U periodu cvetanja medonosna pčela u potrazi za hranom sakuplja polen i nesvesno ga prenosi s cveta na cvet. Na taj način učestvuje u oprašivanju cvetova, što za rezultat ima veći prinos po jedinici površine i bolji kvalitet plodova.
Značaj medonosne pčele kao oprašivača još više dolazi do izražaja u zasadima gde se primenjuje sistem guste sadnje i tamo gde je životni vek zasada ograničen. U takvim uslovima svaka proizvodna godina je važna da bi se početna investicija isplatila. Zato je i korišćenje medonosne pčele kao oprašivača neophodna mera kod većine voćnih vrsta.
U kojoj meri će pčela posećivati cvetove zavisi od dužine cvetanja biljaka, jačine i udaljenosti pčelinjih društava od medonosne paše, udaljenosti vode, klimatskih uslova, ali i prisustva samoniklih i medonosnih korovskih biljaka.
U našim uslovima kajsija uglavnom počinje da cveta u drugoj polovini marta ili početkom aprila. Prema navodima stručnjaka, pčelinja društva se u zasad kajsije unose kada je otvoreno 5–10 odsto cvetova. Za postizanje velikih prinosa preporučuje se korišćenje tri do šest jakih pčelinjih društava (s 8 do 10 ramova sa pčelama i 5 ramova s leglom) po jednom hektaru zasada. Košnice sa pčelama treba postavljati popreko u odnosu na redove jer će efekat oprašivanja biti bolji.
Od druge polovine marta do prve dekade aprila cveta breskva. Postoji mišljenje da za postizanje visokih i stabilnih prinosa nije neophodno unositi košnice sa pčelama u zasad. Smatra se da su dovoljni spontani insekti oprašivači. Jedino je za samobesplodne sorte potrebno obezbediti dva do tri pčelinja društva po jednom hektaru.
Cvetanje je najkritičnija fenofaza u godišnjem ciklusu razvoja trešnje i od nje dosta zavisi visina roda. U našim uslovima ova vrsta cveta od početka do sredine aprila. Prenos polena obavlja se uz pomoć insekata, od kojih je najzastupljenija medonosna pčela. Preporučuje se da se pčelinja društva unose u zasad kada je procvetalo do 10 odsto cvetova. Po jednom hektaru raspoređuje se 2,5–5 pčelinjih društava.
Medonosna pčela posećuje i cvetove višnje, koja u uslovima naše zemlje cveta od sredine aprila do početka maja. Košnice sa pčelama unose se u zasad dan posle početka cvetanja. Broj pčelinjih društava po jednom hektaru zasada isti je kao kod trešnje.
Ovaj insekt koristan je i za oplodnju cvetova i zametanje plodova šljive. Ispitivanja stručnjaka pokazala su da se najbolji efekat postiže kada se košnice sa pčelama postave u blizini stabala na početku cvetanja ove vrste. Za što bolje oprašivanje potrebno je obezbediti dva do tri pčelinja društva po jednom hektaru.
Najvažniji insekt prenosilac polena sa sorte oprašivača na cvetove glavne sorte jabuke je medonosna pčela. Ona opraši više od 90 odsto cvetova jabuke.
U oprašivanju ove vrste mogu da učestvuju i drugi insekti kao što su bumbari, ose, solitarne pčele i leptiri. Prema navodima stručnjaka, pčela u jednom minutu može da poseti 10 cvetova jabuke. Po hektaru se raspoređuje dva i po do pet jakih pčelinjih društava. Preporučuje se da se polovina unosi u zasad kada je 10 odsto cvetova procvetalo (računajući dva i po društva po jednom hektaru), a druga polovina za vreme punog cvetanja (dodatno opterećenje od 2,5 društava po hektaru). Unošenjem druge polovine društava u zasad unose se nove pčele koje nisu naučile da nektar uzimaju sa strane cveta. Od drugog unošenja pčela u punom cvetanju do kraja cvetanja znatno povećava i aktivnost pčela u njihovom radu između redova u zasadu.
Sve sorte kruške (sa retkim izuzecima) potpuno su ili praktično samobesplodne. U prenosu polena učestvuje veliki broj insekata, a glavnu ulogu ima medonosna pčela. Smatra se da ova voćka nema „atraktivan“ nektar i da se najbolji efekat oprašivanja postiže kada se pčelinja društva u zasad unose sukcesivno.
Za postizanje adekvatnog oprašivanja dunje potrebno je jedno pčelinje društvo po hektaru kod samobesplodnih, odnosno prosečno 0,5 društava po hektaru za samooplodne sorte.
I jagoda zahteva oprašivanje insektima. U suprotnom, mnogi plodovi biće deformisani i prinos smanjen. Na hektar zasada potrebno je prosečno jedno i po do dva pčelinje društvo.
Medonosna pčela je važan insekt prenosilac polena i kod maline i kupine. Pored toga, pozitivno utiče i na pravilan oblik i masu ploda. Za oprašivanje maline treba upotrebiti više od dve i po košnice sa pčelama po jednom hektaru. Za oprašivanje kupine treba takođe upotrebiti više od dve i po košnice sa pčelama po jednom hektaru.
GRUPNI RASPORED KOŠNICA
Košnice sa pčelama treba rasporediti u male grupe, najčešće od tri do pet košnica. Na taj način se obezbeđuje da pčele izletom pokriju celu površinu. Grupe košnica treba postavljati u cik-cak rasporedu, što je znatno bolje nego da se nalaze na jednom mestu. U uslovima kada se košnice ne mogu smestiti unutar zasada, valjalo bi da budu postavljene niz vetar, tako da miris cvetova biljke dospe do pčela. Mesta koja su osunčana tokom jutra, potom ocedna (suva) i ona koja su zaštićena od jakog vetra, treba da podstaknu maksimalnu aktivnost pčela radilica.
S. Malinović
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
