– Samo mi je žao što na početku radnog veka nisam otkrio ovaj zanat. Ništa nisam u životu radio s više zadovoljstva i ništa me nije više činilo srećnim – kaže ekonomista Dragomir Stojković.
Nekada je iz fotelje upravljao trgovačkom firmom. Potom je bio privrednik i ugostitelj. U 43. godini života ostao je bez posla i u nuždi se prihvatio mesta pomoćnog radnika u pekari. Sada je majstor za slavske kolače i obredne hlebove. Kaže, nikada nije bio srećniji.
Ekonomista Dragomir Stojković iz Kragujevca svojevremeno je bio direktor u privatnom trgovinskom preduzeću. Jedno vreme bio je i nastavnik u školi. Početkom pete decenije svog života, ratne 1999, ostao je bez posla, ali se ovaj životni lom pokazao kao sreća u nesreći. On je baš tada, u 43. godini, otkrio za šta je rođen, potvrdivši sebi istinitost krilatice da nikad nije kasno za nove početke.
Težak novi početak
– Samo mi je žao što na početku radnog veka nisam otkrio ovaj zanat. Ništa nisam u životu radio s više zadovoljsta i ništa me nije više činilo srećnim – kaže Dragomir.
On je pekar. Specijalizovao se za slavske kolače. Ukrašava ih sa mnogo pažnje i strpljenja i sa znanjem i umećem.
– Kad sam te ratne godine ostao bez posla i nekako stigao u pekaru, zaduženja su mi bila da pečem hleb i čistim plehove. Nije bilo lako. Mislio sam da sam već star za to, da imam previše kvalifikacija da bih bio pomoćni radnik i da mi tu nikako nije mesto. Ali, nešto se moralo raditi. Onda sam počeo da pomažem pekarima. Za godinu dana već sam vodio ceo posao i još jednom dokazao da se školovanje isplati – seća se svojih pekarskih početaka Dragomir.
I kao i u svim blistavim karijerama, jedan događaj promenio je tok Dragomirovog života.
– Glavni pekar jednom nije uradio naručeni slavski kolač i gazdarica me je zamolila da ja to uradim. Kada sam gotov kolač izvadio iz pećnice, video sam da je ispucao. Zamesim testo i počnem da ga ukrašavam kako bih prikrio pukotine. Gazdarica me ohrabrii, da li iskreno ili zbog hitnosti, reče mi da sam to dobro uradio. Kao i svaki pripravnik, bio sam ponosan i srećan. Tako je počelo – kaže Stojković.
Živa enciklopedija obrednih hlebova
Kao muškarac u najboljim godinama koji latio pravljenja slavskih kolača, od čega je napravio umetnost, Dragomir je i prava enciklopedija znanja o obrednim hlebovima. Učio je da mesi slavske kolače od pekara, ali je o obrednim hlebovima najviše naučio od sveštenika. I čitao je dosta na tu temu. Hteo je da u detalje zna šta ovi hlebovi znače, za koje se prilike spremaju, šta od ukrasa treba da imaju i na kraju – šta koji ukras znači.
– Na slavskom kolaču sve mora da ima svoje mesto, obavezni su krst i pet pečata, i tek kada se to postavi, dodaju se ukrasi. A oni su simboli onoga što želite od svog sveca zaštitnika – kaže Dragomir za čitaoce „Dobrog jutra”. – Grožđe i vinova loza na pogači znače želju da se nastavi loza i dobiju deca. Takođe, svako želi novac u kući, da bi decu mogao da izdržava, a simbol novca i napretka je žito.
Cvetovi predstavljaju mladost, lepotu i zdravlje. Bira se cvet jabuke, breskve, šljive, jer se uvek oko kuće sadi plodno drvo. I na kraju- ptica.
-Golub predstavlja Duha svetog. Ukrasi nisu samo zarad lepote, oni imaju dubok smisao – razjašnjava naš sagovornik.
Sve ručno, bez kalupa i bez veštačkih boja
Dragomir ukrase pravi nezavisno od pogače i naknadno ih lepi brašnom. Izrađuje ih od četiri vrste brašna.
– Ukrase treba tonirati pomoću temperature. Pažljivo ih pečem dok ne dobiju željenu boju. U nekim slučajevima željenu nijansu dobijam pomoću koncentrata kafe, ali nikad ne upotrebljavam veštačke boje – dodaje.
I to je samo uvod u majstoriju Dragomira Stojkovića koji sve radi ručno i ne koristi kalupe. Tanki listići ne smeju se peći, odnosno sušiti, na temperaturi višoj od 100 stepeni, jer tada narastu i dobiju oblik jastučića.
– Kada hoćete ukras kao grožđe, potrebno je svaku kuglicu posebno uraditi. Kuglice ne možete da pečete na 100 stepeni, jer se onda neće spojiti, a na 200 stepeni svaka kuglica pukne i zalepi se za sledeću koja je iznad nje i tako dobijete grozd. Kada je u pitanju klas pšenice, svako zrno makazicama seckam. A testo od koga hoćete da napravite figuru goluba mora da bude elastično. Ne može drugačije, jer ćete u suprotnom dobiti vrapca. U ukrašavanju slavskih kolača najteže je zadržati testo u obliku koji želite i takvog ga ispeći ili sušiti – poverava nam nekadašnji direktor trgovinske firme.
