Крушевачки крај познат је по калемарима и узгајивачима садница. Један од њих, Дарко Смиљковић остао је у свом селу Љубави и с пуно љубави je посвећен послу који је наследио од деде и оца. Из села неће, оно му је све дало, а он узвраћа преданим радом, сталним стицањем и ширењем знања. Његове саднице путују широм Србије и врло је могуће да у свом врту имате баш његову ружу, или орах и јабуку у воћњаку.
Тeкст и фото: Зорица Драгојевић
– Производимо воћне саднице, лозне калемове и руже. Од воћних сорти имамо јабуке, крушке, трешње, шљиве, вишње, дуње, лешник, орах. Наше руже можете купити у пољопривредним апотекама широм Србије – наводи Дарко.
Највише посла око ораха
Додаје да је калемарство породични посао у којем је он трећа генерација. И задовољан је и послом, и зарадом. Каже, исплати се бити калемар:
– Aко се добро ради и добро обрађује, онако како треба и како је прописано, исплати се. Ми само од тога живимо, и то је начин да се задржимо на селу.
Посао му не пада тешко, мада око ораха има и две године рада.
– За калемљење и одржавање саднице је најтежи орах. Производња ораха траје три године. Прво се посади орах, из њега ниче подлога, извади се, пере се, чисти се и после калеми. Калемимо га енглеским спојем: узме се калемар, укосо се исече, убаци се пелцер. На пролеће се избаци на парцелу, после се прима. Код нас буде у производњи две године на њиви и онда га вадимо и продајемо – објашњава Дарко.
Нешино чиповање прихватили и Швеђани
Наши људи оду у иностранство углавном да уче, да се усавршавају и нађу бољи посао и боље услове за живот. Туђина их научи много чему, али и они у страним земљама имају прилику да покажу своје знање, стечено у Србији. Тако је и Неша Којић у Шведску понео оно највредније, знање калемљења, конкретно – технику чиповања коју Швеђани досад нису примењивали. И, одлично је прихваћена и још боље је резултате показала.
– С племке се скида пупољак сличне дебљине као што је и подлога. Сече се укосо изнад племке до испод пупољка. Испод пупољка се сече под углом од 45 степени. На подлози смо засекли, направили место за чиповање и у њега стављамо пупољак, затим се пресек затвори и потребно је да прође од 21 до 25 дана да се скине фолија и калем засади – објаснио нам је Неша Којић технику чиповања. Вредном занату научио је и сестру од ујака, коју је довео у Шведску да ради.
Брига о калему не престаје продајом
И када га продају, посао није готов. Да би били сигурни у успех, у сталном су контакту с купцима. Објашњавају им како се води рачуна о садници, када се дохрањује и залива.
