Kruška se svrstava u red najstarijih voćnih vrsta. Postoje podaci da je čoveku služila kao hrana još u doba dok je živeo u sojenicama, pre više od dvadeset hiljada godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u severozapadnim predelima Himalaja. Postepeno se širila, da bi preko Male Azije i Grčke dospela u Evropu i na ostale kontinente.
Prvi pisani tragovi o gajenju ove voćke sreću se kod antičkih pisaca. Njene plodove Homer je u “Odiseji” okarakterisao kao “darove bogova”. Smatrana je i simbolom luksuza, dok su drevni Kinezi verovali da je zbog dugovečnosti drveta – simbol besmrtnosti.
Na trpezi Nemanjića
I u našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena Nemanjića. Danas ima značajno mesto uvoćarskoj proizvodnji zahvaljujući pre svega kvalitetnim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.
Sazreva u periodu od juna do kraja oktobra. Za sveže plodove često se kaže da su izvor energije – prava riznica korisnih materija. Svrstavaju se i u veoma zdrave i hranljive namirnice, što su dokazale i nauka i praksa. Jedan kilogram zrelih plodova obezbeđuje čovečjem organizmu 400 do 610 kalorija, u zavisnosti od sorte. Velika količina biljne kristalne vode, kalijumovih soli, organskih kiselina, vitamina i mikroelemenata, koji se konzumacijom plodova unose u organizam, povećavaju izlučivanje tečnosti. Na ovaj način organizam se oslobađa štetnih materija i poboljšava se njegovo opšte stanje.
Jedan od važnijih sastojaka kruške su šećeri, zbog čega se ovo voće smatra dobrim izvorom energije, pogotovu u stanjima iscrpljenosti. Ne treba zanemariti ni značaj organskih kiselina, koje plodu daju specifičnu aromu, prijatan i osvežavajući ukus. Sem toga, ubrzavaju razmenu materija u organizmu i poboljšavaju rad jetre, creva i drugih unutrašnjih organa.
Zapečene s bademom i medom
Potrebno je kilogram svežih plodova, 100 grama meda i oko 50 grama blanširanog badema. Kruške treba iseći na polutke, a potom im malo izdubiti sredinu. Poređati ih na aluminijumsku foliju i zapeći u rerni. Kada polutke budu pečene, nafilovati ih smesom napravljenom od mešavine meda i seckanih blanširanih badema. Poslastica se poslužuje dok je topla.
Važan sastojak dijetetske ishrane
Posebnu vrednost kruškama daje vitamin C, antioksidant koji štiti organizam od nepovoljnog delovanja slobodnih radikala i poboljšava imunitet. Nisu zanemarljive ni količine provitamina A i vitamina grupe B. Uz to, kruška je izvor minerala kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe… Prisutna dijetna vlakna značajna su za probavno-digestivni trakt, utiču na regulisanje nivoa holesterola u krvi i smatraju se važnim u sprečavanju oboljenja kardiovaskularnog sistema. Celuloza u plodu kruške,zajedno s organskim kiselinama i šećerom, reguliše razne fiziološke procese u organizmu, a u prvom redu podstiče pokretanje creva i sprečava zatvor, jer ubrzava varenje hrane.
Zbog prisustva tanina, upotrebom soka ili pirea pripremljenog samo od mesnatog dela ploda sprečava se dijareja.
U dijetetskoj ishrani dijabetičara plodovi kruške veoma povoljno deluju na organizam, uglavnom zbog velike količine fruktoze, a neznatne količine saharoze. Kod kamena u bubregu, pogotovu ako potiče od soli oksalne kiseline, plodovi potpomažu bistrenje urina i podstiču raspadanje kamena i njegovo izbacivanje. Redovna upotreba kruške u ishrani takođe potpomaže rast dece, kao i brži oporavak rekonvalescenata, a utiče i na povećanje umnih sposobnosti.
Kako sačuvati kvalitet plodova
Berba kruške počinje u junu sazrevanjem tzv. letnjih sorti. Zrelih plodova ima sve do kasne jeseni, kada se beru jesenje i zimske sorte. Oni koji žele da sačuvaju kvalitet ili da plodove pripreme za zimsku potrošnju ovaj posao treba da urade na vreme i pravilno. Stručnjaci često napominju da nije dobra suviše rana, ali ni kasna berba. Nezreli plodovi su obično sitni, slabo obojeni, kiseli i neukusni, dok prezreli više opadaju, oštećuju se i slabije čuvaju. Berbu treba završiti pre pojave prve slane.
Ovaj posao se obavlja po lepom i suvom vremenu. Najbolje je da se počne rano ujutro, čim nestane rosa. Prekida se kada temperatura postane suviše visoka i nastavlja u popodnevnim časovima. Počinje se od donjih grana i postepeno prelazi na vršne, da bi se otpadanje plodova svelo na najmanju meru.
