TIKVICE JOŠ NE MOGU BEZ ZAŠTITE
Ako su namenjene za ranu berbu, tikvice je najbolje uzgajati iz rasada, a proizvodnju rasada najbolje je početi u aprilu u zaštićenom prostoru. Tek u maju kreće direktna setva na otvorenom polju, jer je ova biljna kultura osetljiva na niske temperature. I najslabiji prolećni mraz može da joj nanese popriličnu štetu, te je treba zaštiti kako bi za 30 do 50 dana mogli da se beru prvi plodovi.
Tikvice spadaju u grupu povrća koje najranije stiže u sezoni. Obilno rađa od proleća do kasne jeseni. Seju se rane, srednje rane i kasne sorte. Povrtari koji praktikuju berbu cele sezone tikvice seju sukcesivno u razmaku od 10 do 15 dana. Ne treba ih uzastopno sejati na istom mestu, ni pored drugih tikvenjača, a što se plodoreda tiče, dobro uspevaju posle luka, krompira, cvekle ili šargarepe.
Rasad spreman za mesec dana
– Tikvice treba posejati u male posude, kontejnere u prostoru sa temperaturom od 18 do najviše 25 stepeni. Uz dovoljno vlage, seme će nići za jednu nedelju. Rasad je spreman za iznošenje za oko mesec dana. Pre iznošenja na otvoreno polje, rasad treba postepeno izlagati direktnoj svetlosti, kako bi ojačao. Svedoci smo da su ponekad i u maju visoke temperature, i sunce bi moglo da sprži mlade listove – kaže Valentina Kovačević, savetodavac za poljoprivredu iz Kragujevca.
– Koren rasada je osetljiv, pa treba paziti da se on prilikom sadnje ne ošteti. Tikvice najbolje uspevaju na osunčanim pozicijama i na propusnim, humusnim zemljištima, koja su pH neutralna. Ukoliko proizvođači seju na otvorenom, seme je potrebno prvo potopiti na 24 sata u odstajaloj vodi. Ova povrtarska kultura se seje ili sadi na razmaku od 50 do 70 centimetara.
Seme treba staviti na dubinu od tri-četiri centimetra – dodaje Valentina Kovačević.
Ako nema insekata, poželjno ručno oprašivanje
Iskusni proizvođači znaju da su tikvice veliki potrošači hraniva i vode. U periodima suše potrebno je navodnjavanje i treba voditi računa da se ne zalivaju listovi. Tikvice vole vodu, ali ne preveliku vlagu i najviše im prija temperatura vazduha od 15 stepeni.
U periodu rasta biljke, treba im dodati azot, a kada zametnuti plodovi počnu da rastu, neophodni su im kalijum i fosfor. Za ranu berbu treba sejati ili saditi rane sorte. Prosečan vegetacioni period tikvica je od 90 do 120 dana.
Ukoliko nema dovoljno insekata oprašivača i cvetovi opadaju pre nego što zametnu plod, poželjno je ručno oprašivanje, uz prepoznavanje muških i ženskim cvetova. Muški cvet je na dugoj uskoj grani i prvi cveta. Ženski cvet ima zadebljanje koje liči na plod.
1. Cukini bolonjeze
Za iznošenje ove rane sorte tikvica potrebno je sačekati da prođu prvi prolećni mrazevi, ali ako se gaji u zatvorenom prostoru, proizvodnja može da počne još u martu. Ova izuzetno rodna sorta daje srednje velike i svetlozelene tikvice. Klija za 7 do 14 dana pri temperaturi od 20 stepeni.
2. Beogradska tikvica
Rana sorta, koja daje bele i svetlo zelene plodove. Otporna je na bolesti i vremenske stresove. Ima visok prinos i bere se dok su plodovi mladi. U sezoni se berba obavi i do 20 puta. Proizvode se najčešće iz rasada. Seje se početkom aprila u zaštićenom prostoru, a u maju se presađuje na otvoreno. Zbog robusne mase listova i vreža seje se ili sadi na razmaku od jednog metra, a između redova od 1,5 do 2 metra.
3. Rana žuta
Ovo je stara, rana sorta koja potiče iz 1938. godine. Brzo stiže na branje, a plodovi su joj duguljasto-ovalnog oblika. Koža je meka i nežna. Sraste kao žbun bez vreža, pa je pogodna za manje parcele, jer ne zauzima mnogo prostora na zemlji. Plodovi se zameću na svakoj grani i nakon cvetanja veoma brzo rastu. Na jednoj biljci može da rodi i 20 tikvica.
Piše: Biljana Nenković
