Rabadžije će se okupiti u subotu 10. juna na visu Žabljak iznad Ojkovice kod Nove Varoši, na prvom takmičenju ove godine u vučenju čamovih trupaca volovskom i konjskom zapregom. Već sutradan je Seoski višeboj u Jablanici na Zlatiboru, jedan od najposećenijih u ovom kraju, na kome će se gorštaci nadmetati i u struganju testerom kladarom i ručnom struganju dubećom testerom, a na programu je i trka konja.
Širom zapadne Srbije sve do pozne jeseni organizovaće se brojna takmičenja rabadžija, najviše u novovaroškom kraju. Svoj dolazak na Žabljak već je potvrdilo dvadesetak rabadžija iz Nove Varoši i susedne Ivanjice, a takmičenje se organizuje u tri kategorije – za volovske zaprege lakše i teže od 15 tovara, kao i za konje u dvopregu. Takmičenje na proplanku u brdima iznad Zlatarskog jezera, šestu godinu za redom organizuju trojica prekaljenih rabadžija, komšije Radoš Stefanović (43) i Goran Matović (48) iz Ojkovice i Miloš Drašković (29) iz Močioca. Obezbeđen je i bogat nagradni fond, a pare za nagrade Goran, Radoš i Miloš obezbedili su izvlačeći građu iz planinskih vrleti. I kažu, nije im žao.
-Zajedno radimo godinama u šumi, pa je logično bilo i da zajedno organizujemo ovo takmičenje, koje je preraslo u tradiciju. Pre višeboja na Žabljaku u našem selu godinama nije bilo narodnih sabora i okupljanja. Život na planini nije ni malo lak, pa ovakva druženja meštanima dobro dođu da se opuste i da bar na trenutak zaborave na svakodnevne brige, ali i da se vide sa starim prijateljima i možda, ugovore koji posao. Dobra je i prilika da mladi nauče nešto o rabadžiluku, jer sve nas je manje u ovom poslu- priča za „Dobro jutro“ rabadžija Radoš Stefanović.
Na Žabljaku će se ove godine takmičiti i Milan Žunić (29) iz Kućana. Prošle je došao sa dva para volova i podigao pobednički pehar u obe kategorije – i u „teškoj“ i u „lakoj“. Žunić je jedan od najboljih rabadžija u ovom delu Srbije, a lane na kom se god takmičenju pojavio uzeo je nagradu. Prvi je bio i na Straži iznad Bele Reke, koje se po tradiciji organizuje na Vidovdan, potom u Negbini i na Seoskom višeboju u Božetićima, kao i na Vrlanu iznad Amzića. U Jablanici na Zlatiboru i na „Susretima zlatarskih sela“ na Suvom boru njegovi Baljac i Šaronja bili su drugi, a na oba takmičenja šampionski pehar im je izmakao za svega par sekundi.
–Volove su gajili moj otac, deda i pradeda, pa ih gajim i ja, a u staji trenutno imam tri para. Živim za njih i za rabadžiluk. Ostao sam na selu i bavim se stočarstvom. Dosta radim i u šumi na izvlačenju građe. Rabadžijski hleb je sa sedam kora, može da se zaradi, ali krvav je to dinar. Zato od njega zaziru i puno iskusniji– kaže Žunić .
U planinskim selima kod Nove Varoši dosta poslova se i dalje obavlja uz pomoć zaprege, a rabadžiluk se uči od malena.
-Zanat sam učio uz dedu Sretena, vrsnog rabadžiju, a samostalno sam počeo da radim u šumama Murtenice sa nekih 20 godina života, kada mi je preminuo otac Vasilije. Posao rabadžije danas je puno teži nego nekada. Zovu nas samo kada treba izvlačiti građu na nepristupačnim terenima, tamo gde mašina ne može. Ali meni je rabadžiluk u krvi i zato sam valjda i ostao u ovom poslu- kaže Žunić.
Tekst i foto : Željko Dulanović
