Piše: Svetlana Mujanović
Poslednjih godina voćare, posebno malinare i kupinare, muči štetočina – drozofila suzuki (Drosophila suzukii) koja ume da za nekoliko sati zrele plodove pretvori u kašu. Često se to događa i u gajbicama, u skladištu. Štete su velike.
Mi nemamo svoj naziv za novu napast, koja se veoma brzo širi po svetu. Obično se koristi ime azijska voćna mušica jer potiče iz Japana. U Evropi je otkrivena 2010, a kod nas 2016. godine. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima u kojima ova štetočina obitava. Azijska voćna mušica lako se i brzo širi, ima puno domaćina, uglavnom voćke – jagodu, malinu, kupinu, višnju, trešnju, breskvu, kajsiju, šljivu, smokvu i grožđe, i zbog toga je suzbijanje otežano.
Puno gladnih generacija
Drugi problem u borbi s azijskom mušicom jeste veliki broj generacija u toku jedne godine. U povoljnim uslovima bude ih i 15. Za razliku od većine vrsta drozofila, a poznato ih je oko tri hiljade, koje se razvijaju u voću koje truli, ona se u plodove „useljava“ dok su još na biljci. Jedan par može da ostavi na stotine potomaka. Zahvaljujući snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis, ženka polaže jaja u unutrašnjost ploda, i iz njih se razvijaju larve koje se hrane njegovim mesom, u njima završavaju i razvoj, prelaze u lutku koja, ili ostaje u plodu, ili se nalazi tik uz njega. Na kraju ciklusa pojavljuje se odrasla mušica koja prezimi.
Jedna ženka azijske mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali jedan plod može posetiti više ženki, te se u njemu može izleći i do 70 larvi. Razvoj jedne generacije veoma je kratak. Drozofila za najviše dve nedelje prođe kroz sve razvojne stadijume i pojavi se nova generacija.
Osim direktnih šteta koje nastaju ishranom unutar ploda, postoje i indirektne, a to su sekundarni paraziti, gljive i bakterije, prouzrokovači truleži. Azijska voćna mušica voli područja s visokom vlagom i umerenom temperaturom, odnosno umereno-kontinentalnu klimu, baš kakva je na našim prostorima, te ne čudi što se brzo širi po našim voćnjacima i skladištima.
Klopke u plastičnim flašama
Drozofila je smeđežuta mušica, duga do tri milimetra i po izgledu voćari je teško razlikuju od drugih mušica, što je dodatna poteškoća. Od nje za sada nema pouzdanog hemijskog leka, jer jaja polaže u zrele plodove, kada se nijedan insekticid ne sme upotrebiti. Najefikasnija zaštita je preventiva, ali ne iz grupe hemijskih preparata, već higijena zasada i dela zemljišta koje okružuje voćnjak i postavljanje mehaničkih barijera – lovnih klopki. Izlovljavanje pločama ili rastvorima s feromonima ne daje očekivane rezultate, jer ova štetočina ne luči seksualne feromone.
Kao klopke mogu se koristiti plastične flaše, a najbolje su one od vode. Na njima treba napraviti nekoliko otvora, prečnika četiri milimetra, kroz koje će ući odrasla drozofila. Takođe, potrebno je izbušiti i otvore preko kojih će se pričvrstiti gaza, a kroz koje će se širiti miris iz flaše. Kao mirisni atraktant koristi se mešavina jabukovog sirćeta i crnog vina, u odnosu 1:1, i par kapi deterdženta za sudove. Za masovno izlovljavanje neophodno je u zasadu postaviti puno flaša, prvenstveno po njegovim ivicama. Pokazalo se da je najbolje kada se flaše postave na razmaku od dva-tri metra po ivicama voćnjaka i na pet metara u unutrašnjosti parcele. Drozofila se može izlovljavati i drugim atraktantom – mešavinom jabukovog sirćeta i male količine svežeg kvasca. Klopke se postavljaju u krošnje drveća, u senku, na visinu od 1,8 metara.
Higijena voćnjaka i okoline podrazumeva uklanjanje s ivica parcela divlje kupine, zove, džanarike i drugih biljnih vrsta koje mogu biti domaćini ovoj štetočini. Važno je i da se svi stari, nerentabilni i zapušteni zasadi u okolini iskrče, jer oni su važno skrovište za drozofilu.
Burad za crvljive plodove
Čim plodovi počnu da rude, valja u voćnjake uneti burad koja mogu dobro da se zatvore. U tom periodu voćnjaci se svakodnevno obilaze i plodovi detaljno pregledaju. Otkine se svaki crvljiv, prezreo, truo, pa i sumnjiv plod, i ubaci u bure. Burad se ne otvara najmanje sedam dana. Tako se sprečava razvoj štetočine i pojava odraslih drozofila nove generacije. Plodove, posebno maline i kupine, valja brati pre tehnološke zrelosti, da bi se što pre uklonili s parcele i tako smanjio broj generacija koje bi se eventualno stvorile u tom zasadu.
