Bilo da se radi o sečenim ružama ili o ružama u saksiji, to je bio i ostao idealan poklon za svaku priliku. Zanimljivo je da je ove nedelje tačnije 20. novembra bio nacionalni dan cveta. Prema Ginisovoj knjizi rekorda ruže su najstarije vrsta biljaka i najviše se uzgajaju u dekorativne svrhe. Vek im je neverovatno dug, čak i do 1 000 godina. Najstarija ruža nalazi se na zidu Katedrala Svete Device Marije u Hildesheimu u Nemačkoj.
Ima mnogo vrsta ruža, čak im se i ne zna broj raznoraznim ukrštanjem. Najpoznatije su mnogocvetnice, puzavice, mini ruže, ruže stablašice, čajevke, engleske ruže, kraljevske ruže…
-Svaka boja ruže ima drugačije značenje ili simbol, što mnogi kada ih kupuju, žele da znaju. Jednostavno, svaka je za neku drugu priliku. Crvena ruža je simbol ljubavi, poštovanja, divlje strasti, bele označavaju nežnost, čistoću, nevinost, početak nove ljubavi, ali i poštovanje, dok su žute za radost, dobro raspoloženje, prijateljstvo i sreću. Narandžasta ruža opisuje ponos, živahnost, simpatiju, a roze romantičnost, mladost, ženstvenost i eleganciju. Plava boja ruže ukazuje na opuštanje, rasterećenost, dok je ljubičasta kraljevska boja koja je simbol dostojanstva, ponosa, uzvišenosti i divljenja. Mnogi traže crnu boju ruže koja zapravo ne postoji, već je to tamno crvena boja – priča za “Dobro jutro” Jana Milosavljević, pejzažni arhitekta, cvećar u “Decori”.
Ružu smatraju kraljicom cveća koja potiče iz roda zeljastih biljaka. Uzgaja se zbog lepih i mirisnih cvetova.
– Do danas postoje mnogi hibridi i kultivari ruža koji se međusobno razlikuju po boji i izgledu cveta, mirisu i postojanju trnova. Takođe postoji i veliki broj divljih ruža čiji je plod bogat vitaminom C, kao što je šipak, šipurak. Ruža se u kozmetici koristi najčešće kao eterično ulje ili se kao ekstrakt dodaje u parfeme, šampone ili kreme. Dobro je poznato da se ona koristi i u kulinarstvu kao začin, a u nekim krajevima se od ruže pravi slatko ili džem. Najpoznatiji je ratluk sa ukusom ruže. U medicini se najviše upotrebljava divlja ruža za čajeve protiv raznih tegoba. Danas se sastojci ruže i šipka koriste za pravljenje lekova – ističe naša sagovornica.
Nepisano je pravilo da svaku baštu ukrašava ruža. Naravno ukoliko nemate baštu, terase su prepune saksija sa raznobojnim ružama. Na pragu smo zime, tako da sada cveće miruje. Najbitni je znati da se ruže sade u proleće i u jesen.
– Mesto na koje želite da zasadite ružu mora biti dobro osušeno. Razmak između sadnica je otprilike oko pola metara. Treba pomešati sitnu zemlju, đubrivo i to bi najbolje bilo da je stajsko – treset. Preko treba dodati sloj čiste zemlje i u njima se sade ruže. Dubina zavisi od tipa ruže. Uvek se određuje visina u odnosu na koren. Ima puno vrsta i podvrsta ovog prelepog cveća. Potrebno je redovno zalivati jednom dnevno jer im to najviše odgovara. Treba napomenuti da se ruža nikada ne zaliva po listovima. Naravno ako je ruža u saksijama, mora se zalivati češće. Ruža se u hladnim danima treba zaštiti od mraza i to celokupna biljka od korena do cveta – objašnjava Jana.
I na kraju savet našim čitaocima – uvek odvojite vremena da pomirišete ružu i da uživate u njenoj lepoti. Nemojte se čuditi da pojedinci vole da pričaju, pa čak i da zapevaju kraljici cveća.
Priprema ruža za mrazeve
Ruže se od mraza štite zagrtanjem, koje se radi u jesen, pre prvog mraza, u periodu kada je vegetacija prestala. Ova radnja se vrši najobičnijom motikom i to tako što se oko bokora ruže napravi humka visine od 15 – 20 centimetara. Najbolje je na to nabaciti i jedan sloj malča od 5 cm debljine. Malč treba da bude od stajnjaka, slame i opalog lišća.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
