JOŠ JEDAN DAR SA NAŠIH LIVADA
Crvena mrtva kopriva je jedna od onih biljaka koje se odmah i lako prepoznaju na livadama. Lekovita je ali nema karakterističan miris i ne žari kao kopriva. Naziv je dobila samo zato što fizički liči na običnu, nama znanu koprivu. Veoma je rasprostranjena u Evropi i Aziji i ima je na našim pašnjacima i proplancima.
Ova jestiva, divlja biljka pripada familiji usnatica. Raste kao pokrivač tla, ima pomalo romboidne listove i nežne ljubičasto – roze cvetove. Prim. mr sci. Hranislav Nektarijević, najpoznatiji travar u Kragujevcu sa višedecenijskim iskustvom i specijalista za medicinsku biohemiju navodi da od mrtve crvene koprive mogu da se koriste svi delovi biljke.
Efikasna protiv ešerihije koli
– Koristi se kao svaka druga jestiva zeljasta biljka. Stavlja se u salate, supe, melje se osušena kao začin, ali najviše koristi ima ako se jede sveža. Od ove biljke se kuva i čaj, ali treba voditi računa, jer pri velikim dozama može imati laksativni efekat. Obiluje vitaminom C, gvožđem i vlaknima, a u njenim semenkama je ulje prepuno antioksidanata. Veruje se da ima antiinflamatorna, antibakterijska i antimikotična svojstva. Koristi se za smanjenje tegoba kod alergija. Štiti organizam od sekundarnih infekcija disajnih organa kod alergija – naveo je Nektarijević za „Dobro ojutro“.
Listovi crvene mrtve koprive nekada su se stavljali na rane i posekotine, a turski istraživači dokazali su da je efikasna i protiv ešerihije koli. Lekovitost ove biljke poznavali su i preporučivali je i pre nekoliko vekova u narodnoj medicini. Naime, još u 17. veku, engleski botaničar, Nikolas Kulpeper, u svojoj knjizi o prirodnom lečenju bolesti je zapisao da ona zaustavlja krvarenja iz nosa i usta, smanjuje otoke i modrice, ublažava bolove kod išijasa, leči rane i čireve, ali i da smanjuje osećaj stresa i gušenja.
Mrtva kopriva je od davnina poznata i kao medonosna biljka, jer je jedna od prvih koja cveta u proleće. Može da se bere u prirodi, ali i da se uzme bokor i presadi na okućnici, kako bi preko cele godine bila na dohvat ruke. Dobro podnosi jako sunce, pa se u dvorištima može kombinovati sa cvećem i ujedno biti i ukras, i lek.
Lekovite i bela i žuta
Osim crvene, travari poznaju još žutu i belu mrtvu koprivu. Žuta raste u jarkovima, vlažnim šumama i ostalim mestima, gde inače raste kopriva. Cveta u aprilu i maju, a iz korena rastu grančice do pola metra visine. Listovi po obliku i rasporedu podsećaju na pršljenove i reckavi su po obodu.
Čaj od cvetova i listova žute mrtve koprive upotrebljava se kod istih oboljenja, ali još pomaže i kod bubrežnih bolesti, poremećaja varenja, osipa na koži. Žuta mrtva kopriva se naročito preporučuje starijima kod oboljenja bešike i upale bubrega, kao kupka.
Bela mrtva kopriva cveta od maja do oktobra na putevima, šljunkovitom tlu ili na nasipima. Skupljaju se cvetovi i listovi. Čaj od bele mrtve koprive pomaže kod ginekoloških problema, pročišćavanja krvi, otklanja nesanicu i nervozu.
Čaj protiv anemije
Jednu kafenu kašičicu nadzemnih delova sa cvetovima crvene mrtve koprive preliti sa 200 ml ključale vode, poklopiti da odstoji 20 minuta. Pije se po jedna šolja dva – tri puta dnevno. Čaj je dobar protiv anemije i za apetit. Ne bi trebalo da ga piju osobe sa niskim krvnim pritiskom, trudnice i oni koji imaju pojačano zgrušavanje krvi.
Tonik za ispiranje
Tonik za ispiranje pravi se od 50 gr nadzemnog dela biljke bele mrtve koprive, koje treba preliti jednim litrom ključale vode. Ostaviti da odstoji i kada se prohladi, procediti i koristiti za ispiranje kože protiv ekcema i peruti ili kod „belog pranja“.
Piše: Biljana Nenković