DEGRADIRANE NJIVE NISU IZGUBLJENE
Nedomaćinskim korišćenjem – čestim gaženjem teškim mašinama, upotrebom neodgovarajućih formulacija mineralnih đubriva, a izostankom unošenja organskih hraniva – mnogi hektari plodnih oranica pretvoreni su u kisele, zapuštene njive koje daju „mršav“ i nekvalitetan rod. Do pre koju deceniju malo ko je razmišljao o posledicama takvog, bahatog odnosa prema zemljištu. A, greške, nehotice napravljene, sada dolaze na naplatu.
Vraćanje plodnosti
O degradiranim parcelama, i o mogućnosti da im se vrati plodnost, pričali smo sa diplomiranim inženjerom poljoprivrede Bobanom Stankovićem, savetodavcem u PSS službi u Leskovcu.
– Kada se s jedne parcele više uzastopnih godina dobije rod koji ni po kvalitetu, ni po težini nije ni približan onom koji se ubirao do samo pre jedne decenije, jasno je da je zemljište na neki način „bolesno“ – konstatuje ovaj stručnjak.
– To ne znači da su ove njive izgubljene za proizvodnju, već da ih treba „lečiti“, jer je zemljište kiselo, rN vrednosti su mu daleko ispod optimalnih. Podsetimo se da se zemljišta čija je rN vrednost 7 ili nešto manja, smatraju neutralnim i optimalnim za proizvodnju – objašnjava Stanković.
Prvi posao u procesu lečenja je agrohemijska analiza zemljišta sa spornih parcela. Tek upoređivanjem rezultata dobijenih u laboratoriji sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta određenim hranljivim materijama, koje se poštuju u bezmalo svim zemljama Evrope, dobija se konkretna slika koliko je to zemljište degradirano. Pošto na svakom listiću rezultate analize prate i preporuke za „lečenje“, odnosno, određuju se ne samo količine, već i vreme i način primene, kako organskih, tako i mineralnih đubriva, može se očekivati da će ispitivana parcela za koju godinu potpuno „ozdraviti“.
Zašto usevi masovno propadaju
Kisela reakcija zemljišta, nizak sadržaj humusa i smanjena pristupačnost biljkama dostupnih formi najvažnijih hraniva, jesu ograničavajući faktori u postizanju visokih i stabilnih prinosa. Niski prinosi najčešće su rezultat blokade pojedinih hraniva u uslovima kisele reakcije, loše strukture zemljišta, nedostatka organske materije kao i nepovoljnog vodno-vazdušnog režima. Na zemljištima čija je rN vrednost manja od 4,0 primećeno je ubrzano opadanje prinosa gajenih biljaka. One se uglavnim nalaze u stanju stresa i često usev masovno propada.
– Vlasnici ovakvih parcela ne bi trebalo te njive unapred da otpišu. Neutralisanje kisele reakcije unošenjem kreča je mera koja se redovno preporučuje za popravljanje kiselih zemljišta. U kombinaciji s organskim i mineralnim đubrivima, ovakvim „lečenjem“ najefikasnije i najbrže će se otkloniti nepovoljne i loše proizvodne osobine kiselih zemljišta. – ukazuje inž. Stanković, dodajući da se unošenjem krečnih materijala, pored smanjenja kiselosti zemljišta obezbeđuje i kalcijum, povećava se sadržaj lako pristupačnog fosfora, ubrzava se mineralizacija organskih i žetvenih ostataka, a smanjuje se sadržaj toksičnih materija i teških metala u zemljištu.
Na našim zemljištima najčešće se za kalcifikaciju koristi 5-15 tona kalcijum-karbonata, 2-4 tone kalcijum-oksida, ili 7-17 tona saturacionog mulja. Valja znati da materijal za kalcifikaciju treba da je dobro usitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja. Kalcifikacija se radi u jesen, kada na njivama nema useva, a rezultati se vide tokom narednih 6-7 godina. Tokom tog perioda treba kontrolisati obezbeđenost zemljišta makroelementima i mikroelementima koja se unose kroz đubriva.
Manjak humusa i fosfora
Opšta slika degradiranih, kiselih zemljišta jeste da su ona uglavnom siromašna do srednje obezbeđena humusom, siromašna u fosforu, srednje do dobro obezbeđena kalijumom. Na žalost naših poljoprivrednika u Jablaničkom okrugu, ona čine preko 70 procenata ukupnih obradivih površina. Ovi procenti su značajno manji kada se posmatra čitava Srbija, ali ni u kom slučaju nisu zanemarljivi.
Piše: Svetlana Mujanović
