Kamilica je biljka čija su pozitivna svojstva po ljudsko zdravlje svima dobro poznata, te ne čudi što ona spada u red najkorišćenijih lekovitih biljaka. Ova biljka koja se poštuje od davnina pokazala se vrlo korisnom u organskoj poljoprivredi, za proizvodnju biljnih pripravaka koji pomažu u zaštiti kultura od različitih patogena. Setva ove biljke vrši se upravo na jesen, pa smo više o njoj pitali stručnjaka Dragomira Radića iz Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Smederevo.
Kako kaže naš sagovornik, kamilica, uz nanu, majčinu dušicu i žalfiju, spada u lekovite biljke prvog reda po svom blagotvornom dejstvu na zdravlje čoveka. Prateći njen prirodni proces razvoja, bolja je jesenja setva od prolećne, jer daje za 30-ak posto viši prinos nego usev posejan u proleće.
„Setva se sprovodi od kraja septembra do kraja oktobra, pa biljke imaju vremena, slično pšenici, da razviju manju lisnu rozetu i da se pripreme za zimu. Dešava se da zbog suše seme ne nikne u jesen, ali ono može da niče i tokom zime kada su povoljni vodno-temperaturni uslovi. Optimalna temperatura za nicanje je 20-25 stepeni, a minimalna 6 stepeni. Parcela za setvu kamilice treba da se pripremi tokom leta i, što je najvažnije – ne sme da bude zakorovljena, jer nema adekvatnih herbicida, osim graminicida koji uništavaju uskolisne korove“, istakao je naš sagovornik.
On dodaje da se obično biraju slabija zemljišta sa manje azota, jer previše plodna zemljišta ili azotna prihrana izazivaju pojačan vegetativni rast na štetu razvoja cveta, pa se dobija niži prinos slabijeg kvaliteta suvog cveta. Prema tome, ne sme se vršiti prihrana azotnim đubrivima, eventualno može da se doda fosfor i kalijum pred oranje u količini koju odredi hemijska analiza zemljišta.
Kamilica prirodno najviše raste u Vojvodini na slatinama, zato što joj najviše odgovaraju blago alkalna ili neutralna zemljišta sa rN 6 do 8. Kod nas često može da se vidi kamilica pored puteva, zato što se tu zadržava so od posipanja puteva radi otapanja snega.
„Seme kamilice ima veoma specifičnu osobinu da zahteva svetlost za nicanje, pa da ne bi došlo do grešaka prilikom setve, mora da se naglasi da se setva semena kamilice izvodi površinski, običnim rasipanjem po površini zemljišta. Setva se najčešće obavlja žitnim sejalicama sa koje su skinuti ili podignuti ulagači za seme na razmak 30-35 centimetara. Kao i svako sitno seme, tako i kamilica mora da se povalja posle setve, naročito ako je suv setveni sloj, kako bi seme ostvarilo bolji kontakt sa vlagom koja je vezana za čestice zemlje. Za 1 hektar potrebno je 10 do 12 kilograma semena. Ovako mala količina ne može dobro da se rasporedi sama, zato se meša sa nekim drugim sitnim materijalom na primer peskom ili kukuruznom prekrupom, u odnosu jedan deo semena prema tri ili više delova nosača“, objašnjava Radić za Dobro jutro.
Kamilica uopšte nije zahtevna biljka za negu, otporna je na bolesti i štetočine, vrlo brzo raste u proleće tako da može da uguši konkurentski korov, naglasio je on. U kišnim godinama ili na jakom zemljištu mogu da se pojave vaši na cvetnoj loži i dršci cveta.
Berba cveta jesenjeg useva počinje u maju i može da protegne do avgusta ako ima dovoljno padavina ili navodnjavanja. Bere se ručno na manjoj površini ili mašinski beračima u obliku češljeva koji otkidaju samo cvet. Cvet se bere kada su bele latice horizontalne. Ako se zakasni sa berbom, dolazi do smanjenja sadržaja etarskog ulja ali i osipanja, jer se seme brzo formira u cvetnoj glavici. Obrani cvetovi se prirodno osuše u tankom sloju na promajnom mestu u hladovini za 8 do 10 dana ili veštačkim dosušivanjem na temperaturi 30 do najviše 35 stepeni, jer preko toga mogu da ispare lekovita etarska ulja. Obično se dobija oko 800-1200 kg/ha osušenog cveta ili 2,5-3 litra etarskog ulja.
Tanja Prolić
