Kovid kriza pravi velike probleme živinarima, prvenstveno kod plasmana konzumnih jaja. Sa druge strane drastično je poskupela hrana za živinu i energenti.
„Potrošnja živina i konzumnih jaja se jako reflektovala na stanje u živinarstvu tokom pandemije“ rekao je direktor Poslovne zajednice za živinarstvo Rade Škorić.
Uz to se desio značajan rast cena sirovina za stočnu hranu i najavljeni izuzetan rast cena svih vidova energije, ambalaže, transporta i pitanje je koliko ko će od živinara moći da izdrži. Tržišna cena konzumnih jaja je pak niža nego pre godinu i po dana. Jer nema mogućnosti da se cena poveća, nema ko da ih tako kupi, a nema ni izvoza.
Živinari nemaju novca da ulože u proizvodnju uz ispunjenje svih standarda koje zahteva međunarodna zajednica, a nemaju ni tržište. Kad se sve to i bude rešilo, imaćemo sukob sa nekonkrentnom proizvodnjom zbog zabrane GMO soje i upotrebe žitarica kod nas, a razlika u ceni koštanja je za 40 odsto u korist onih zemalja koje ne zabranjuju.
Nakon posla koji država treba da obavi na usaglašavanju zakonodavstva sa EU, dolazimo do audit farmi koje treba da prevaziđu probleme koje imaju da bi izašle na tržište EU a dobrobit životinja je samo jedan od njih. Većina farmi, naime treba da zameni opremu (kaveze) u roku od dve godine koliko nam je još ostalo vremena za prilagođavanje.
Udruživanje u živinarstvu ne postoji. U Srbiji ima farmi za proizvodnju konzumnih jaja ima 1.073, broj objekata za uzgoj brojlera je 1.672 i 94 objekta za klanje živine, te je udruživanje i hipotetički nemoguće.
Ostaje mogućnost da se manji proizvođači udruže po pitanju propisa i zajedničkom nabavke opreme i ambalaže, zajedničkim magacinima i u sistemu trgovine prema velikim proizvođačima.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
