Setva usred leta, takozvana druga ili postrna, nije nepoznanica našim baštovanima. Posebno onim koji baštu imaju na malom posedu, ili okućnici i koji nastoje da biljkama pokriju svaki slobodni pedalj brižljivo održavane parcele. Tokom leta ne mogu da se seju baš sve vrste povrća, a mogu svakako kornišoni, spanać, rukola…
Piše: Svetlana Mujanović
U postrnoj setvi kornišoni se seju što je moguće pre, a najkasnije do prvih dana avgusta, pod uslovom da parcela može da se zaliva. Ako nema navodnjavanja, u setvu ovog povrća se ne treba ni upuštati. Dobri predusevi za kornišone su grašak, grahorica, rani krompir, strna žita, svi usevi koji se rano beru ili žanju.
Krastavčići stižu za 40-ak dana
Posle žetve ili berbe, zemljište treba uzorati na dubinu 15 do 20 cm i kvalitetno pripremiti. Krastavac kornišon najbolje uspeva na dubokim, aluvijalnim, strukturnim tipovima zemljišta, bogatim organskim materijama, a ne prijaju mu teška, zabarena i kisela zemljišta. Od mineralnih đubriva, treba uneti 100 do 150 kg azota, 100 do 120 kg fosfora i 200 do 250 kg kalijuma po hektaru, a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. Celokupnu količinu fosfora i kalijuma i polovinu azotnog đubriva valja uneti uoči setve ili istovremeno s njom, a preostalu količinu azotnog hraniva utrošiti tokom vegetacije, u prihrani. Biljke se prihranjuju u dva navrata, prvi put desetak dana posle nicanja, a zatim uoči plodonošenja.
Optimalni uslovi za razvoj krastavaca iz druge setve su temperatura od 28 do 32 stepena, dužina dana od 10 do 12 sati, kao i relativna vlažnost vazduha 85 do 95 procenata. Svako zakašnjenje setve smanjuje prinos. Kad se biljke gaje uz oslonac, treba uklanjati bočne grane i mlade plodove do visine 40 do 60 santimetara. Još bolji rezultati se dobijaju ukoliko se koristi konstrukcija za gajenje krastavca uz oslonac – špalir. Na malom posedu prednost treba dati proizvodnji uz oslonac. Tako se biljkama obezbeđuje više svetlosti i vazduha, mogu se efikasnije zaštititi od bolesti i štetočina, a plodovi se pravilno razvijaju, lakše se beru, čistiji su i formira se mali broj deformisanih. Ukoliko se seju dva reda biljaka, seje se s obe strane špalira, na udaljenosti po 30 cm od konstrukcije. Razmak između dva reda konstrukcije ne sme da bude manji od dva metra da bi se moglo bez problema prolaziti i brati.
U postrnom roku setve kornišone je potrebno navodnjavati često, i to odmah posle setve.
Zalivanja su češća do berbe, a onda je razmak između dv navodnjavanja nešto duži. U ovakvoj proizvodnji krastavčići stižu za berbu 40 do 45 dana posle nicanja.
Rukola malo traži, a puno vredi
Rukola je jednogodišnja zdrava i lekovita kupusnjača skromnih zahteva za toplotom, otporna na mrazeve, a može da se proizvodi preko cele godine. Najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima neutralne reakcije, mada, uspešno može da se gaji i na alkalnim, na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Odgovaraju joj dobro osunčani tereni, a može dobro da uspeva čak i na poluzasenčenim i vetrovitim parcelama.
Gajenje rukole je veoma lako i za berbu dospeva već četrdesetak dana od setve. To je vrsta koju za sada, ne zaražavaju bolesti, i osim buvača ne napadaju ni štetni insekti. Sa setvom se počinje rano u proleće, obično u martu, i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje sve do oktobra, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime biljke treba malo zaštititi.
Seje se na razmak redova 25 cm, a u redu tri do pet cm, pri čemu se troši oko 1,5 do 2 kg semena po hektaru. Ovo povrće ne traži veliku negu. Valja ga samo redovno zalivati i uništavati korove. Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi rozete, što je na okućnicama ekonomičnije, ili da se čupaju cele biljke. Prinos je 20 do 25 tona po hektaru.
