Proleće je na pragu i dobro je znati na koji način se odbraniti od štetočina na imanju. Baštovani svake sezone muku muče sa štetom koje prave krtice, mravi i slepo kuče.
Piše: Biljana Nenković
Ova „rovovska“ borba je otežana, jer su „protivnici“ ispod zemlje, a ubijanje ovih životinja je zakonom zabranjeno. S druge strane, one imaju i svoju ulogu u prirodi i korisne su u održavanju njene ravnoteže.
Krtice ne vole cveće i ljute paprike, ne trpe mnoge mirise
Krtice kopaju podzemne tunele u potrazi za hranom. Tako nenamerno oštećuju korene biljaka, koje se na kraju osuše. Jedini način je oterati ih s imanja, jer je ubijanje zabranjeno. Ove neumorne životinje iz reda bubojeda i danju i noću kopaju tunele u potrazi za glistama, puževima, larvama i insektima. Bez hrane ne mogu duže od šest sati, pa su vrlo korisne u lancu ishrane i kontrolisanju populacije insekata i ostalih štetočina.
Prva nevolja u borbi s krticama je što jednom naseljenu teritoriju nerado menjaju. Ali, ne podnose miris zove, te u iskopane kanale treba sipati rastvor zove i vode, koji je fermentisao nekoliko dana. Preparat se dodatno razređuje vodom u razmeri 1:5. Krtice ne vole ni miris cimeta, kao ni izmet pasa i mačaka.
Pomaže i rastvor od pola litra jabukovog sirćeta i belog luka, koji treba ostaviti 3 do 4 dana da fermentiše, a potom ga sipati u krtičnjak. Ricinusovo ulje je, takođe, dozvoljeno sredstvo, kao i voda u kojoj je odstajala sveža riba.
Krtice ne vole ni miris nevena, narcisa i lala. Ne podnose pasulj i mlečiku, kao ni ljute paprike. Iskusniji baštovani tvrde da ponekad pomaže i ovčija vuna, koja se stavlja u krtičnjak, jer one beže od tog mirisa. Sipanje nafte ili drugih hemijskih sredstava u krtičnjake nije preporučljivo, pogotovu u blizini bunara, jer time se narušava zdravlje zemljišta i vode.
Ako uništite lisne vaši, mravi će sami otići
Mravi su, takođe, i prijatelji i neprijatelji Vaše bašte! Zimi se nalaze u fazi hibernacije, duboko ispod zemlje i troše zalihe hrane iz tela, čekajući proleće. Već u martu pojaviće se u bašti ili plasteniku. Velike kolonije mrava mogu da štete biljkama. Međutim, jedini način da odu iz bašte je da se otkloni uzrok zbog kojeg su i došli. Naime, mravi se naseljavaju tamo gde su lisne vaši napale biljke, jer se hrane mednom rosom ili medljikom, koju ovi insekti izlučuju.
U zaštiti svog resursa hrane, oni često prenose lisne vaši sa biljke na biljku, kako bi povećali proizvodnju medljike. Što više lisnih vaši ima na biljkama, kolonija mrava biće veća. Tada nanose štetu baštovanima, jer kopaju više kanala u zoni korena i biljka na kraju propadne. Zato je najefikasniji način borbe protiv mrava rešiti se lisnih vaši.
Mravi ne vole da im se dira mravinjak. Najbolje je prekopati mesto gde su se naselili, i to duboko, a potom ga posuti pepelom ili krečom. Nije preporučljivo sipati vrelu vodu u mravinjak, jer ovi zglavkari imaju svoju funkciju u prirodi. Mravi suzbijaju biljne štetočine, hraneći se njihovim larvama i jajima, a prelazeći preko cvetova biljaka, veoma efikasno ih oprašuju.
Oni takođe, praveći kanale, doprinose boljem vazdušnom režimu zemljišta. Štite biljke od grinja, gusenica i crva. Poboljšavaju kvalitet zemljišta, te je sadržaj kalijuma tamo gde ima mravinjaka dva puta veći, a fosfora čak 10 puta. U lancu ishrane pticama su hrana. S druge strane, ptice se u mravinjaku oslobađaju parazita s tela pomoću mravlje kiseline.
Na slepo kuče cimetom, biberom, ljutom paprikom…
U borbi sa slepim kučetom najvažnije je znati da se nalazi na listi strogo zaštićenih divljih vrsta. Ne sme se ubijati, iako može da napravi mnogo veću štetu u bašti od mrava i krtica. Ta šteta izgleda bukvalno kao u crtanim filmovima, kada počnu da nestaju šargarepa, krompir, celer ili luk. Znaju da naprave pustoš, zbog koje baštovani u njivama i plastenicima, a pogotovu u krompirištima, mogu praktično da ostanu bez većine roda. Jedu sve vrste krtolastih kultura, a vole i koren lucerke, deteline, vinove loze, jabuke, trešnje ili višnje. Ova životinja nema fazu hibernacije. Preko cele godine sakuplja hranu, koju skladišti u podzemnim hodnicima.
Kopajući tunele, slepo kuče odnosi povrće čiji su koreni ispod površine zemlje. Kopa zubima, a zemlju izbacuje nogama. Jedna ženka okoti od 2 do 4 mladunca, koji samo posle dva meseca počinju samostalan život, a to znači da kopaju sopstvene tunele i prave nove zalihe hrane.
Po zakonima naše zemlje, slepo kuče se nalazi na listi strogo zaštićenih divljih vrsta. Jedina zakonom dozvoljena mera je preventivna deratizacija, kako bi se sprečilo njihovo naseljavanje na teritoriji na kojoj je planirana bašta, ali bez nanošenja direktne štete životinji.
Slepo kuče je uporni glodar, ali ne voli miris cimeta, bibera, ljute paprike i ustajale ribe. Ne voli buku i vibracije. Na plastičnoj flaši ili limenci treba izbušiti dno, a grlić pobosti u rupu. Vazduh će tada praviti buku, koju slepo kuče ne podnosi. Drugi način je u rupu od tunela pobosti štap od trske na dubini od oko 60 centimetara. Vetar će stvarati vibracije, koje bi trebalo da nateraju slepo kuče da napusti baštu.
