ЈОШ ЈЕДАН ДАР СА НАШИХ ЛИВАДА
Црвена мртва коприва је једна од оних биљака које се одмах и лако препознају на ливадама. Лековита је али нема карактеристичан мирис и не жари као коприва. Назив је добила само зато што физички личи на обичну, нама знану коприву. Веома је распрострањена у Европи и Азији и има је на нашим пашњацима и пропланцима.
Ова јестива, дивља биљка припада фамилији уснатица. Расте као покривач тла, има помало ромбоидне листове и нежне љубичасто – розе цветове. Прим. мр сци. Хранислав Нектаријевић, најпознатији травар у Крагујевцу са вишедеценијским искуством и специјалиста за медицинску биохемију наводи да од мртве црвене коприве могу да се користе сви делови биљке.
Ефикасна против ешерихије коли
– Користи се као свака друга јестива зељаста биљка. Ставља се у салате, супе, меље се осушена као зачин, али највише користи има ако се једе свежа. Од ове биљке се кува и чај, али треба водити рачуна, јер при великим дозама може имати лаксативни ефекат. Обилује витамином Ц, гвожђем и влакнима, а у њеним семенкама је уље препуно антиоксиданата. Верује се да има антиинфламаторна, антибактеријска и антимикотична својства. Користи се за смањење тегоба код алергија. Штити организам од секундарних инфекција дисајних органа код алергија – навео је Нектаријевић за „Добро ојутро“.
Листови црвене мртве коприве некада су се стављали на ране и посекотине, а турски истраживачи доказали су да је ефикасна и против ешерихије коли. Лековитост ове биљке познавали су и препоручивали је и пре неколико векова у народној медицини. Наиме, још у 17. веку, енглески ботаничар, Николас Кулпепер, у својој књизи о природном лечењу болести је записао да она зауставља крварења из носа и уста, смањује отоке и модрице, ублажава болове код ишијаса, лечи ране и чиреве, али и да смањује осећај стреса и гушења.
Мртва коприва је од давнина позната и као медоносна биљка, јер је једна од првих која цвета у пролеће. Може да се бере у природи, али и да се узме бокор и пресади на окућници, како би преко целе године била на дохват руке. Добро подноси јако сунце, па се у двориштима може комбиновати са цвећем и уједно бити и украс, и лек.
Лековите и бела и жута
Осим црвене, травари познају још жуту и белу мртву коприву. Жута расте у јарковима, влажним шумама и осталим местима, где иначе расте коприва. Цвета у априлу и мају, а из корена расту гранчице до пола метра висине. Листови по облику и распореду подсећају на пршљенове и рецкави су по ободу.
Чај од цветова и листова жуте мртве коприве употребљава се код истих обољења, али још помаже и код бубрежних болести, поремећаја варења, осипа на кожи. Жута мртва коприва се нарочито препоручује старијима код обољења бешике и упале бубрега, као купка.
Бела мртва коприва цвета од маја до октобра на путевима, шљунковитом тлу или на насипима. Скупљају се цветови и листови. Чај од беле мртве коприве помаже код гинеколошких проблема, прочишћавања крви, отклања несаницу и нервозу.
Чај против анемије
Једну кафену кашичицу надземних делова са цветовима црвене мртве коприве прелити са 200 мл кључале воде, поклопити да одстоји 20 минута. Пије се по једна шоља два – три пута дневно. Чај је добар против анемије и за апетит. Не би требало да га пију особе са ниским крвним притиском, труднице и они који имају појачано згрушавање крви.
Тоник за испирање
Тоник за испирање прави се од 50 гр надземног дела биљке беле мртве коприве, које треба прелити једним литром кључале воде. Оставити да одстоји и када се прохлади, процедити и користити за испирање коже против екцема и перути или код „белог прања“.
Пише: Биљана Ненковић
