Jedna izuzetno lepa biljka koju krase raznobojni listovi, iz tropskih delova Južne Amerike, Australije i Azije, preselila se na sve kontinente i oduševila ljubitelje cveća. To je kordilina (Cordyline), biljka iz raznolikog roda zimzelenih grmova i nižeg drveća. Postoji dvadesetak vrsta i sve pripadaju porodici Agava. Ime je dobila od grčke reči „kordyle“, što znači toljaga, a odnosi se na debeo koren. Stablo kordiline podseća na palmu. Ne raste brzo, desetak centimetara godišnje. Veoma je popularna zbog oblika i boje listova koji daju posebnu notu enterijeru i ektserijeru doma u kojem se gaji. U zavisnosti od vrste, listovi mogu biti u raznim nijansama zelene, crvene ili ljubičaste boje i u kombinacijama crvene, ljubičaste, ružičaste, bele ili žute.
To su veoma prilagodljive biljke. Lepe su u grupama, ali efektno deluju s drugim biljkama u vrtu. Zahtevaju dosta svetlosti da bi u potpunosti došla do izražaja boja njihovih listova. Međutim, one s tamnozelenim dobro napreduju i u polusenci. Traže redovno, ali umereno zalivanje. Tokom leta je neophodno prihranjivanje dva puta mesečno kada cvetaju samo starije biljke. Crveni, beli ili žućkasti zvezdasti cvetovi sladunjavog mirisa pojavljuju se na dugačkoj stabljici, a posle njih crveni plodovi – bobice.
Kordilina se razmnožava izdancima i vršnim reznicama. Reznice duge šest do osam centimetara zabodu se do pola u peskovitu zemlju i redovno zalivaju. Ako se obezbede povoljni uslovi, naročito toplota, ukoreniće se brzo. Kad dostignu visinu od oko 10 centimetara, presađuju se u saksije, s tim što treba voditi računa da se ne ošteti koren. Neguju se do treće godine, a zatim presade u veću posudu ili žardinijeru i drže u bašti do prvih mrazeva. Dok ne dobije oblik stabla, mogu se uklanjati samo listovi koji počnu da blede ili se savijaju. Međutim, kod biljaka koje imaju formirano stablo neophodno je orezivanje da bi se oblikovala kruna. Ako je biljka izdužena i bez donjih listova, može se orezati na visinu od desetak centimetara, iznad lisnog članka. Ubrzo će poterati, ali će sporo formirati krunu.
Bliski srodnik kordiline je dracena. Razlikuju se po boji korena – Kordilina ima beo iz koga teraju izdanci, a dracena žuti bez izdanaka.
Kordiline u domovini narastu i nekoliko metara, a sobne šezdesetak centimetara.
Jedna od najlepših je Cordyline frutikosa, i varijetet Cordyline terminalis, koja potiče iz Azije („red edge“ karmin crvenih listova i „tricolor“ s primesama žute boje). One su u našim uslovima sobne biljke, ali se saksije i žardinijere mogu izneti na terasu ili u baštu. Vole vodu. Zalivaju se i leti i zimi vodom sobne temperature, kada se zemlja u saksiji prosuši. Treba ih češće orošavati, zimi ponekad i više puta tokom dana ako je prostorija s centralnim grejanjem. Kordiline koje se nalaze na prozorskoj dasci najbolje je držati iznad podmetača s vodom.
Prihranjuju se jednom mesečno, od marta do kraja avgusta. Vole toplo i svetlo mesto, ali ne i jako letnje podnevno sunce koje im može spržiti listove. Veoma su lepe u vrtu, gde unose dašak egzotičnih krajeva. Optimalna temperatura tokom zimskih meseci je oko 18 stepeni. Podnose i niže, ali ne ispod nule, pa se pre mrazeva unose u svetlu prostoriju.
Listovi kordiline su zanimljiv ukras cvetnih aranžmana. U njenoj postojbini veruju da štiti dom i donosi sreću. Uz malo truda, ove zanimljive biljke obezbediće vedrinu i uneti poseban kolorit, što ih preporučuje ljubiteljima cveća i zelenila istančanog ukusa.
R. D. J.
