazan u kom se peče rakija. To je važan preduslov da biste mogli da dostignete kvalitet, naglašava naš sagovornik.

Piše: Zorana Ljubojev

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.