Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Krivi su gljive, bakterije i – nemar

Krivi su gljive, bakterije i – nemar

536
Фото: Scot Nelson - Flickr

Krajem prošle i početkom ove vegetacije mnogi povrtari su se našli u čudu. Iz skladišta su hitno morali da izbace dobar deo luka koji je bio potpuno truo, vodenast i vrlo neprijatnog mirisa, iako su pazili da na čuvanje odnesu samo zdrave lukovice, bez oštećenja od lukove muve. Izgleda da im pažnja nije bila dovoljna i sveobuhvatna, jer se u gomilama trulog luka nije mogla pronaći nijedna zdrava glavica.

Šta se to desilo s crnim lukom?

Dr Mila Grahovac, vanredna profesorica Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da preliminarne laboratorijske analize zaraženih lukovica ukazuju da krivci za veliku štetu mogu biti bakterija Pseudomonas spp ili Pectobacterium carotovorum subsp. Carotovorum – prouzrokovač vlažne truleži glavica crnog luka – i gljive iz roda Fusarium i Botrytis.

Ni plodored nije dovoljan

Nekada je za krtole krompira i lukovice crnog luka bila najopasnija bakterija Erwinia carotovora (današnji naziv Pectobacterium carotovorum), ali detaljnijim istraživanjem otkriveni su drugi uzročnici vlažne truleži ovog povrća. Glavni krivac Bakterija iz roda Pektobakrerijum je izrazito polifagna i „tvrdokorna“. Zaražava puno vrsta povrća, ne smetaju joj ni loša, zabarena i kisela zemljišta i s njom se povrtari teško mogu izboriti. Višegodišnji plodored zarazu malo umanjuje, ali bakteriju ne uništava. Zato naši povrtari, koji i dalje proizvode crni luk na velikim površinama, pitaju šta uraditi da bi se lukovice sačuvale u skladištu?

Prvo ćemo da podsetimo kako izgledaju zaražene biljke. Simptome bakteriozne truleži teško je uočiti, jer na spoljnim ovojnim listićima lukovice, koji se prvo pregledaju, nema vidljivih promena. Zabunu često prouzrokuje i velika sličnost sa znacima zaraze od nekih patogenih gljiva. Promene slabijeg intenziteta uočavaju se tek kada se lukovica preseče. Tada se vide smeđa trulež njenih centralnih delova.

Trulež se širi po čitavoj lukovici, ona potpuno razmekšava, iz nje ističe tečnost (bekterijski eksudat) i širi se neprijatan miris. Isticanjem tečnosti bakterija se prenosi na zdrave lukovice. I muve, privučene neprijatnim mirisom, imaju značaja u širenju zaraze.

Zaštita počinje na njivi

Kada se to zna, jasno je koliko je ova, samo mikroskopom vidljiva napast, opasan neprijatelj proizvođačima crnog luka. Uz bakteriju, često napadaju i gljive koje združeno uništavaju luk. Posebno je štetan fuzarijum čiji su aflatoksini opasni za zdravlje ljudi.

Ali, to ne znači da se oni ne mogu uništiti.

Zaštita počinje na njivi. Prva preventivna mera je višegodišnji plodored. Druga je hemijska sa ciljem da spreči napad lukovih muva koje, ubušivanjem u mladu biljku luka, ostavljaju otvore kroz koje nesmetano ulaze bakterije i gljive. A kada dođe vreme vađenja, to valja raditi pažljivo, da se lukovice ne povrede, i po suvom vremenu. Kada se, posle prosušivanja koje traje nekoliko dana, luk prebira, i to se radi pažljivo, odstrane se samo suvi ovojni listići, ništa se nasilno ne čupa i ne seče, da bi se u džakove ubacile samo neoštećene lukovice. Svi ostaci se odmah pokupe i spale.

Svaki baštovan, po iskustvu, zna kada je pravo vreme za vađenje luka, koliko treba dana da se glavice prosuše i kada ih valja odnositi u skladište. Kašnjenjem u vađenju smanjuje se kvalitet glavica, teže se čuvaju i raste opasnost od razvoja prouzrokovača truleži.

Za dezinfekciju dobra, ali opasna varikina

Proizvođači luka godinama čuvaju letinu u istim skladištima i ne sluteći da su u njima povoljni uslovi za prouzrokovače truleži. Pajanje i čišćenje, ma koliko bili detaljni, nisu dovoljna garancija da negde nije zaboravljena neka trula lukovica, i zaraza kreće čim se luk unese.

Kako ukazuje dr Grahovac, pod pretpostavkom da je luk adekvatno proizveden, s minimumom oštećenih lukovica, sledeća najvažnija „zaštitarska meta“ treba da bude skladište. Osim detaljnog pajanja svih zidova, tavanice, posebno ćoškova, čišćenja i paljenja svega što se ukloni iz tih prostorija, kompletno skladište treba dezinfikovati.

– Za ovaj posao pogodna može biti i varikina – kaže ova profesorica. – Ovo sredstvo je otrovno i ne sme se koristiti bez zaštitne opreme, maske naočara, rukavica, kape koja u potpunosti pokriva glavu, dubokih gumenih čizama i odela ili kabanice koja do poda štiti telo prskača. Prska se tremeljno da bi mlaz prodro u svaku pukotinu.

Sve ovo se radi pre vađenja luka, da bi se skladište potpuno osušilo i provetrilo i bilo bezbedno za ljude koji će raditi na skladištenju, ali i za luk koji se koristi u ishrani.

Preporučljivo je da se za vreme čuvanja skladište redovno pregleda i ako se po mirisu otkriju prve trule lukovice, odmah džak, paleta ili ako se čuva u rinfuzi, sve izbaci i uništi. Prostor oko trule lukovice valja detaljno pregledati, paletu ili džak koji okružuje zaraženo mesto izneti i, ako nema znakova zaraze, potrošiti ili staviti u prodaju.

Zaražavanje u vegetaciji, truljenje u magacinu Bakterioznu trulež crnog luka može prouzrokovati više vrsta bakterija roda Pectobacterium, upozorava profesorica Grahovac. Infekcija se ostvaruje u vegetaciji ili prilikom vađenja, a razvoj simptoma i širenje zaraze se intenzivira u neadekvatnim uslovima skladištenja.

Piše: Svetlana Mujanović

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.