Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti profesorom Zoranom Markovićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju povratnicima da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo. Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti, za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti, tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba.
Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je 5-6 kilograma po zvaničnim, odnosno sedam kilograma po nezvaničnim podacima, što je 3-4 puta manje od evropskog i svetskog proseka. Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina je između 35.000 i 50.000 tona godišnje. Uvoz ribe beleži stalni rast. Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim prerađevinama i to na preradi uvezene morske ribe i poslednjih godina takođe beleži značajan rast.
Profesor Marković ističe da u Evropi postoji ogroman deficit od preko 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u svetu. Istovremeno, u Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi – reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode, a posedujemo i pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu.
-Poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe. To se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od pet hektara šaranskog ribnjaka u poluintenzivnoj proizvodnji ili 1,5 hektar u intenzivnoj proizvodnji. Visina ulaganja su sa znatnim variranjima, što zavisi od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti „kačenja“ na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi… Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina, kaže Marković.
Ministar Krkobabić posebno naglašava neophodnost povećanja proizvodnje ribe i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.
-Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila 2-3 tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Kladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroeletrane, šansu danas ima negotinski kavijar. Riba i riblji specijaliteti u većoj meri mogu da budu zanimljiva i isplativa ponuda i u jelovniku poljoprivrednih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom, kaže Krkobabić i napominje da činjenica da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani Srbije uveze i za to država izdvaja ogromna finansijska sredstva ukazuje na neophodnost povećanja proizvodnje. Na taj način bi se izdvajanja za uvoz slatkovodne ribe smanjila za oko deset miliona dolara godišnje.
Prema njegovim rečima Srbija ima velike resurse. Samo u Vojvodini je više od 100.000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a teren je pogodan za izgradnju šaranskih ribnjaka. Kako procenjuju stručnjaci, proizvodnja ribe može da se poveća za 100 odsto, uz dobro osmišljen izvoz prerađevina od slatkovodne ribe. Krkobabić naglašava da moramo podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge.
Kako navodi akademik Škorić, prema raspoloživim resursima, uz dobru organizaciju i podršku države, Srbija u šaranskom ribarstvu vrlo brzo, za dve decenije, može postati ono što je Norveška u pastrmskom ribarstvu. Ova zemlja proizvodi više ribe nego sve zemlje EU zajedno.
Zbog toga je preporuka povratnicima i svim drugim zainteresovanim građanima da ulažu u ribarstvo, zatim da se udruže u postojeće ili osnuju specijalizovane ribarske zadruge i na taj način omoguće svojim porodicama pristojnu i sigurnu egzistenciju. Za sve zainteresovane, uz savete kako se mogu udružiti, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima kao što su Ribnjak u Rogačici kod Bajine Bašte, u Skržutima – obodi Zlatibora, „Riboteks“ u Gornjoj Trešnjici, „Kapetanski Rit“ Kanjiža, „BioFiš“ – ribnjaci u Somboru i Baču, DTD Ribarstvo – Jazovo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav“ Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu – Grocka, u okviru koga je i Naselje praistorijskog ribara, čiji je tvorac i rukovodilac profesor Zoran Marković. Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“.
Jasna Bajšanski