Šest sati za – pogaču za mladu
Ovaj kragujevački majstor za slavske kolače kaže da i nakon skoro dve decenije u ovom poslu i danas živi za trenutak kada će domaćica doći po svoj kolač. A za lepotu slavskog kolača, i onih za mladu, kuma, krštenje, ovaj Kragujevčanin spreman je da utroši čitave sate. Pogača za mladu, ukrašena kako to Dragomir radi, ne može biti urađena za manje od šest sati.
Naš pekar-umetnik nagrađivan je desetak puta za svoja dela do 2008. Posle je prestao da broji nagrade. Jer najveću je već dobio.
– Nijedan posao pre ovoga me nije činio ovoliko srećnim. Da sam znao ranije da me ovo ovoliko ispunjava, ne bih godine i godine potrošio na poslove koji mi očigledno nisu bili suđeni. Sada mi je žao što većina ljudi provede život obavljajući poslove rutinski, misleći da to tako mora i da nemaju izbora. I ja sam bio jedan od njih. Ne mogu da kažem da sam bio pametan i sam ovo smislio. Više me je život naterao na to i vodio nekom svojom čudnom putanjom do krajnjeg cilja – kaže Dragomir.
Njegovu sreću ne može da pomuti ni naporan rad, rano ustajanje, sati provedeni na ukrašavanju kolača, pranje plehova, neprospavane noći kad je sezona slava. Zadovoljan je i što je imao hrabrosti za novi početak:
– Nikad nije kasno da počnete iz početka. Zapamtite to. Ja sam živi primer!
Foto: B. Nenković
Okviri:
Svaki ukras ima svoje značenje
Krsna slava je odlika srpskog pravoslavlja. Njome se odaje poštovanje porodičnom svecu, zaštitniku svakog doma. Slavski kolač simbol je vaskrsenja čoveka. Ukrašava se figurama od testa, koji su simboli želja za blagostanje porodice. Svaki ukras ima svoje značenje:
– Krst i slavski pečat označavaju veru, a golub Svetog duha.
– U obliku pečata od testa, na centralnom delu kolača i na četiri strane u znaku krsta trebalo bi da se nalaze slova IS HS NI KA što u prevedu znači: „Isus Hristos pobeđuje”.
– Klas žita, grožđe i bure označavaju rodnu godinu.
– Cvetovi simbolizuju lepotu, a ptice predstavljaju mir.
U zavisnosti od običaja kraja u kojem se slavi, ukrasi se ili čuvaju u kući do naredne slave, ili se bacaju u najbližu reku.
Česnice, badnjačice, vasilice, postupaonice…
Srbi su kroz istoriju bliskost za hlebom iskazivali spremanjem obrednih hlebova – česnice, badnjačice, vasilice, postupaonice…
Poseban hleb mesi se na dan rođenja deteta u porodici. Povojnicu mese rođake i žene iz komšiluka, kada novorođenče stigne na svet. Donošenje povojnice predstavlja simboličan čin uvođenja deteta u širi krug zajednice i ovaj hleb se ne ukrašava.
Danas gotovo zaboravljena postupaonica mesila se na dan kada dete napravi prvi korak. Majka je tada mesila pogaču i na nju stavljala figure od testa u obliku raznih alata – čekića, srpa, češlja, pera, lenjira, knjige i mnogih drugih, koje bi mogle da predskažu budućnost deteta. Dete se pusti da „samo pristupi postupaonici” i ono što prvo uzme s pogače, biće predskazanje njegovog zanimanja. Na pogaču koja se pravi za krštenje deteta stavlja se jabuka, novac ili vezene bele košulje.
Uz svadbene obredne hlebove pravi se pogača za proševinu, koja je u drugoj polovini 20. veka ukrašavana vunicom vedrih boja i ogledalom da nevesta može da se ogleda.
Za Božić se u nekim krajevima još uvek mese figuralna peciva. Simbolizuju domaće životinje, useve, alatke. Od figura najčešće se mesila “njiva”- okrugla i izbrazdana pogača, namenjena zemlji i usevima. Zatim “makaze” – hleb namenjen ovcama, a potom i kolač sa četiri kružića, namenjen kravama, dok je šupalj bio za konje. Rano ujutru na Božić domaćin je odlazio u štalu i stoci davao polovinu figuralnih kolača. Drugu polovinu nosio je ukućanima da pojedu.
Vasilica se mesi za Mali Božić. Slična je česnici. Ukrašava se pupoljkom od šljive ili jabuke, ali i drvenim grančicama, koje po narodnom verovanju predstavljaju Sveto trojstvo. U pogaču se stavljaju razna znamenja koja simbolišu zdravlje, bogatstvo i napredak.
Poskurice su okrugli mali hlebovi koji u srpskoj tradiciji označavaju prelazak iz privremenog ovozemaljskog života u nebeski večni. Pripremaju se na Zadušnice, i imaju utisnut krst. One se na grobu dele uz sveće.
Riznica starih mudrosti
Za hleb kažu da je živa riznica kolektivnog pamćenja i mudrosti, koje se prenosi sa generacije na generaciju. Kada se pažljivije oslušnu stare izreke i poslovice, može se zaključiti da je on osnova i suština, ne samo trpeze. U hleb se kunemo – „’Leba mi”. Njime proklinjemo – „’Lebac ti se ogadio”. On nam je pravilo – Ko tebe kamenom, ti njega hlebom”. Zbog njega se iseljavamo „trbuhom za kruhom” i njime se branimo od ucena i nevolja kao poslednjim utočištem – „Neću, vala, pristati, makar suva ’leba jeo”.