Za stonu potrošnju kruške se beru rukom, vodeći računa da se ne povredi pokožica ploda. Važno je i da peteljke ostanu cele, jer ivice povređenih peteljki mogu da oštete druge plodove. Svaki obrani plod se pažljivo spušta u kengur-torbu ili gajbu, korpu, sanduk jabučar ili drugu ambalažu. Ne treba ih ostavljati na suncu, već odmah sklanjati u hladovinu, da bi se sprečilo prekomerno zagrevanje i niz drugih neželjenih fizioloških procesa. Klasiraju se po sorti, zatim po boji pokožice, kvalitetu, krupnoći i stepenu zrelosti.
Boja najavljuje berbu
Vreme berbe kruške može se odrediti na osnovu promena osnovne boje pokožice, koja je karakteristična za svaku sortu. Sazrevanjem ona se menja od zelene do zelenkastožute, pa sve do žutozlatne. Uz to, približavanjem berbe plodovi počinju lako da se otkidaju od grančica. Jedan od pokazatelja da ovaj posao treba uskoro početi može biti i opadanje razvijenih i zdravih plodova u uslovima kada je vreme tiho. Ovde je potreban oprez, jer se sve sorte ne ponašaju na isti način. Ovoj pojavi su sklonije letnje sorte, dok u nekih plodovi počinju da opadaju pre odgovarajuće zrelosti, a kod drugih znatno kasnije. Karakterističan znak sazrevanja ploda je njegovo omekšavanje i promena boje semenki od bele u kestenjastu, mrku ili čak i crnu.
Čuva se samo ekstra klasa
Stručnjaci napominju da je ekonomski opravdano čuvanje samo visokokvalitetnih sorti kruške srednjeg do poznog vremena sazrevanja (“vilijamovka”, ”boskova bočica”, ”krasanka” itd.). I ovde se moraju poštovati određena pravila. Jedno od njih je da plodovi koji se skladište na duže vreme moraju biti približno istog stepena zrelosti. Važno je i da su ubrani u optimalnom roku, da su zdravi, bez znakova oštećenja i fizioloških oboljenja. Na duže čuvanje ostavljaju se samo plodovi ekstra i prve klase. Previše krupni i preterano sitni nisu pogodni za duže čuvanje. Posle berbe a pre skladištenja ili transporta na veće udaljenosti potrebno je rashlađivanje (prethlađenje) plodova da bi se njihova temperatura svela na 2 do 8 Celzijusovih stepeni.
Kruška s bananom i pavlakom
Priprema se od dve veće zrele kruške, jedne banane, tri kašike šećera, dva decilitra slatke pavlake i pola litra mleka. Plodovi kruške se izmiksaju, a potom im se doda dobro ohlađeno mleko, umućena slatka pavlaka i šećer. Masa se meša dok ne postane penasta. Sipa se u čaše i odmah poslužuje.
Kompot prava poslastica
Kompot od krušaka je ukusna poslastica koja može poslužiti kao osveženje u hladnim danima, ali i dodatak raznim kolačima. Priprema se od tri kilograma svežih plodova, kilograma šećera i tri litra vode.
Kruške treba oprati, odstraniti peteljke, preseći uzduž i izvaditi semenke. Polutke ređati u čiste i suve staklene tegle, uz blago potiskivanje rukom tako da između njih ostane što manje praznog prostora. Kuvanjem vode i šećera napravi se preliv i ostavi da se ohladi. Hladnim sirupom naliju se tegle do vrha i zavrnu poklopci. U šerpu ili lonac stavi se tkanina na dno i poređaju tegle. Nalije se vode tako da poklopci ostanu izvan nje i stavi da voda vri oko 20 minuta. Kada se potpuno ohladi, kompot se odlaže na tamno i hladno mesto.
U sok samo zrele
Priprema se od pet kilograma zrelih, ali ne prezrelih krušaka, 500–600 grama šećera i jednog limuna. Kruške treba oprati, oljuštiti i iseći na kockice. Poređati ihu dublju šerpu i dodati litar i po vode, a potom kuvati na tihoj vatri dok ne omekšaju. Na kraju se izmiksaju u blenderu ili ručno izgnječe kao za pire. Dobijena masa se pomeša sa šećerom, u količini koja zavisi od toga koliko su kruške slatke. Po pravilu, najbolje je da se doda pola kilograma šećera odmah, a kasnije i ostatak ukoliko ima potrebe. Smesa se promeša i u nju nacedi limun. Potom se vrati na tihu vatru i ostavi da se kuva još oko pet minuta. Pripremljen sok se sipa u flaše, koje se prvo povežu celofanom, a potom zatvore poklopcem i ostave da se postepeno hlade. Tek kada se potpuno ohlade, odlažu se na tamno i hladno mesto.
S. Malinović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
